Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Та прилика може бити). Ово је било 1805., јануара 10., 12. ли, јербо смо ја и Протић јемачно били у Токају 6. јануара на Богојавленије, и, како смо прешли, други дан то је било.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је лиферант бурића за росијску војену мисију, која је, тих година – већ годинама – заседала у Токају и набављала вино за војене болнице у Росији, па и за росијски, императорски, Двор.
Он ће их чекати у Токају. Госпожа Кумра плакала је за Павлом, искрено. Они су, пре три године, били једно другом врло драги, иако у томе
Добиће све потребне папире, за себе и фамилију, од Волкова, а росијска мисија биће, у Токају, о његовом доласку, обавештена.
Није никад намеравао да у Токај дође, а знао је да се у њу неће враћати, кад одатле оде. Куће су у Токају имале црвене кровове, улице беху кривудаве и празне, а изнад варошице штрчао је црквени торањ.
Јесен је и те године, у Токају, била лепа и топла. Загледан у ту варош, пред собом, Исакович је имао онај луди осећај, који путници у туђини, првог
Неки други свет. Росијску мисију у Токају заповедао је, у то доба – како је Исаковичу Трандафил причао – неки Вишњевски.
Вишњевски је Исаковича примио тог дана, пред ручак. Кућа Вишњевскова личила је на мали двор у Токају. Била је велика, под брдом, на крају вароши, крај друма којим се ишло у варош Ујхељ.
Из тих, ноћу осветљених, прозора, орила се, свако вече, свирка и песма, јер је Вишњевски, у Токају, живео, à ла гранде!
Ја летами стар, а сèрдцем мòлод!“ После тога, Вишњевски је позвао постмајстера, Хурку. Тај постмајстер у Токају, човек блед, тих, као неки апотекар, онизак, у црном оделу нижих сталежа у Аустрији, избуљених очију, понизан и пажљив
у Аустрији, избуљених очију, понизан и пажљив – који се, сваки час, клањао – нашао је, истог дана, Исаковичу, кућу у Токају. Та кућа је раније била општинска.
При крају те прве вечере, у кући Вишњевсковој, Исакович виде да ће, до доласка своје фамилије, имати у Токају, да живи весело, да живи у веселом друштву, у ком су сви као фамилија, и сви безбрижни.
Вишњевски је томе додао гласно: „Здес говорјат по руски! Слава Богу!“ Хтео би, каже, да понуди Павлу ту мисију у Токају, да га наследи у мисији. Да дође на његово место. Он ће то у Кијеву, са ђенералом Костјурином, удесити, лако.