Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) На Врбици арамбаши нису биле токе, него све талири један до другога, по јечерми испрешивати. Таман они седоше да ручају, али враг, или ђаво, донесе две
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Окитио се као да ће он пред олтар. На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О НАЛАЗАЧУ Ко нађе у царевој земљи што било: старе новчанице саске, бројанице калуђерске, челенке и токе, женске копче и пасове од сребра, мреже рибарске, зарђало сечиво српа и косе, сломљену потковицу, или само срмену
Матавуљ, Симо - УСКОК
имађаху фесове без кићанка, а онај један, на средини клупе имао је кожни калпак, а испод струке му провириваху сребрне токе. Бјеше постарији, орлујскога носа и дугачких повијених бркова.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
а силна прашина Подигла се кâно облачина, А кроз облак, ох погледај, друже, Како сјаје то пусто оруже! И још токе и та тврда пуца Штоно кажу како срце куца! Срце куца, око бистро сева, Ох, та чу ли како се попева?
Од удари Ферата у рамо С леве стране па на десну амо, Пресекô му рамо, груди, токе, Токе златне од четири оке, И пресекô на пушци јабуку — Све пресекô ка десноме куку; Не би гвожђу одолело љуту,
Од удари Ферата у рамо С леве стране па на десну амо, Пресекô му рамо, груди, токе, Токе златне од четири оке, И пресекô на пушци јабуку — Све пресекô ка десноме куку; Не би гвожђу одолело љуту, Да
пламе, Ти пресече оно лево раме, И још плеће, и то срце живо, Крај ложице сукће мач укриво, Кроз пашњачу и токе од сребра, Па излази на та десна ребра; Пола меса на коњу се љуља, Врела крвца из срдашца куља, Пола лежи доле на
тешке, Ал' не праом, брате, већ јуначки: Држ' за грлић, па удри кијачки; Пучу чела, крају се ребра, И ломе се те токе од сребра. Јој, како се војске уоштриле!
малко беле руке, Ал' на своје и јаде и муке: Трже ножа од појаса млада, Па удари Тала изненада С леве стране међ' токе од сребра И међ' она, брате, вита ребра, Иштети му оно срце живо, Ал' му млада не учини криво: Што тражио оно и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Док утом ето ти некака чојека на коњу, ођевен, брате, да не море љепше бити. Бе, ту ти је долама, џемадан, фермен, токе су, салтане је, за пасом силах, о рамену шишана: ко је, он је!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Небојша пази, опрезно гази, опасност вреба на самој стази!“ Јунак се лати за сабљу бритку, синуше токе кроз дуги брк, и коњ се пропе, спреман у битку, а чета нагну у луди трк. Провири бака кроз облак сив.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ситну трепетљику, Сакуј мени статве и брдила, И остало, што стану ваљаде, И од тога што теби претече, Сакуј себи токе на јелеке, Токе носи, мноме се поноси.“ 105. Шта се сија крај горе зелене? Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина?
Сакуј мени статве и брдила, И остало, што стану ваљаде, И од тога што теби претече, Сакуј себи токе на јелеке, Токе носи, мноме се поноси.“ 105. Шта се сија крај горе зелене? Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад дођосмо наврх Поточинах, али сједе око триста другах; на свакога зелена долама, на свакоме токе и оружје. Помислимо: ко ће оно бити? Какви гости? — Није им вријеме.
Кад се шћаше ођест куд да иде, па обуци оне пусте токе, шал црвени свежи око главе, а пани му перчин низ рамена, двије пушке метни за појасом, а припаши мача о појасу, а у
ОТВАРАЈУ ЂАЦИ ВРАТА, КАД ЕВО ВУК МАНДУШИЋ. НАМРАЧИО СЕ И ЦРНИ МУ БРЦИ ПАЛИ НА ИЗЛОМЈЕНЕ ТОКЕ, ЏЕФЕРДАР ПРЕБЈЕН НОСИ У РУКЕ, И СЈЕДА КОД ОГЊА, САВ КРВАВ; НИКОМЕ НИ ПОМОЗ БОГ. ЗАЧУЛЕ СЕ КАД ГА ОНАКВОГА ВИДЕ.
пољане, газио си нигђе ватру живу, и Бог знаде, до тебе самога, је ли ико ту жив претекао; ер без муке не прскају токе ни се ломе такви џефердари те с' од витке жице саковани.
И у боју код бијеле куле олова ми токе изломише, а у раздвој боја крвавога, најпотоња која пуче турска — џефердара држах пред очима — престриже га, остала му
ВЛАДИКА ДАНИЛО Мрки Вуче, подигни бркове да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках колика ти токе изломише!
ВЛАДИКА ДАНИЛО Мрки Вуче, подигни бркове да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках колика ти токе изломише! Мртву главу не диже из гроба ни прекова бистра џефердара.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Око двадесет колонаша долажаху од воза. Не зна се који је од кога прикладнији и стаситији! На свакоме токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену јали штуц, јали шешана. — Помози бог, дуовници!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже! Да купим оне токе злаћене.“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би од свег - „Ах, бабо, - бабо, - купи ми, - бабо...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Триест сам друга онда имао, А пошао сам гором ходити, По мрачној гори чете водити. Сјаје се токе, звече ножеви, На њима гори чоја црвена, Живим се оком не да гледати...
Куку! Усница бледих танки крајеви Под сенком крију косе свилене Млазеви мрке крви његове! Нигде живота!... И токе ове На мртвим груд’ма неме жалосно, Немају гласа; нема светлости, Где се у својој ваља течности!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХВ „Мој драгане, где си синоћ био, Ил’ си пио ил’ си дангубио?“ Ја сам пио, нисам дангубио; Попио сам токе са прсију, Све у здравље тих црних очију... Црне очи, а и вино црно, — Није чудо ако сам посрнô.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ево иду! — рече ми Тома. Окренуо сам се... Две даме, у црним припијеним елегантним капутима... Пелц око врата и токе на глави уоквирили су љупка, насмејана лица. Једна је била вижљастија. Тома ми на брзину добаци да је она млађа.
Учини ми се као да чух лако: „Ах“! Поздравио сам се. Том приликом мој се поглед упи у лице млађе сестре... Испод токе провиривале су коврџице црвенкасте косе. Очи су јој биле плаве као споменак.
Она је потајно увлачила праменове косе испод своје токе. Да бих их извукао, причао сам им како се Арлета уплашила што је остала са мном усамљена.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ А то значи: Госпођа се у мушко облачи. БОШКО: Она калпак, — а он перишане. — БОГДАН: Госпа токе, — господар вистане. — БОШКО: Е, бруке! Мушке руке — женске белензуке. БОГДАН: П’ онда, Бошко, шта му посла таст?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Глас се Рељин ширио. „Шта толико теслаишеш! Што си се толико дигô, нијесу на теби токе и илике Реље Кнежевића!“ — говорило се кад би се когод стао чиме поносити.
Кад би помислио на те зборове и светковине, душа би му потајно пропиштала, јер се на њима не блијеште више токе и илике са витких и врсних Кнежевића, не праште пећанке њихове, не бјеласају се у лепршању широке бошче, нити звекћу
— уручити, предати; уступити, продати тимор — стена тиморина — предео пун високих, стрмих стена, камењар, крш токе — „металне плоче и дугмета пришивени на предњем делу ђечерме или џемадана, које се стављају као украс, а некада и за
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Наточи ми чашу вина Из подрума свог; Пољуби ме, загрли ме, Помогô ти бог! Сумраковац 1857. ВЕЧЕ Као златне токе крвљу покапане Доле пада сунце за гору, за гране.
Ил’, можда, желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори, сине, говори брже, Да купим оне токе злаћене?“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би од свег: „Ах, бабо, бабо, купи ми, бабо, Печења купи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
свилене ките висиле с једне стране низ прси, и које је осим њих слабо ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нијесу могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце; од оружја имали су дугу пушку и по
Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена, замрзнуо језик у вилице. Токе разби, срце му расече. Турски коњи ноге искидаше шетајући јутром и вечером.
видео лепу и бесну Туркињу: Живо му је срце поиграло, а за појас свијетло оружје, у њедрима сахат закуцао, на прсима токе закуцале. па је токе рукам' устављао.
па је токе рукам' устављао. У другоме (из песме Женидба Милића барјактара) — рекли бисмо — у још снажнијој слици приказан је Милић
од по литру злата, под гр'оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а
гр'оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а на главу калпак н
и алитерације и, нарочито, мелодичан распоред гласова у многим и многим стиховима — као што је, на пример, у стиху: Токе разби, срце му расече.
од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са тридест путаца; по долами токе саковане, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску
појаса од бијеле свиле; по кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са тридест путаца; по долами токе саковане, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни
ђе стоје ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар–кабаницу, — засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце — пак је простре по зеленој
У каквом ли господском оделу! На плећи му зелена долама од кадиве, извезена златом; на долами токе сува злата, а покрај њи тридесет путаца, — свако му је од по литре злата, а под грлом литра и по злата које му се на
он гледа нишан за облаком: запе стреле од Сибиња Јанко, и устрели војводу Кајицу на зло место, баш под сису леву, токе разби, срце му расече; земљи паде војвода Кајица, врисну јунак као соко сиви: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, уби мене