Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Још тада, кад га је први пут видео, застидео се пред Толом због урезаних листова и пупољака, дрвених, мрких пупољака, које је и последњих ноћи пипао и гребао ноктима док се на
Па је и с Толом о томе разговарао. Морао је, није имао с ким другим, по јабучару се јуриле две креје, он је стајао у снегу до колена,
Хтео је да сиђе, али се сетио ноћи кад се враћао с пута, с рабаџијама и Толом, сетио се бачених ђинђува, острагуше на коленима, страха од хајдука у Јасичкој планини, па оног плача у механи, у соби
Шапнуо ми. Чула сам. Ђорђе ме је тукао, ни криву ни дужну. Тада, у љутњи Ми се причинило да бих с другим. Нећу с Толом.
Досад није. Ни после неће. Свака жена бар једанпут у животу згреши. Стаде: зар с Толом? Мојим надничарем? По коси су јој милеле бубице зноја.
“ И после мислио: није требало да истера Симку. Лакше би му било да јој је рекао да то уради с Толом. Само да не буде с Мијатом. Голошијаном. Јарџијом. Као баба с Луком воденичаром.
Она, сигурно, зна да ћу је убити. Зашто му је онда рекла? Сигурно је чула оно што јој је говорио да с Толом уради, кад се вратио из Београда, оне ноћи кад је бајаги спавала, а у његовој глави, тежој од буренцета ракије, пливао
Нека затрудни с Толом. Он је веран. Чуваће тајну, а добро ћу му и платити. Ја му и овако храним децу. Даћу му једну њиву да је ради без
Мрзим женско. Све што је женско... Мрзим и краву и овцу и кобилу. Не! Женско за ноге па о дирек! Нека буде с Толом и свршено. Само једанпут. Неколико пута највише. Убићу је после. После, кад се роди... отроваћу је. Ако она неће?
Своју жену да наговара с другим да живи? Зар је на то спао? И то с мојим надничаром и слугом Толом. Преровском голокотром... моја жена! Симка! Ђорђа Катића Симка... Туђе дете да ми роди? Лажног сина да имам?
Може ли икоме погледати у очи?... Кад прође сокаком, сељаци му се смеју иза леђа и говоре да му је жена с Толом Дачићем... Ја сам сасвим излудео. Јесте. Сасвим пропао, изгубљен и сатрвен. Луд сам! рекао је гласно и јаукнуо.
Те вечери се једва довукао у своју собу и сео на кревет до Симке која је спавала. „Слушај... Слободно ти живи с Толом. Мораш, чујеш ли? Ја тако хоћу. Наређујем ти! — шапутао је. — Хоћу да ми родиш сина... Наследника да ми родиш.