Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Беху то по већој чести цртежи из прошлог устанка — досада су сви већ упропашћени; сâм сам томе узрок, а између њих морало је и лепих бити. Ја се још неколицине тих шкица сећам.
Било је часова кад ми је отац и из свога живота понеку занимљиву цртицу приповедао, али у томе је био штедљивији; сваки пут је радије говорио о друговима са којима је у младости веселе и тужне часове делио.
лепа, није ни средње изведена, али ономе који је дуге дане и ноћи у мрачним сводовима влажних градова проводио, е, томе срце раздире... Имао сам и ја једнога друга, брата, и више од брата!
Ходници у начелству беху мермером патосни, по томе мермеру намештено беше пет-шест сламарица, ка којима су шпитаљски болесници лежали. Сиромаси! Ја сам их видео.
— Да, да, драги пријатељу, — рече она, — као што је сиромах отац мој у томе тужном часу бола свога прорекао, тако је и било. Беше некако марта месеца, празник неки, не могу се сада сетити какви.
Ја скочим, уплашена, истрчим напоље... Ох, господине! Грозна је то слика што сам је у томе часу видела. Никад је не могу заборавити.
Мислила сам: умрећу; али ми у томе часу притрча однекуда Алекса. „Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Воде!... Само једну кап воде!...
својим узаним прозорима издалека се виде; лице им је бело, окречено, али онај који је за њих слушао, или у њима живео, томе се срце леди... Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу...
Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу... Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?... Ту, у томе загушљивоме ваздуху да дише и да — издахне! О, Алекса, о, љубавниче мој!... Па ко ће га питати да ли га ране боле?...
једне и с друге стране големе букве и растови, и дању је тако дебела сенка да човек издаље једва разликује предмете на томе путу.
понеки пас што режи; али ту се већ ничега нисмо имали бојати, баш и да се разбуде Цигани; иако су у свему лапарави, у томе би случају ћутали, ако нам не би и помогли, јер они сваку крађу и отмицу помажу.
Опраштам се са остарелом намигушом, са оклепаном цензуром... ...Дај јој, боже, вечитога мира, Јер у томе гробљу има и вампира. Сад, госпо, знате моју тајну... Е, тако је то!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Нек ћуте”, ласно је то рећи, али баба Чава зна и каже толике примере како се је привидило томе и томе пролазећи ноћом покрај гробља на месечини, и како се вештице преобраћу у кокошке.
„Нек ћуте”, ласно је то рећи, али баба Чава зна и каже толике примере како се је привидило томе и томе пролазећи ноћом покрај гробља на месечини, и како се вештице преобраћу у кокошке.
Лисица је томе весма негодовала, но шта ће једна парама толикима? Онда ућути, а како негде упази парче меса у шкрипцу, довеуе ту
Ови речма одговори да није ништ смотрио, но у исто време покаже им прстом на колибу. Ловци се томе не досете у хитошти, и отрче даље.
— „Да сам знала, — вели — не бих се удала”, и: „Ко би се томе надао!” — ово се сваки дан чује, а мало ко паметнији бива. „Проклет час кад сам то рекао!
” — „Мучи, браше”, одговори му други пас — „не говори само у ветар! Ја томе нимало нисам крив, него наш господар, који ме није научио трудити се, него с туђим трудом хранити се.
” „Шта то рече, јађан! Ланцем за врат? Дакле начаст ти твоја господска храна, ја се томе нисам научио.” Наравоученије Ко би рад у једном општеству што добро уживати, потреба му је и своје дужности
Ћутећи мислили су у себи: „Нек' је нами добро овде, а одунд се јоште нико није дошао тужити да му је зло.” Но и томе се већ људи домислише, пак почињу баш и овде изискивати млого од онога коме се даје млого.
Видиш пијана како се јуначи да управ иде, а посрће, — свак се томе смеје. Но стару и немоћну смејати се што посрће, то је права лудост и знак зла срца.
падне човек, препадне се, скочи на ноге, обзире се гледајући јесу ли га многи видл'и и не само не срди се ако се ко томе смеје, но и сам се себи смеје како је пао и застидио се.
Ко није ковач, чуди се како ковачи у лето на великој врућини у ковачници поваздан лупају. А они се томе нимало не чуде. И да то тако бива, то је велико добро за општество.
Да су млоге неразумне, за лепоту своју, од самих древњејших времена пропале и до данас страдају, томе се није толико чудити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Може ли се то сатерати у ровове? Може ли то стати под ове капе? Може ли се томе, урлајући, командовати „Лези!“ и „Устани!“, као што се командује нама?
И ту су моруну запленили и однели! Књиге запалили, моруну однели! Боље би ти било да о томе ћутиш! Нико ме више неће ућуткати! Ако треба, викаћу и с вешала! Ако треба, говорићу и с коца!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
О свему томе ја би’ вам усмено приповедао, драга децо моја, али ви сте мали и не можете упамтити, а ја сам стар: лако могу умрети.
вис, чују вола где је необично млого пута једно за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе, уверивши се по томе рикању да ту мора добра и плодна земља бити.
” Сељаци обично млого се томе противе, али то им ништа не помагаше: он натури сељацима по 200—300 гроша, па каже спа̓ији те му направи темесућ и
не помагаше: он натури сељацима по 200—300 гроша, па каже спа̓ији те му направи темесућ и тапију да су сви сељаци томе и томе аги продали све своје баштине, и тако ти он онда постане читлук-сајбија, и колико год спа̓ија узима од свог
помагаше: он натури сељацима по 200—300 гроша, па каже спа̓ији те му направи темесућ и тапију да су сви сељаци томе и томе аги продали све своје баштине, и тако ти он онда постане читлук-сајбија, и колико год спа̓ија узима од свог села,
прави) и оправљао је и покривао у доњем граду касарне, што је Немац у рату попалио; мој отац Алекса, због тога што је томе Хаџи-Мустафи млогу грађу за касарне низа Саву слао, познавао се и живио с њим добро, зато оде к њему и пожали му се на
” — „Хоћемо за Бога и помагај” одговори му мој отац, и замоли га у име свију кнезова да ради о томе. — „Идите и тајно начините сваки мизаре (прошенија) на цара”, рекне му Мустафа, „и ударите што више можете имена, и
Везир је био јаничарски пријатељ и ништа није знао о томе, и кад види да се кнезови не разилазе из Београда, зовне и̓ себи и рекне им : „Зашто не одлазите ви да народ
Ни ја вам, после толико година сопственог искуства, не умем о томе ништа друго казати, него да је цела истина: да ко је год на ову капу лајо, он се кајо.
оба стари и не велике науке, но што се тиче крстити и венчати и друге обреде црквене, то су добро знали и мене у томе поучавали.
Он диктира а ја напишем писмо, уколико се опомињем о томе, како су у Шапцу остала прикривена два зликовца (јаничарина), који су Ранка кнеза шабачког убили.
” „Ја темена учиним — причао ми је о томе мој отац — и почнем да говорим: ,Паша ефендум...̓ а он ми присече реч: ,Ја знам шта ви тражите, ви хоћете да ударим
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана. Ама, некако траљаво иде с интересом. Не плаћа на време. Прође иза рока по читава три месеца.
Накити, бого мој, што може лепше бити! Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао. Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.
— Јес', јес', право имате — потврђује Пупавац. — Ви ћете ме већ и у томе поучити како да се владам. — С драге воље... Добро би било да јој најпре понудите .
— А ја ћу вам већ то набавити. — Ја ћу, већ колико буде, дати вам пара... — Да, да. По томе видећете да ли вас девојка доиста воле и да ли ће понети ваш поклон... А ја ћу јој казати већ од кога је.
Ја списујем народни живот... — и ту већ развезе путник причати: како је путовао, како је он томе послу вешт, како је то један веома важан, ал' тежак посао.
Даље, видеше да учитељ није исмевао чинодејства попова, осем што се смејао његовој молитви од града, а томе су се смејали сви по селу.
Што се тиче његовог разумевања разних прописа, о томе неки ђаволани причају овакав случај: Једном се запали у оближњем селу неко сено, шта ли.
Откуд ноћас у ово доба? — Имаш будак, учитељу? — Будак?... А шта ће ти будак? — упита Никола чудећи се шта је томе ноћас наспело. — Будак... треба ми. Имаш ли?... — Окани се ти, Марјане, ноћас будака... Иди те спавај, боље ће бити.
Ни Срећко им не умеде ништа казати. Не сећа се да је баба Мирјана икад причала што о томе. Кад већ не могоше ништа више докучити од бабе, они се дигоше те одоше.
Остало ради сама Миона. Сама окопава, плеви, жање. Никад се неће пожалити да јој је тешко. Хоће и у томе да јој помогну. Њој чисто буде криво. Обично им одговори: — Хвала вам! Где је било теже, ту сте ми помогли.
Што рекну, одело на њему — не би имао чим ни кишницу поткадити. Може бити узрок је томе била и нека његова луда навика: волео је спавати ноћу онако обучен; ретко би се кад свукао, као остали свет, кад леже
синор — граница имања сиџаде — мали ћилим на коме се седи скот — животиња, рђаво чељаде сљедователно — према томе сопра (софра) — трпеза спарета (шпорет) — штедњак средотежа — средина струна — као болест; померен желудац; иначе,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!... Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој. Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...
Овда им каже шта је то „важно”, па настави: — Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било... Шта велите ви браћо?... — Па, добро, Јово! - веле старци.
Сад знате шта смо доконали. Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу. Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима. И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... Живели су сложно.
Ти су Турци прозвани „дахије”. Радили су с планом. То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).
Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли... И мислио је: нико о томе н зна! А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души
Али му не пође за руком. Станко се већ надао томе колачу. Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...
— рече он. Јуришић му исприча. — Не могу да будем паметан зашто је то чинио!... Нисам ни мислио о томе!... Наједаред само ми мрче свест!... Нисам чуо ни пуцња!... — Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. — Где?
Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... Док се, уједнапут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево.
Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. Крунија се забезекнула. Надала се свему пре неголи томе. Али је срце мајчино меко. И кад кара, оно благосиља. Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: — Устани, рано! — рече.
И Станко севну оком. И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. — Али... — поче Катић. — Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он.
И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. — Али... — поче Катић. — Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!...
Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!... Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна? Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Силан међу другима, он је био ситан пред собом... Тада је осетио колико има страшног бола у томе: не бити као остали, а бити ипак само човек.
Око њега су се окупила деца, пси и кокоши. Сеоска луда био је при томе дочеку, и потрчао у село да јави долазак пророка.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.
Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику,
” Па онај! Бестрага све! Није ни моје срце бачванска равница. Баш нећу више никако о томе да мислим! — Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману?
Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака. Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање,
Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. — О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне.
све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. — О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне.
Јест, али где сад да га нађем? А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. Све је то лепо, али где је он сад?...
Каже, једанпут јој казао: „Јеси чула, ти, разумеј српски што ћу ти рећи: ако ти мени цигло једанпут још што о томе прословиш, ја ћу себи наћи кућу, па се иселити; а ти овде попуј коме хоћеш! У-пам-ти до-бро!
Покри га поњавом и оде у кухину да прича јетрвама што се збило. Али се ниједна не обесели томе гласу. Смејаше се, истина, али им смех не иде од срца. — Није она за нашу кућу! — Једна намигуша!
— Е, а ти треба да знаш, јер ћу ја по томе да судим, да ти после не буде криво и да не рекнеш овај и онај! — Јок ја! — Добро! А сад иди док се ја размислим!
Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али се опет деси нешто што промијени наше рачуне. Те ноћи дође у нашу окружну варош владика.
Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И оба господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода, крштавајући новорођену децу по селу. Мало који дан да не дође господин-попи, једноме или другоме, Аркадија
— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја. Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира!
као што се желело, и молбом да искрено и беспристрасно оцене како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.
тако ћу вам показати ако ви мене научите како се прави онај мелшпајз што се зове: Саће од зоље од квасца, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор. А мој попа опет то, па само то воли, као да је, боже ме прости, швапско дете.
А они му само кажу: »Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску«; па се онда онај што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује:
А они му само кажу: »Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску«; па се онда онај што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује:
Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те
Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још
Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових
Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет
Ту се завукла у комшијску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде. А у томе се и тáта одљутио мало, а и мáма се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дéре и еведре; а тата
кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се. — Клањам се, госпођице!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А одакле је? Чији је? Нико не зна. Ако га о томе упитате. — Отуда, отуда, батке... — Још уплашеније почне да вам се правда, показује на суседне горе, планине, и
брзом, доказивајући, као кад се човек побије или присуствује некој погибији па одлазећи од ње, престрашен, прича о томе, доказује... Такав, занесен у томе говору, свагда се виђао. Нестане га, и то целе зиме.
Такав, занесен у томе говору, свагда се виђао. Нестане га, и то целе зиме. Кажу да је тада обично у своме селу и да тамо ради, као да се
Становао је, управо био чуван у кући хаџи-Томе. Првог и најугледнијег хаџије. Поред толико слугу, слушкиња и осталих сиротих жена неке из родбине хаџијине, неке из
По томе би се познавало да је он хаџија добре воље кад би, долазећи у кућу, не ишао право горе, на горњи бој, у своје одаје, ве
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема. Љубиној првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести. — Дакле, допада вам се моја Савка?
— Изгледа као богиња! — Неће ни мираз фалити. — Канда сте ми из уста извукли! Баш сам вас хтео о томе упитати. Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке?
Кад кући дође, чека два три дана. Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати. Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише: Почитајеми господине!
— Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савке. — Не знам ништа о томе. Попа зове попадију. — Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила? — Не знам ништа.
— Не знам ништа о томе. Попа зове попадију. — Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила? — Не знам ништа. — Е, па добро, господар-Чекмеџијићу.
Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио. Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо. Почитајеми господар Редић!
Милева све успија. — Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам. — То ми је мило, а шта је томе узрок? — Све што год је на вама. Није чудо што се зовете Милеуснић, јер тако миле усне нисам никад видио.
— А хоће ли она? — Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она. — Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби.
Мици је мало жао, боји се да није берберин скрхао врат или ногу, а с друге стране мисли се: о томе ће се приповедати што је Марко њој за љубав учинио.
Ни више ни мање, само хиљаду форината, не рачунајући амо дукате, вино, „ауспрух” и баклаве. Марко није томе противан. Шта је то за кућу Алкину хиљада форината, само кад је мир кући повраћен! Повраћена је и Мицина тепсија.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тај план био је прост и изводљив: свршити с испитима и оженити се. И у томе није ни било каквих год тешкоћа: прегрмео је био своје најтеже испите и веридба је недавно била обављена.
од себе све оне непријатне успомене из прошлих ратова, што су непрестано од некуд навирале, па је хтео да мисли о томе: има ли ама какве год могућности ди све ово прође без опасних последица и шта ће бити најзад од тог несрећног и
Неспособна је она за свакидашњу, систематску борбу, ето у томе је ствар, али спремна је увек и готова за тренутну жртву.
Јест, цела је то целцата, истина и сав је овај наш човек овде доле у томе. Хиљаду пута лакше је њему погинути него регулисати једну обичну, малу меницу од неколико стотина динара.
А све би то требало рећи томе Јуришићу кад би он био као други људи и кад би се човек њему могао поверити. Разумео би он тада, морао би разумети шта
оклопљеним, аеропланима разним, сумаренима и оним цевима преко 24 калибра не вреди ни говорити, јер се онда о томе није ни сањало.
Срушена црква у Б. постоји још, хвала Богу, и сваки се о томе може уверити кад хоће, а цела пета батерија зна да је он на торњу био осматрач и отуд слао телефоном драгоцене
О свему томе мора имати релација, а и у Операциском Дневнику све дословце мора бити описано и забележено. И сијасет других измишљоти
Окупе се сви око карте, пију кафе, пуше и лармају, а он побија чиоде према томе како се фронт гтовија (а он се све повиј а у назад) и овако обично почиње да прича: „Кад сам ја пошао са фронта
Тако раде многи војници и Христић је то од њих и чуо кад око ватре, тамо на фронту, причају о томе како се продужује боловање, а мисле да их нико од старешина не чује.
Ствари његове и новац послаће се накнадно. — Па шта да ти кажем... не знам шта би радила и не волим о томе да ми говориш.
своје дивизије, него отишао на другу страну и негде у туђем превијалишту добио први завој као и све остало што по томе има да каже.
Африка
Има нечега поетског, пролетњег и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића.
узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.
Ја сам свршио у Абиџану све своје послове и спремио своје даље путовање. Задржао сам се у томе месту, тако ружном, раштрканом, прашњавом и бесмисленом.
Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и
Међутим закони белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди
Да бих утврдио шта је узрок томе, ја сам пратио њихов разговор са највећим љубопитством. Н. је говорио сасвим расејано, невезано; тешко развијајући
Швајцарац је спомињао то са запрепашћењем, неким помешаним гнушањем и дивљењем. Они су говорили о томе јер су очекивали с часа на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву
“ До смрти ће о томе причати а сутра ће већ разуме се бити там–тама, макар и да отерају беле духове. — То вас забавља, да их плешите?
Он је исто тако непрестано могао мотрити и да нас који наш носач не остави. Не треба у томе, као Брил и други, видети чак и неки нарочити таленат примитивних; белац би животом који црни воде дошао до истих
Белац се страши од револвера, црнац од зуба. Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао.
Белац се страши од револвера, црнац од зуба. Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао.
права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити. Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Те звезде су, при опсади града, мамиле војске у унакрсну ватру топова и биле су чувене по томе. Свака од тих звезда била је и сама, као неки свет за себе, а све, заједно, као неко острво.
Гарсули је, међутим, почео да говори и тумачио је свој долазак у Темишвар, као догађај врло важан. Вели, о томе зна и царица.
Они се, Расцијани, крећу као братства, рођаци, фамилије, а у томе је опасност. Као овце они нагрћу једно за другим, свуда. Сад су наумили да се одселе у Росију.
Те врпце би висиле, под троношцем, који би се тада покрио. Игра се састојала у томе да један од играча има, доле, да завуче руку и цимне једну врпцу, на „три“, Дерући се претходно „један, два, три“.
Мајсторија је била у томе да се сви играчи раздеру, као да им кожу с леђа деру, а онај, који цима, да погоди, кога је цимнуо.
Њему је било стало да се легално питање у реду реши, а шта ће бити после, о томе нека Енгелсхофен лупа главу. Гарсули је имао наређење да се рескрипт из Беча има да прочита људима, и, на српском,
Била је то нека чудна жалост, нека врста сажаљења. Сви су о томе у породици Исаковича знали и сви су јој се, због тога, и смејали.
Желео је да нико, ко је био присутан томе, не може рећи да је пошао погнуте главе. Док су му, код профоза, скидали мундир, а везивали руке, он се присети да
Није био женскар, и није много марио за жене. Кад би се, међу хусарима, повела реч о томе, уз Ђурђево кикотање, Павле није знао да каже, чак ни турске речи, којима су му његове Влајинице, које је био купио из
Не отварајући очи, заваљен, Петар је хватао руком, насумце, мушице у лету, а при томе би му глава спадала са дирека, на који се, седећи, наслањао.
Само, у томе није било, нимало, презира, а још мање верске мржње. Павлова жена прешла је у веру мужевљеву, а Петар није ни тражио
Исаковичи су имали да се разиђу и нестану. Пунцтум. Гарсули је о свему томе послао свој извештај Ратном већу, у Беч.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер са таквом ватреношћу после смрти преподобнога свога оца у месту томе поживе, сав помишљу ка Христу плењен, да сваки дан сећањем на смрт умираше, а од многог и непрестаног поста усахну му
А они изгнани са игуманом прибегавши ка све томе као пристаништу свију, замолише да добију милост. Испричаше све што се догодило с њима.
Јер његова многа писма и сузе родитеља не могадоше га раније присилити да дође и да их види, а да с њима пребива — о томе се није могло ни говорити.
И када се, бедник, веселио, председаваше опијајући се на томе мрском и самотном судишту, играјући и веселећи се. А весеље његово смрт беше човечја.
И тако, светло украсивши ове иконе златним крунама, камењем драгим и бисером, постави их у томе манастиру Филокали, које у част Бога и на спомен светога и до сада стоје на месту где беху и постављене.
А говоре и о томе угарском краљу да је добро сачувао веру православља по учењу светога, и да је поживео у правди и истинитој смерности и
А лице моје неће ти се јавити, јер не може човек, видевши лице моје, жив бити“. На томе камену и до сада се познаје положење моћне деснице Господње.
мој, рекавши, а престани да ме присиљаваш да дам оно што ми није лако дати, јер ме и патријарх и велможе и сав град у томе спречавају.“ И тако обдаривши довољно посланике, отпусти их.
У томе манастиру цареву беше неки инок, који се звао Неофит. Од много година он беше грбав, и нимало се није могао подигнути.
изванредне и доброљубиве подвиге — добро је, и веома корисно и згодно: на добро надметање доброљубиве душе, када се о томе чита, ревношћу за добродетељ подстиче, исто као што и љубитељи ратова оно што се у незнабожачким списима нађе написано
и љубитељи ратова оно што се у незнабожачким списима нађе написано о мужаству неких јунака у древним ратовима, сада о томе радо читају, и оданде се уче да буду усрдни, искусни и неустрашиви у боју против непријатеља.
Шта се то с тобом на наше очи дешава, коју потајну мисао у срцу своме носиш и не говориш нам о томе?“ А он као дете безлобно не одговараше и насмешив се ништа не рече, него још више на учење приону, и чешће у цркви
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим тога, у овој области више но у ма којој другој, многи су проматрачи изложени томе да преиначавају факта, да би из њих извукли неке закључке; они често минуциозна и прецизна проматрања замењују
Човек уопште тежи томе да прецени своје суграђане, нарочито оне из свог родног краја. Има врло вештих проматрача који опазе само неке
Ни сами попречни профили нису сви подједнако инструктивни. Друга је метода у томе да се забележе разлике између становништва земље матице и становништва земље колонизовања која је истога порекла.
Досад се није успело да се ове нијансе похватају са довољно тачности. Можда ће се у томе успети развијајући физиолошке и хемијске методе у испитивању људског организма.
Под овим именом он разуме сву ону своју браћу, која не живи у границама Србије и према томе немају потпуну моралну и интелектуалну слободу.
Као да је томе донекле била узрок и енергија виолентних типова, која се на махове развија. Такав начин развитка са зевом губи се са
Динарски сељак пази на небеске појаве, на птичији лет, на зујање пчела, на животињске гласове и верује да по томе може предсказати догађаје.
Штитећи тако њихове земље и њихова верска осећања, војна управа је нашла у томе најбоље средство да их придобије и да их васпитава у погледу династичком и војничком.
„свијетлога цара“, то што су сви „царски синови“, и, што је зачудо код ових осетљивих Динараца, остајали су при томе и онда кад им је за ситнице додељивана „љескова правда“ (батине).
Иако муслимани, они сматрају да и даље припадају томе или томе хришћанском племену. Има доста примера да су чувајући обичаје крвне освете извршивали крвну освету над
Иако муслимани, они сматрају да и даље припадају томе или томе хришћанском племену. Има доста примера да су чувајући обичаје крвне освете извршивали крвну освету над мухамеданцима
И у томе су веровању упорни, праве тврде „босанске главе“. Али се иначе међу њима наилази на даровите људе, који, иако нешколова
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
На томе столу, кроз дуги низ година, било је попијено толико ракије да би се од ње могла начинити једна добра киша за читаву др
Мачка ћете познати по томе што се налази у сивом џаку и воли сланину, сир и рибу, а џак ћете познати по томе што не воли ни сир, ни рибу, а у
Мачка ћете познати по томе што се налази у сивом џаку и воли сланину, сир и рибу, а џак ћете познати по томе што не воли ни сир, ни рибу, а у њему се налази један шарен мачак.
Сиви џак личи на сваки други џак и по томе ћете га најлакше препознати. Може се извратити, и онда личи на извраћени џак, а кад се не изврати, личи потпуно на
Чувши овај тутањ од презрелих крушака, један стари миш помоли главу из своје рупе, али баш у томе тренутку с гране преда њ стресну мачак Тошо. Миш уплашено стругну натраг у рупу и промуца пун језе: .
да се оросила читава ледина пред млином, било је уздаха да су шумјеле све околне врбе и јеле, толико причања да о томе и данас брбљају свраке и врапци.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Једнога дана стао је на об, решен да више не живи ко роб. Па скочи у реку, и већ томе сл, а није знао уопште да пл. Фотограф стиже, и намести бленд, Змај рече и то беше.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (престрављена): Или... не дај боже, мртав можда? АНТА: Мртав? Хм, мртав! Добро би било, али у томе и јесте ствар што није мртав. РИНА: Али ко, забога, о коме говорите ви? Немојте ме мучити?
Погинуо је и сахранили га тамо на фронту. Она је добила и званично извешће да је погинуо и, према томе, била је удовица. Као таква, дакле: као аутентична удовица, она се преудала за неког кондуктера.
РИНА: Ах, то не, не бих желела узнемиравати га. Не сме он ни слутити да ја знам. У томе и лежи хармонија нашега брака, што једно друго не узнемиравамо. МИЛЕ: Онда ти не остаје ништа друго до стрпљење.
И зар то може тако да буде? Зар то може како ко хоће? Ја мислим да у уређеним западним државама мора постојати о томе какав закон и по том закону: ко је мртав, тај је мртав. Код нас, међутим...
Ето, то је све што сам сазнао. (Сети се.) Ах, да, још нешто. Распитивао се код Радића и о томе где ја станујем, вели посетиће ме. АНТА: Вас? НОВАКОВИЋ: Мене, или... моју жену, можда. РИНА (престрашена): Мене?
? Шта си ти могао имати са покојним Марићем? ЉУБОМИР (нервозан, узбуђен још увек): Не можемо сада о томе говорити. СПАСОЈЕ: То мора да је нека позамашна сума? ЉУБОМИР: Да, тако нешто!
ПРОТИЋ (Спасоју): Ја вас, молим, оче, не говорите више о томе; говорите о чем другом. СПАСОЈЕ: Хтео сам да му објасним. АНТА: А какве везе све то има са тобом?
Може ли се то дозволити, реците, може ли се то дозволити? НОВАКОВИЋ (нервозно): Па зато, забога, говоримо о томе, а не о „Илирији”. СПАСОЈЕ: О чему? РИНА: О њему, о покојнику.
ПРОТИЋ (сломљен, прилази му): Ја вас молим, господине, дозволите ми да о томе насамо говоримо. ПАВЛЕ: Молим! Желите ли и ви, господине Анто, да насамо говоримо?
Не може то тако; дође ми ко и каже: ја сам жив! Истрагом је утврђено да сте ви извршили самоубиство и, према томе, ви сте мртви; ви сте пред законом мртви и ви сте за нас мртви. Сахранили смо вас, и то свечано.
ПАВЛЕ: Зар ви не видите да се мојим доласком мења ситуација? Да се управо мења из основа цео ред ствари? О томе би имали шта да проговоримо.
Хоћеш ли ми веровати, тата, да ни о чему другом не разговара, кад јој одем, до о првој брачној ноћи. Само о томе, само о томе; а уз то се још пренемаже и уздише. СПАСОЈЕ: Не треба јој замерити; свако уздише за својим идеалима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Очекивале су херојство, али ја нисам имао воље да изигравам хероја. Онај се још знојио по темену и по томе сам знао да се плаши.
Кад сада мислим о томе, чини ми се да нисам ни желео да се извучем. У дворишту је осми осмолетке изводио ритмичке вежбе и фискултурниково: „
- Није потребно да говориш код куће о томе, знаш. - Знам. Тата ће те убити кад дође! - Скупила је уста, а очи су јој постале мало црвене при крајевима, док ме
Ја сам и даље показивао очима у правцу града, а онда и рекао нешто о томе како је он задужен да испита, зна се већ шта, али он је једноставно одбијао да оде. - Неко мора и да крмани!
Рашида му је говорила о својој професорки из физике. Он је само дубоко и с разумевањем климао главом. По томе какво је лице правила причајући, могли бисте помислити да су говорили о диносаурусу, или крилатој жирафи.
Био је то један од оних грчева какве осећате док сањате како вас спуштају у раку. Нисам хтео да мислим о томе. С банатске стране допирао је лавеж паса и тупи звук бућкала за сомове, а Бароница је чучала на скели и певала.
Мука је у томе што је још на железничкој станици сазнао да сам избачен са часа. Стигао је у шест и већ три сата гунђа мислећи да сам
- Боже свети, Весна! Мислиш ли и ти да би боље било да сам се обесио. - Он мисли! - забила је нос у књигу и по томе сам знао да је наелектрисаност у кући достигла ниво белог усијања. То ми није било непознато.
Тема је била нешто о мајци а дечак је написао како би више волео да не пише о томе: „Моја мајка није мајка. Кад би то била, бар понекад би спремила доручак да не идем гладан у школу и не би се удала за
Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе. У томе има, можда, и нечег тачног: оне имају мамине златне косе и очи, мамин ход због кога вам се чини да не корачају по
Због тога те никада нисам позвао у шетњу, иако сам, бог зна колико, мислио о томе. Ово пролеће и ти, све су што имам. Хтео бих ти писати још, али ближи се време за мој час. Сутра ћу ти се јавити опет.
Саслушах, затим, причу о томе како су Сава и Дунав из авиона изгледали као сребрне траке везане у машну, а „Албанија” и солитери на Новом Београду
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца! Шта је према томе »Нüрнбергер Хандлунг« — ништа! Већ издалека пред дућаном, о ћепенку и капку, или испод њега, виде се ствари — еспапи,
Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати. По томе наравно да је и добру кућу водио. Лако му је кад је пуна кућа. Главна кућа му је била на један кат.
— Давно желим и сам у Кракову, још онде никад нисам био. — Дакле, ’ајд’ у Кракову. Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. — Та како сам да идем? — Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар.
Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. — Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце
У томе је много бољи био господар Софра, који је играо „пунишака”, а од процеса би зазирао, и увек би рекао: „Боља је мршава н
Господар Софра реши се за доламу. Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара. Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и
Но Пера се не поправља. Господар Софра дуго промишља. Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. Приликом заподене разговор. — Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! — Шта?
А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост чини.
— Не зато што је Швабица по језику, већ што није нашег закона. Шамика се зарумени, — надао се томе. Господар Софра је необорив православљанин. — Нећу на две феле да се у кући крсти. — Може се и томе помоћи. — Како?
Господар Софра је необорив православљанин. — Нећу на две феле да се у кући крсти. — Може се и томе помоћи. — Како? — Да пређе на нашу веру. — Онда је сасвим друго. Шамика лакше одане. — Позвала ме да их посетим.
— Даће се све то изгладити. — Тешко. — Видећемо. — А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио? — Нисам; није било ни места ни прилике.
Она их лепо прими и не пита их што о балу, а кад оне што о томе заподену, она ћути. Време је ручку. Сви се опет КОД трпезе састану. Разговарају се о балу, о маскама.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не спомињући јасно шта би тиме добили, он га је наговарао да размисли, са својим официрима, о томе, какве све непријатности очекују децу њину од злих људи, који мрзе православне шизматике, а он је налазио те зле људе
Да брату отме жену, о томе није било ни говора. Чинило му се просто, изненада, да он ту жену није довео. Те ванредне, снажне ноге, то љуљање, тај
Лагала је. Ухвати је у лажи већ првих дана, мирну и лепу, и при томе. Лагала је, пред мужем, са једним светлим, белим осмехом.
Погнуте главе по цео дан, он је чак имао луде мисли при томе, да после обавести брата, па да је отерају, па да се помире, да опросте, та браћа су.
Мрате, голицајући га нехотице, неподношљиво, при томе, својим дугим прстима. Аранђел Исакович храбрио се, и по стоти пут, мислима да то нико неће сазнати.
Није ни мислио да ће овако изненада, после тако дугог ценкања, да се реши. При томе, пре увек плашљив, беше сад потпуно самопоуздан.
Без кајања, уосталом, зашто и да се каје, она увиде шта је учинила. Није много мислила о томе како ће то да сакрије.
Жао јој није било што је мужа изневерила, али јој се смучило, видевши како се, при томе, ништа не мења. Ноћ је била провела са рођеним девером, али то не мрдну ни једно зрно зоби на тавану, изнад њиних
Тако се навикну да примети ситне промене у свему томе видљивом, па и невидљивом. Кроз неколико дана већ, она је знала, по боји воде и врбака, који је час дана.
земуницама, да би се у пролеће, или пред снегом, опет одселили даље, Аранђел Исакович осетио је дивљу потребу да свему томе стане на пут, да се негде задржи, и да и друге присили да стану.
У свађи, морао је, пред полазак, да се мири са њим, не добивши свој новац, ни талире своје жене, слушајући при томе, стално, подсмех братовљев што се носи мишљу да се одсели некуд, можда у Русију.
При томе, док се од њих захтевало да постављају страже око целог логора, тако да је често више од половине људи стајало шиљбок,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
која тугује што драги не мари за њу и њену љубав, која се осећа несрећном и немоћном да измени свој положај, а при томе не може да се помири са њим, лако ће поверовати да одређени ритуални поступак или изговорена магијска формула у
Према томе, љубавна магија је у посредној, али не и слабој вези са жељом девојке да оствари своју метеринску улогу. Ову жељу у
подметнутих на свадби, да би са себе скинули ове чини, купају се у води у којој се налази расковник, биљка позната по томе што може да растури, раскује мађије.
Према томе, нормална жеља жене да роди, појачана друштвеним притиском као и дуготрајним очајањем због крајње неповољног положаја
Према томе, они су пре поступци за добијање мушке, а не женске деце. Трећи наведени „обичај“ заправо је веровање да „ако би се
млада, ако не жели да за извесно време остане трудна, чини кришом неке магијске поступке који ће јој, мисли она, у томе помоћи.
број разноврсних обичаја који се у нашем народу врше с намером да се жени обезбеди успешан и лак порођај сведочи о томе колико су некада порођај и његов исход били неизвесни.
“¹ Магијска логика многих обичаја и обреда за лак порођај састоји се у томе да се извођењем извесних операција (дрешење, истресање) на неком моделу (одећа, обућа, коса) потпомогне и олакша
²⁷ И по томе шта трудница сања, може се открити пол детета у утроби. Када трудница сања оружје, проричу јој да ће родити сина.
“²⁹ И према томе колико трудница дуго носи дете у утроби, такође се може погодити да ли ће бити мушко или женско. Народ у Херцеговини,
метне на клупу или кревет испод поњаве или ћилима на једно место нож а на друго маказе, али тако да трудна жена о томе не зна. Затим је зовне и каже јој да седне.
МАГИЈА ЗА ДОБИЈАЊЕ ЗДРАВОГ ПОРОДА Пошто се дете већ зачне, сва магијска пажња и брига се посвећује томе да се трудноћа одржи и да се оно роди нормално и здраво.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ПОРЕКЛУ Ја знам ко сам по звону што са задужбина немањићких пева, по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева прадедови гледају с иконостаса и што сваки у руци држи храм.
Ја знам ко сам и по мржњи бесомучној којом ме злопакосни гоне одвајкада, знам по томе колико сам Угру пред очима црн и по томе колики трн у сан Византији моја моћ забада.
ко сам и по мржњи бесомучној којом ме злопакосни гоне одвајкада, знам по томе колико сам Угру пред очима црн и по томе колики трн у сан Византији моја моћ забада.
Ако се гране на храсту сломе и одреши се везано уже, да се грешном војнику томе у срце гађа зрном пушчаним. Ако ли анђели шаку пруже и заклоне му прса њоме, да му се обе руке одсеку, и да се рањен
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Зашто се Хемингвеј убио пре него што је написао, можда, најважнију књигу, о томе шта му се догодило да најзад потражи тај последњи излаз? Неки романи подсећају на наш сопствени живот.
Стара госпођа, која ме је чувала, памтила је различите војске по томе ко јој је више изгазио тепих док је пролазио кроз трпезарију да закуца нову таблу. Каже да су Черкези ипак најгори.
Добро је што Одри Хепберн никада није сазнала ништа о томе. Имала је, јадница, и својих брига. Читао сам да је најзад оставила оног ћелавка Мел Ферера и да се удала за неког
Е, сад ћете да паднете на дупе! О нама. Мислим, о Микију, Бурзи, Костици и мени, и о томе како годинама одвајамо ћошак од седам до десет.
Читав живот! Наивно сам веровао да то нећу доживети, а сво ме како, не без извесног узбуђења, пишем о томе како сам у Паризу, у отменом »Распућину«, после двадесет година видео Веру.
неке, из сиротог ресторана »Балкан«, који је у то доба, једини у нашем граду, имао лампе с абажуром на столовима и по томе подсећао на париске кафане, како смо их ми тада замишљали.
Човек је лизнуо њену руку да види је ли још слана. По томе закључих да се нису видели целог лета. – С ким си ме све варала летос? – Ех, ти! Ни са ким.
Али није, изгледа, била ствар у томе. Чинило му се да овде на Тераси, испод застава Игара и тромог јата угојених туристичких голубова који су га после
док леже после оног у шкрипавом звуку грамофонске плоче коју почиње да квари иступљена игла, Бел Ами мисли о томе шта ли ради Пуфко. Али, то је најзад права сцена и више нема напуштања.
покварене »краљице пећи«, док је он из последње клупе зурио кроз прозор према брдима сањарећи о синоћњој лепотици, о томе како мора да изгледа када нага лежи на одраној кожи сурог медведа испред камина. Очигледно, шармирање је успело!
и у сену: слушали старице које су им приповедале о историји великих покоља, о духовима и сеобама породица, и о томе како су настајала чија презимена.
Слушали су о томе како се здравим уснама исише змијски отров из ране, али догодило се да су ти студенти били градска деца и да су им од
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сваки је вијећник имао што да исприча о њекоме од тијех и да га похвали. У томе стигоше на трг светог Тривуна. Ивановић, коме је кућа била близу, стаде и запита Пијера: — Хоћемо ли у опћину, ради
— А ко би те поче? — пита Марко. — А ко, нâко ђаво сâм! — рече драго. — Ко би томе краја ухватио!? Нема племена, а готово ни братства, да се не покрвише међу собом!
Кад би му се о томе поменуло, говораше: „Божја ти вјера, једва чекам, али чекам да отмем чесову младу, лијепу, од добре куће Туркињу; нека
Поп очекиваше да кнез припали, па да заподјене разговор о томе. И започе: — А да како ти се чини, кнеже, сад доље? Драго одби њеколико димова, мрдну густијем обрвама и одговори:
те, ни шта ти би тамо у твојој земљи, ни какви су ти јади дојадили, ни шта си радио, нити ће те ко нагонити да ишта о томе поменеш, ако сâм нећеш! Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве!
Огријешио се јесам о закон, али не намјерно; томе је била крива колико моја зла судбина, толико и бујна младост, а казна је била нечовјечна.
Али је он изабрао! Је ли да си? Баба, која чучаше поред лонаца, исправи се и запита: — Оли се женит’, Драгићу? Кажи томе човјеку!
Захори се смијех. — А коју ћеш узети? А-ну, кажи томе лијепом стрику! — дода баба. — Узећу Милу Ђулову! — Чујеш грдова! — рече ђед. — Узеће Милу Ђурову, ону ружељаву!
Због тога је пламен високо струјао, а озго је пиркао чист ваздух. У томе димњаку сушило се доста бравијех и говеђих бутина и ребара (чувена његушка „кастрадина“), доста резова сланине.
— запита кнез, стављајући преда њ понајвиши печени кромпир. Млади човјек трже се из мисли, зачуди се најприје томе питању, па, насмијав се, одговори: — Како не би било кртоле!? — Е, видиш, у нас је одскоро!
Ето! — И још што? — Да сте дочекљиви, а о томе се ево одмах увјерих; да сте побожни; да држите задану ријеч; да сте поносити. — А о владици нашем шта си чујао?
Одједном потекоше једно другом, али се на вријеме одмакоше, једно надесно, друго налијево, не губећи у томе мјеру играња. Најзад, брзијем полукругом измијењаше мјеста. Тако је игра текла уз пјевање и пуцање.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Развој школства је у томе одиграо одлучујућу улогу. Са ширењем образовања читаво једно мало човечанство ступило је на позорницу друштвеног
Дете се, по Русоу, рађа чисто, без рђавих нагона. Улога васпитача је у томе да га подстакне на размишљање и самостално закључивање.
У свему томе постоје, чини ми се, неке забуне и обмане: у примедби о прилагођавању дечјој чита- лачкој публици, деци се приписује
Попут одраслих, и деца уживају у лошим песмама и безвредним романима; разлика је једино у томе што се она могу навести и на читање вреднијих текстова, и што притом не дају онај скоро начелни отпор који многи
Својеврсност поступка дечјег песника је у томе што он одустаје од путева на којима би се изгубио, а пажљиво чува и у припросто рухо заодева оно што има.
Даровита деца, она која показују неке знаке књижевног умећа, не пишу дечје песме. Оцењивати дечјег песника према томе колико је успео у настојању да уђе у „дечји свет“, да продре у „дечју психу“ , значи не схватити његову побуду, ни
Дечји песник може деци бити драг управо зато што се не стиди своје наивности, али разговор о томе не спада овамо. Сигурно је да се процењивање вредности дечје песме не може препустити детету, које, без искуства и
Као да је то мало! ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ …На крају крајева, наше ће време остати забележено и по томе што је доживело незапамћен процват дечје књижевности.
Да код деце развијају љубав према истини и лепоти. А чему служе дела Толстојева, или Иве Андрића, ако не томе? Зар је за испуњавање тих високих обавеза према деци била неопходна припомоћ врсне нам Лале Лалићеве, или доброг Симе
Ми, одрасли, владамо и мислимо у име деце. Улога одраслих се некад састојала у томе да деци не допусте читање извесних књига. Данас смо учинили значајан напредак.
Смисао живота увек се изнова осваја, и у томе је лепота бивствовања. Најлепши тренутак поеме је сусрет са кочоперним старцем, у градском парку, дат са пуном мером
најменике. Ево песниковог записа о тој врсти кућних помагача, о томе како се срођавају са кућом у којој раде: Набаса когод и на изјелицу, ноге би испод себе појео, а нашим првим
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ко је томе узрок? Говорите, ко је томе узрок? ГАВРИЛОВИЋ: Ми не знамо. ЛЕПРШИЋ: Но дан и за нас свиће. Глас слободе, који се по
Ко је томе узрок? Говорите, ко је томе узрок? ГАВРИЛОВИЋ: Ми не знамо. ЛЕПРШИЋ: Но дан и за нас свиће. Глас слободе, који се по Европи ори, одзива се и у
ШЕРБУЛИЋ: Пак шта, ми опет више љубимо народ него ви. ГАВРИЛОВИЋ: О томе ће вам Нађ дати сведочанство. ШЕРБУЛИЋ: Шта Нађ? — Чекајте само док дођу Сервијанци.
ШЕРБУЛИЋ: Већ то бог један зна! СМРДИЋ: Па како вам дође та подлост до руке? ШЕРБУЛИЋ: Сам не знам шта ћу о томе да мислим. Тај што сам с њиме говорио из Сомбора је, и каже да од наше војводине неће бити ништа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у своме историјском детерминизму толико убеђен у потребу и корисност излагања културно-историјске средине, да бих томе само још више могао поклонити пажње.
Обрадовић и сви писци који су се груписали око њега, и који би се могли назвати његовом школом, углавном припадају томе идејном покрету.
неколико манастира, и против њега је устала српска јерархија као и непросвећенји слојеви народни, који су у свему томе гледали почетке уније.
У томе погледу, Доситеј Обрадовић је иницијатор културног и напредног западњаштва, вођ у духовном ослобођењу српскога народа о
У томе погледу Доситеј Обрадовић је први позитивист и реалист српски, у широком смислу тих речи. Велика амбиција његова то је
У томе погледу Доситеј Обрадовић је први рационалист и слободни мислилац у српскоме народу и »најрадикалнији заступник идеја П
Херасков је то дело издао 1776. и у писању стајао под утицајем Флоријановог филозофског романа Нуме. У томе своме историјско-филозофском роману Херасков је дао пригодну слику идеалнога просвећеног владаоца, мислећи увек на
Дело је за своје доба било добро, и имало је успеха код српске публике. Соларић се бавио филозофским проблемима, и у томе правцу дао: Улог ума человѣческога (Млеци, 1808), превод дела немачког писца Екартсхаузена; Сверх воспитания к̓
Свему томе треба додати: реченице испрекидане, изломљене, сажимане, недовршене, уврнуту синтаксу, прекинута излагања мисли, невеза
Први његов оглед у томе правцу била је Лажа и паралажа (1830), мала комедија карактера, у којој се исмева лажно и површно туђинско васпитање,
У томе правцу најбољи су му радови: »позоришни одломци« Женидба и удадба (1841), разрађена сцена из Романа безъ романа, духови
Али, он се није зауставио само на томе. Он је у своје комедије унео свој стваран и снажан таленат. Извесно, у његовим комедијама има много мана.
Милићевић, Вук - Беспуће
И у томе свијету он је провео толико година, умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они. Познавао је те људе по одијелу,
Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до тада осјетивши, у томе тренутку, што је смрт.
И у томе ударању умрлих грана, он је наслућивао један самртнички ропац. „Дакле и он“ ! рекао је и замислио се. И још је више
О томе је он са собом гласно разговарао. Он се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад се могло на муке ударат
Није било у томе дану ничега злог, ничега рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и
и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда
Он није налазио ничега у себи да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијелом, проживљујући грозне часове, очајне у својој
У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваш
и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора.
Па онда му дође мисао да га они нимало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим лудим и суманутим мислима. Кад би им отказао стан?
И ујутру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, браће и дјетињства, тога
И она напреже све своје мисли једне петнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта је томе криво. Удвостручила је своју марљивост у учењу и у вршењу вјерских дужности; то није помогло.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јова се хвали да је он мајстор у томе: двадесет и пет година »транжира« он свакога Божића. Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало
па вели: — »Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати што ниси ти дош’о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!« — То верујем — вели Каја — али да коју добру рекне за тебе, то неће! — Море, шали се, шали човек.
И два месеца после венчања читало се у новинама: »Јављамо пријатељима и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.« Од то доба једнако лепо живе.
А моја Каја уме да шпорује, мајстор је у томе! Лане сам ти, побратиме, наш’о шест наполеона у сламњачи. Помисли само, а ми све у банкама аконтирамо. — »А откуда то?
Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.
Знајући свога сина, његово је начело било да је син његов увек крив, и, према томе, да професор вазда мора имати право.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
зори, Тице поју, горе стоји јека, А крај мене поточић жубори; Ја се шетам, дружина са мноме, Ми идемо Стражилову томе, Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио Па нам пута младим препречио,
'“ 62. „И јербо сам још сирота, Ваља мени што учити Су чиме би за живота У поштењу могла бити; Јер у томе кад застрани, Шта остаје женској страни? 63.
Спусти доле око ледно, Окрете се, те полако, Упути се дому своме, Па гледећ је мирну тако, Ко б' по лицу рекô томе Да де мир се тај навукâ, Беше отоич пакô мука.
То је почетак. Сад иде кратко мотрење предмета наоколо, и ћут при томе.1 После долази прави опроштај: прво од Дунава, затим од гора виноградски. При последњем падне певцу берба на ум.
Ал' о томе доста је засада. Погледајмо де је јунак млади, Де борави и што ли нам ради?... Биће јунак сред белога двора; Бацио
мале Сад у силни пламен се сагнале, Онај пламен што небо отвара, Што срдашце вади из недара, Те овога срце даје томе, А отога опета овоме, Да не може, кô без срца свога, Једно, брате, бити без другога.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Рушио се на њега оклоп тенкова, а штитио га и сачувао пријатељски повијен људски длан. Ето, о томе бих, Зијо, да шапућем и пишем своју бајку.
Сјутрадан, у голубије сунчано јутро, све је већ било иза мене као сан, само сан. Нит ми се причало ни запиткивало о томе. Тако је, канда, било и с дједом и Петраком.
Сваком ваља у мељаву, а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити и за своју душегубну работу, враг му гњате пребио!
Ето, по томе су се млинови издвајали од осталих необичних мјеста у нашем крају. Богомоље, гробља, јаруге и раскршћа преко дана су
Ко ће први дохаберити дједу о свему томе, није се знало. Сумњало се на неку Микачу, гром-бабу, удовичетину, која је знала и косити барабар с мушкарцима, а
!), па тако није како треба ни дочуо Вукову измишљотину о томе како је чак и свети Игњатије Богоносац обдан преносио путнике преко ријеке, а обноћ се ваљао са женама по млину.
имена, поменуле се све познате сеоске кобиле, па је пао чак и тај предлог да се принови дадне име бивше царице, Зите. Томе се, наравно, успротивио сам предсједавајући, мој дјед: — Зита је помињана и у цркви, с олтара, греота би било да се
Био је то посјед у дукатима, новац у банци и помоћ од рођака из Америке. О томе се само нагађало с разумљивим преувеличавањем, зависно од маште и памети приповједача.
У томе послу жандармеријске станице међусобно се такмиче. Јављају се жандарми пјесници, а није ријеткост да се за испомоћ узме
онај прави, пуновриједан, сличан злату као и сваки бакар, а калај, његов пратилац, био је само неопходна глазура на томе исувише скупом и вриједном материјалу који ваља чувати.
Чуло се то надалеко, распричало. Да је сад посриједи нека шпијунажа или какво избјегавање војске, хајде де, у томе би се штаб некако и снашао, али овако, ови послови ...
тамо гдје су интенданти, ту је увијек близу и помисао на магацине, слагалишта и разноразну робу, а кад је већ о томе ријеч, е, онда ...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ЈУСУФ: Ту госпоштину измишља твоја сиротиња. Али да ти кажем једну ствар. То што ти говориш — да је тераш, и томе слично — то си се ти од велике жудње смутио... ХАСАНАГА: Опет твоје левантинске мудролије!
По томе сад суди и каква је мајка! АХМЕД: Много, бре, виче овај ага! А чим неко много виче, знај да виче да би нешто прећут
Није ми кадуна ни толико могла! Она мене константно презире! Још од самог почетка, нисам ја слеп! Е, па, сад је и томе крај! ЈУСУФ: Не можеш да чекаш ни до јутра? То мора баш вечерас да се одлучи? Хасанаго, шта је вечерас?
Много крви, много мртвих и рањених. Па су ми успут пале на памет и разне сплетке беговске. Хасанага о томе ћути, а ја га не питам. Бегови нерадо гледају толико власти у Хасанагиним рукама. Стално га нешто боцкају.
Стално га нешто боцкају. Те немој ово, те не смеш оно, те ово није твоја ствар, те о томе треба ми да кажемо, о оном ниси смео без питања. Стално неке трзавице. Очито, хоће да му оспоре власт.
Можда чак и пред везиром! Не бој се, он Хасанагиници неће бирати мужа по лепоти, или по не знам чему, него по томе од какве ће му бити вајде. Што њему већа вајда, теби штета. Толико ваљда знаш. Не бавиш се овим послом од јуче.
(Затамњење) ИВ СЛИКА ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ МУСА: Кад једном почнеш да завидиш, готово је. Томе никад краја, никад се нећеш смирити. Па и да оно што је најбоље имаш у највећим количинама, опет нећеш имати све.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Димитрија би га погледао забленуто, па би брзо оборио главу и побег’о. А и сам попа томе се слатко смејао. Кад је добре воље он га зовне, па, шалећи се, обећава му, да ће, ако буде вредан и тако леп, узети
А и сам се Димитрија томе радоваше. Колико пута он дође к њој и пита је: — Тодо? — Шта је, Димитријо? — Оно, знаш... ’оћеш да се удаш?
А није знала сирота она да се опадање породица не зауставља тако лако и брзо, па још и на првом колену! Шта је о томе она знала.
То паде у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили. Подметало вам се неко улагивање и силом гурање код нас.
Подметало вам се неко улагивање и силом гурање код нас. Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу: — Ех, угнићу се.
Али ’аџика је ’аџика! Зар ће она још и такве да гледа?... Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.
Зар ће она још и такве да гледа?... Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао. И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.
Но ти беше право дете. Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено. Али и томе дође крај. Сећаш ли се тога тренутка? Тек што сунце да зађе.
Да, ниси ти била богата, из знане куће и ниси била виша од мене. Пече ме! Боли! Али и ја нисам свему томе био крив. Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао
— Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго. Мрзело ме је чак о томе и да говорим. Ну ово бављење код куће убрзо ми је постајало досадно.
Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш. Бојала си се. Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. — Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух.
И затим брзо се диже, и, као бежећи, уђе у њиву, узе мотику и поче копати. У томе дође Јован. — Радиш ли? — ослови је. Затим скину мотику с рамена, заби је у земљу, остави фењер и седе на међу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Нестаде плама. Самртна тама; Само у руци пијаног Шваба палило гори боја и граба, просвета срама. У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа!
У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида.
И по томе не беше потвора, Зар тако диван човек беше створ, зар тако тежак човек беше мор, да бог за њиме треба одмора?
је страст покорио: ал' жешћи за те мора бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан: тај стан ти је у твојим делима; у томе царству владалац си сам, окружен седиш светитељима, јунацима бесмртних својих драм.
У срца твога свет тај извргнут бесмртна душа узеде ти пут; у томе свету, твојим делима, у царству томе владалац си сам, окружен седиш светитељима, јунацима бесмртних твојих драм.
У срца твога свет тај извргнут бесмртна душа узеде ти пут; у томе свету, твојим делима, у царству томе владалац си сам, окружен седиш светитељима, јунацима бесмртних твојих драм.
Зар оног ком је, жив док је дисô, кроз оба света летела мисô, пасала смело невиђен свет? зар томе мора нас тек да слуша обестељена, слободна душа? зар није њоме свак обузет?
Болу ти беше посвећен век — Телу си знао видати боље, Ал' ком се душа са болом коле, јадан је томе кољиво лек. СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ (при погребу, на венцу, 1901) Дух му се давно у небо отео, нашим се славно споменом
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
тражили археолошку дубину и настојали да издвојимо камене темељце, ваљало би нам поћи од енглеске збирке старих песама Томе Персија (издане 1765), преко Макферсонових мистификација шкотских балада, путописа из Далмације италијанског опата А.
Караџића, стр. 101). А када је после тога дошао Вуку и позив Гримов да приступи томе раду, и упутство како га треба обављати, овај генијални и ко завичајна река бистри Подринац одмах је схватио шта се
налази се око 700 народних приповедака, према 120—150 колико их је Караџић записао у разним приликама радећи на томе целог живота.) Зато, све што је горе речено о народним приповеткама треба применити на њене најчистије примерке.
2. Служили смо се, по правилу, првим издањима, односно оригиналним текстовима скупљача. При томе, приповетку смо уносили у целини, без икаквих измена и поправака, ако је задовољавала наш критеријум, или је
Доследно томе, расла је и оригиналност народног уметника. За односе раје и бега, човека и попа, трудбеника и шпекуланта, и т. сл.
— Хајде, — веле му — овдје има један град и у њему цар сједи, отале се ми хранимо већ има томе више година. Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у
нас да прождере, онда ја повадим сабље и главе јој све три одсијечем; ако не вјерујете, ево шест увета од аждахе. Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим.
Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им
Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише.
У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некакав град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца да се окупа и умије, да би се помладио и да би опет
Кад изиђе пред оца, загрли га отац па му рече: — Забога, синко, где си? пропаде царство! А он одговори: — Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици. Отац га одмах спреми и пошље царици.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Тим боље. Но сад, к делу! Команду у кући примићеш ти; што рекнеш треба да се изврши. Ко се томе узпротиви, одма под војени суд; јер је стање опсадно. Јеси ли ме разумела? Одсад ћеш ти заповедати, а Макса ће слушати.
Доста. Што год видиш, да си добро урадила, остани при томе постојана; речма и претњом не дај се поплашити, докле и сам не увиди, да је криво имао.
Е, мислио сам, да имам жену, она би кречила, па ме не би стенице јеле. МАКСИМ: Него она. КУМ: Размишљавао сам и о томе, и свакојако: шта је боље да човека једе: „стеница или „жена“; па сам мислио: стеница једе ноћу, жена једе дању, кад
СОФИЈА: Молим те, Светозаре, оће ли се искати сведочанство и од мужева? СВЕТОЗАР: Како ће се у томе поступити, данас се решава. СОФИЈА: Требало би и мужеве упитати. Ево мој би Макса баш истину казао.
) МАКСИМ (врти главом): Чудо, заиста. ЈЕВРЕМ: Но, сад само реци, да немаш добру жену! СВЕТОЗАР: И о томе има нешто.
Ајде сад, веруј јој! ЈЕВРЕМ: На моју официрску реч кажем, да Софија није ништа о томе знала. МАКСИМ: Ако није знала, могла се лако сетити. Не знате ви лукавство женско.
Не знате ви лукавство женско. ЈЕВРЕМ: Дакле, на чему остаје ствар? МАКСИМ: На томе, да жена добије награду, што по кући псује, што ради по својој вољи, прави штету, и оће мужа столицом.
ДОКТОР: Ако и нисте учени, ви сте код човека гди се можете помоћи. ШАЉИВАЦ (поклони се): О томе не сумњам. ДОКТОР: Шта сте ми имали казати? ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам соопштити, али молим, да се даље не чује.
ДОКТОР: Шта сте ми имали казати? ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам соопштити, али молим, да се даље не чује. ДОКТОР: О томе можете бити уверени.
да она дакле млого вреди, о томе нема сумње; но већа је њена вредност, што је Аристотелова. ДОКТОР: Аристотел је био највећи философ, само што се није
оваку услугу вашу ја ћу вам поклонити све оне књиге које сам претплатницима дао, а новце нисам примио; и јошт ћу вас к томе уписати у каталогу моји ученика. ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам бити вечито обвезан. ПОЗОРИЈЕ 8.
ПУТНИК: Ја ћу у Цариград морати ићи, молим дакле о Србији. ДОКТОР: Пређе него о томе што почнем, треба да знате да Србљи живе и у Босни, гди је знатно место Дубича на реки Сани у предјелу сребрни и
Лалић, Иван В. - ПИСМО
си крив; ти си овде посадио нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много година је томе; Сада ти, поодрасле, чуваримо над кровом и крваримо у јуну мирисом свога злата, Шуштимо када дажди ил кад нас ветар
Касније, испод сунцобрана, Ћутали смо о томе, уз четврти еѕпреѕѕо И цигарету. Но све је било као на длану: Простор и време у нама, рачун на столу, Рим...
дана то ходочашће себи, Повезујући фонтане у паукову мрежу Кружне ноћне шетње; гргољила је светлост Међу капљицама, о томе како закон Простога пада не противуречи лепоти Покушаја да млаз из шкољке додирне звезду, Утиснуту у небо као слово у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ и остављала ти мало теста да сама месиш колаче, да не говоримо о томе како си била најлепше дете у граду и у француском забавишту, где све васпитачице котрљају слово р и афектирају на
Чекајте да размислим! Мислим да нисам, а опет некако испада као и да јесам. Моја се амбиција састоји у томе што волим да чаврљам са финим особама. Мислим, да се дружим, и онако ...
ИИИ О писању мемоара уопште, а посебно о наслову „Живот на брзака“, како би требало да се зову Анини мемоари, и о томе како су три старца делила свет још давно пре њеног рођења. Јалта -Јалта, фифти-фифти и ти фазони.
проверила сам све: моја бакута покушава да подели један тврдо печен ражени хлеб својој гладној фамилији и не успева у томе, па се заплаче и седне поднимљена за кухињски сто. Они старци, оћу да кажем, деле много брже свет, него она пању!
Није уопште знао. А у ствари, ја сам од самог почетка умела да брбљам, само што нисам имала шта да кажем, у томе је штос! Не, на часну реч, кад бих се ја нешто одлучила на писање мемоара, имало би шта ту да се прочита!
Страшно зезање — провалишка! Писала бих, на пример, о томе шта смо учили у школи о нашој домовини. Најпре вас тако науче да вам је отаџбина најлепша на свету, онако, потпуно без
Писала бих о свему томе и још о неким фазонима, када бих се само одлучила да издам своје мемоаре. Било би то страшно зезање, на часну реч!
Где сам оно стала? Невоља је у томе што често заборавим о чему сам почела да причам! — О зецу који се нацирисао... — шапну млади лингвиста. — Ах, да!
Ко сте ми па уопште ви да о томе одлучујете, а? Објаснићу вам нешто, да не би било забуне. Београђани су познати као фини и учтиви људи и због тога су
То је, укратко, прича о томе какав је човек био деда Гаврило. Али, вратимо се нашој старој кући, коју је на једвите јаде подигао још после онога
Тражите немогуће! Кезите им се право у лице док буду тражили тајну нове копче на грудњаку! Уживајте у томе како им се тресу руке, како фолирају да им није ни до чега, а у ствари не умеју да откопчају.
Јесам ли нешто изоставила? — Ма шта ти мислила о томе, ви данас ипак живите пристојно, имате свој кров над главом, а видим, нисте лоше ни обучени! Ја сам се жртвовао!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Зар ви о том нисте чули? Три месеца дана новине нису ништа друго писале него о томе. Но, наравно, на шпанском и француском језику. ЈЕЛИЦА: Ах, француски језик, никад га нећу научити! 7.
Не знам како вам се допада мој дом, но ја кажем да вас радије имам него да сте ми рођени син; и моја се Јелица у томе слаже. Ја би држао да сам најсрећнији човек кад би таквог зета добио.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Поскочи чича, престрашен вас, па истог трена у воду — пљас! Промочен чича по води лупа, ко би се у сну надао томе, па очи бечи и громко виче: „Што си ме с леђа збацио, соме?!“ Најзад му мачак додаде реп и чичу спаси. Ала је леп!
У томе друштву проскитах давно детињство своје незаборавно . . . ГВОЗДЕНИ САВЕЗ Муња над Јапром облаке шиба, ватрене рибе
А јуче, куме, шта ли се деси, да зинеш одистински! Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински. Јуче је била — не питај више — пијанка славна млинара Трише.
дело, од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете јело: сланину, рибу, и сир, дабоме, и разне ствари подобно томе. Прикане драги, доста је шале, најзад је рачун сведен, пошто си мачка мучио глађу, ти ћеш бити поједен.
Успут на свадби, због чудна госта, друштво од смеха попада с моста; једва из воде изишли живи. — Томе су крчмар и крава криви! — Пребише зато, од гнева злог, крчмару леђа, а крави рог.
Откуда прича о томе кружи, ко ли ме тако свирепо тужи? СОВИН ОГЛАС Птицама добрим овим се нуди одличан тумач снова.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— За једну ноћ ће ми то чак чинити задовољство. И, најзад, сутра морам прећи на другу страну језера. Острво према томе не бих ни видео. — Онда ће вас поштанска лађица узети. Она остаје овде минут или два, колико да измени пошту.
— Са ким мислите да би се морало ратовати? — О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе. Мислите ли да се то може избећи? — Не знам. Можда ће једнога дана ратови сасвим ишчезнути.
Можда мржња која настаје између људи неће никада бити избрисана. Свакако је глупо говорити о томе са овим добрим људима које збуњује што треба да имају о томе своје мишљење. Желим да променим разговор.
Свакако је глупо говорити о томе са овим добрим људима које збуњује што треба да имају о томе своје мишљење. Желим да променим разговор. — Мислим да ћу још који пут, ма једанпут, доћи код вас.
— Зашто мислите да би онда било више? — Не знам. Тек мислим да кад би сви у свету радили просто на томе да се има што више за јело, било би доста за цео свет. Овако једни кажу: ми хоћемо да једемо највише!
— О, кад размислим, не! Не верујем. Али има нечега дивног у томе што се живи, и баш зато што то не води ничему. — Шта сте рекли? — Да је живот у много часова диван.
Он се оженио и сада је све свршено. — Не бих желео да више говоримо о томе, ако вам је тешко. Можда вам је и лакше што можете да кажате. — Лакше ми је. — Ви? — Ја? О, ја!
То није језеро на коме сам већ један грдан сплет закона и сила; и мој живот у томе гори као пламичак. Ноћ је безмерна. „Шта то чух, шта то чух! Слух, дух, крух... сух, плуг... пух, слух... њух, ...
Шта сам чуо? Можда је била видра или куна. Има ли овде куна? Да, да, шта то чух? Ноћ је била безмерна. О томе сам мислио. Ноћ је била безмерна. Кад је ноћ била безмерна? Требало би можда да идем да спавам. Уморан сам. Још мало.
А за њим опет ћутање. Ћутање, ћутање. У њему има ипак нечега страховито болног, људског, човечанског и вапијућег: у томе крику, електричном и механичком који долази из људског грла. Неко ко је у ропцу, чије је тело расцепано, који губи крв.
али је било нужно да буде потпуна ноћ, тишина, па да ми један крик осветли одједном цело једно трпљење; трпљење у томе човеку што виче, што је био загубљен у тој гомили и сада одједном звучно издвојен једини, једини је присутан, једини у
Излазим из чамца, идем лагано уз обалу, у томе правцу. Мислим: Како не потрче сви онамо! Сви прозори нису затворени, а људи, до којих допире тај глас, не могу да се
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Тавно бледило по чеоцу твоме, К'о признак смрти, ширило се свуд, Валови туге у тренутку томе Бурно су моју таласали груд.
4 „Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Храбро сам поднео смрт, но каква је у томе врлина? Остаде врат мој ко суви пањ у пољу. Претеча, рекоше ми, но смрћу сам и реч своју претекао, а зар је
извидник из грчких метропола који залази далеко на север мећ Словене и сељаке, дуго већ ходим и смишљам писмо о томе шта се види овде изнад земље па до неба, корак по корак уз степене дима: лебде ту главе и црквице ко цвеће без
Или ће бити мошти! Варлаам је звер. О томе сутра. Види се коб на челу наших звезда. Скучавам. Зар сада, мрцино, склони се с пута — знаш да не видим, црква се
Према томе, од почетка смо у опиту са језиком творца. Слојеви нејасности се слажу један преко другог иако то не значи да изневерав
Ту и тамо је падала пред нас, без треска, нека црква. При томе се није разбијала, нити се распадала или растурала, остајала је цела, на изглед кречна и суво обојена, у ствари
шта физика о мом стварању каже како су се расплеле клице које давно посадих шта сад оне раде испод микроскопа о томе хоћу да слушам приче дугогодишње то ме једино занима! Планина никад није била голија.
свет пада с ормана свет пада с тавана свет пада с дуда по део света пада где год се крене свуда још једном о томе шта се све прекида последњег дана на временској траци свршава се доживотна робија и чиновнички уранци прекида се
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Ако су и пронашли, нисам ја водио књиге, него књиговођа. АГАТОН: Па књиговођа, дабоме! Али није о томе реч, ја сам то само онако узгред казао, а можемо и да прескочимо тебе, па да се упитамо, на пример: би ли овај Прока
САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме! САРКА: Ако је по томе, Трифуне, ја баш имам меко срце; цео свет зна да ја имам меко срце, па ето ја не плачем.
МИЋА: Хоће да разгледају кућу. ДАНИЦА: Тако! МИЋА: Велика кућа, много намештаја и о свему томе водите ви бригу? ДАНИЦА: Ја не – тетка, али, дабоме, стара жена, морам јој помоћи. МИЋА: То је тешко за вас.
МИЋА: Зашто тетка, то би пре ви имали да решите. Ако бих ја био наследник – а ја се томе поуздано надам – ја бих, видите, желео да ви то решите. ДАНИЦА: Шта да решим? МИЋА: Па то, да останете у стану.
ТЕТКА: Та је кућа порушена још одмах чим смо се ми иселили. Има томе већ осам година. ДАНИЦА: А пре те кућице где смо становали? ТЕТКА: Зар се не сећаш?
АГАТОН: Па што тутну земичке под капут кад нас виде? САРКА: Изгледа као да ти нешто сумњаш. Е, јеси чуо, Агатоне, томе се нисам надала од тебе. Нисам ваљда...
САРКА: Па јест што кажеш, и ја сам будилник спасла. АГАТОН: Па добро, де, нека ти буде. Само знаш, Сарка, о томе не треба да се чује, јер ако навале сви да спасавају... СИМКА: Какви су, разграбили би целу кућу!
АДВОКАТ: Хм! Нека врло занимљива породица. ДАНИЦА: Вама је то смешно? АДВОКАТ: Па и ви треба да се смејете свему томе: нема ту ничег трагичног. ДАНИЦА: Али како да не, забога, кад се тетка просто разболела од једа.
АДВОКАТ: Кад свако од вас верује да је главни наследник, значи да сви имате подједнака права; према томе, могли би лепо као фамилија, пријатељски и споразумно да поделите имање. АГАТОН: Одиста, то би могли.
Па како нема о томе нарочитих, писаних закона, то се у овоме дабоме случају могу применити природни закони, а по природним законима
АГАТОН: Нисмо. Ето, прва ти ниси блиска. САРКА: А по чему опет нисам ја? АГАТОН: По томе што ниси! САРКА: А ти си близак? АГАТОН: Близак сам, дабоме. САРКА: Како ти, тако и ја.
ПРОКА: Ето, зар то није јасно као дан? То су документа, брате! САРКА: Ако је по томе, Проко, висим и ја ваљда на некој грани, а не само ти.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ти ћеш доћи... не сумњам... али ја сам стар... осећам... — доња му усна задрхта. — Не говори о томе. Све ће добро бити. — Људи смо... ти знаш... пази мајку и сестре — он се опет уозбиљи. — Буди разуман и чувај се.
— Разумемо! — Батерија да се врати у бивак. По ручку да се изврши детаљни преглед људи, коња и возова, и да ми се о томе поднесе извештај у четири часа. Тада ћете примити нова наређења. Јесте ли разумели?... На своја места!
Мислио је ваљда да је командант и својим чином паметнији од свих, а уз то сматрао је да је он на томе месту не да хвали, већ да критикује.
Ишли смо журно баш у томе правцу. Осећали смо да се ближи одсудан час. Можда ујутру, можда сутра. Тамо већ гину. А у некој бари жабе крекећу...
Некако смо сигурнији када су они поред нас. А пешаци се изгубише баш тада, као да у земљу пропадоше. — Ваљда неко о томе води рачуна — објашњава наредник Милутин. Далеко напред видимо команданта како спокојно јаше на белцу.
Позади ровова сакупљају се наши војници и гурају нешто у своје торбе. Сигурно су наишли на магацин хране. На томе простору су они суверени господари. Али за кратко време.
Нас се то не тиче. Има ваљда некога ко о томе води рачуна. Наше је да погинемо, а када нас је та чаша мимоишла, и непријатељ је сада далеко, онда уживамо благодети
А Јанкуљ прича како је јутрос видео два зеца да су претрчали испред дивизиона, и он је у томе одмах предвидео предзнаке несреће. Ноћ се лагано спушта, и са њом и злокобна слутња на душе луди.
— Још пет минута до десет — одговорих, и онда се обазрех около не бих ли нашао шта да ставим себи под главу. Али у томе часу нешто свитну и проломи се страховити прасак. Војници скочише, питајући буновни: шта је.
Али у војсци се не пушта машти на волу. Неки веле да у томе и јесте величина војничког позива. Ускоро су се чуле оштре команде, војници су чистили оруђа, други тимарили коње,
Непријатељски ровови као да оживеше. Видимо неко комешање, војници стављају телећаке, и о томе одмах известисмо командира.
— Да је лично видиш! — Да је лично видим и о томе вас известим. — Тако је! Збогом! — заврши нагло и пружи ми руку. Поздравио сам.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето. Љубичини ђаци већином су досад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и
Гледаћу, чим примим плату. Знаш, дужан сам мало... — Па кад дођете к мени, разговараћемо насамо о томе. Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.
»Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити... Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог... Туњав сам, није вајде«.
Она зна шта је узрок томе и осећа да не може ништа учинити да нестане ове појаве. Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним
Али треба зарађивати хлеб. — Хлеб ?... понови он ; какав хлеб ! Зар још и о томе да се бринемо. Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо. Све да вам спремим. — Ха-ха-ха...
Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.
« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини. Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.
Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен... Ту су јој све мисли, цела душа...
Веља позва децу, па настави рад. Узе да прегледа израђене задатке на таблицама. У томе му помогоше и гости. После зажелеше да он држи једно предавање.
сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због нене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова
Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе. Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен,
Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа. Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
7. Дјевојка је Сунцу говорила: “Јарко Сунце љепша сам од тебе! Ако ли се томе не вјерујеш, Ти изиђи на то равно небо, Ја ћу изић’ за гору на воду.
Нит’ је иње, нит’ бело ковиље, Већ се бели на куму кошуља. 77. Ој невене, мој невене! Благо томе ко те бере, И ја бих те млада брала, Али сада немам када, Ја се млада на пут спремам, Туђе дворе дворовати, Туђа
“ Мајка Иву коња оседлала, У томе се Иво наресио, Па отиде на воду студену, Кад на воду не находи Мару. Поврати се двору невесело, Те отиде у Марину
196. Вино пије Дојчин Петар, варадински бан, Попио је триста дукат’, све за један дан И још к томе врана коња, златан буздован. Карао га краљ Матијаш, земљи господар: “Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан!
Срце моје проспи се к’о проја, Скупиће те стара дика моја. 266. Добро ми је и бољем се надам, У чем’ идем у томе и спавам. 267. Бога моли моја мила дика Да се облак на месец навуче, Да се луче кроз пенџер провуче.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Ако ви мислите да је то тако преко потребно... МАЈЦЕН: Ако ја мислим да је потребно? А ти не мислиш? О томе нема шта да се мисли! То је по уредби немачког војног заповедника за Србију!
Разумеш? СОФИЈА: По томе, како ти говориш, човек би и у оном кориту могао да отплови и да открије Америку! ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија!
СОФИЈА: Какав је то мрак, господе Боже! ДРОБАЦ: Споља мјесечина, а унутра мрак и смрад. И ваља ми по томе мраку и смраду тумарати... СОФИЈА: Докле? ДРОБАЦ: Ко зна докле. СОФИЈА: Чекај!... Понеси ову видову траву!
Ко да ме неко узео за руку и одвео право пред ону кућу! ВАСИЛИЈЕ: Престани да причаш само о томе! ЈЕЛИСАВЕТА: Ништа ми од свега тога не иде у главу! Да Филип, онако занет, онако сметен, дође!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
да нам сви руке љубе, и кличу и круне мећу, и опет затрубе трубе, цвеће и част и срећу. Ми више томе не верујемо, нит ишта на свету поштујемо. Ништа жељно не очекујемо, ми ништа не оплакујемо. Нама је добро.
Међутим, ЈЕЗИВО актуелне постале су тек у току овог прошлог рата, без икаквих песникових заслуга. У томе је била њихова тајанствена судбина.
Није у томе било никаквог снобизма. То је, у оно време, било уобичајено узимање часова, после подне. Узимао сам и часове енглеског
побуњеницима није било само Славена, било је револуционара свих народа у Аустрији, али је схватљиво што сам се ја при томе, поетски, сетио Сења и Неретљана.
Мотори обеју лађа хукте по истом такту. Погрешити у томе значи изврнути мрежу и лов. Пред нама се после мрачи и мотор стоји. Мрежа му се вуче по води, као дугачка коса.
Између тих, ужасних, часова, испитивали су га о мотивима његовог атентата. Постоји о томе дневник једног лекара. Принцип је, природно, признавао да је желео уједињење Босне и Србије, али је отворено признавао
Сви су се чудили какав сам се вратио, а и ја сам се томе чудио. У болници на Ријеци наилазио сам на многе од оних са којима сам некад тако весело играо, али је то било као у
Један је стидљивост, коју сви они имају, који су видели ту крваву слику (рат није роман, него филм), кад треба о томе да причају.
Рећи ћу само толико да смо у крви били од те прве летње ноћи, на Злота Липи, сваки дан, до јесени. Ја ћу о томе рећи само неколико куриозитета.
Обично је било намирисано и плаво. Јовановић је, по дужности цензора, та писма, читао. Не знам шта је тај човек при томе мислио. Редовно их је доносио. Код Поткамијена (ако ме сећање не вара), поред ловачког пука бр.
Све су то зрна песка у мору патње нашег народа. А сем тога, и да сам о томе рекао више, нико ми данас не би веровао.
Пред одлазак из Сегедина, ја сам му писао ко сам, а он ми је писао чудна, романтична писма, а обавестио ме је и о томе да цензура понешто брише у мојим песмама. У овој песми брисала је реч Вешалима, у наслову, а све остало оставила.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чамац му уз обалу, а он крпи мреже. Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио. Приђем томе човеку и назовем му бога. Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.
Не знајући шта дале да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем разговору известити господина министра, и оде. Сутрадан су већ све новине писале о мени.
— Е, како да вам кажем?... Добро, добро, на сваки начин... Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али, ценећи по свему, врло добро, врло добро...
За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! — рекох. — Тако је, али у томе народном расположењу има нешто моје заслуге, што сам успео да у устав, сем свих слобода које су дате народу и потпуно
— усудих се да упитам. — Код нас је такав обичај да се што чешће мењају закони и да их има што више. Ми смо у томе претекли цео свет.
Ја држим, господине, да у томе лежи савршенство и култура једне земље! — додаде министар на завршетку. — Имате право, господине министре; и странци
— Шта је ово? — упитам радознало једног господина на улици. — Свечаност. Зар нисте знали? — Нисам. — Па о томе се пише по новинама већ три дана.
— О, не! Какву привреду! Привреда је усавршена добрим законима. О томе више не треба ни мислити. Ја заћутах не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече,
Сваки шеф одељења у министарству има преписку са по једним економом покрајинским, а они после о томе извештавају министра преко његових личних секретара. — То је онда ужасна администрација? — приметим. — Врло велика.
Од јутрос сам пуна три часа на томе радио. држим да ја имам права, и да заступам праведну ствар... Ево, показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.
Те новине нема нигде у свету, али нас је томе невоља научила због рђавих финансијских прилика у земљи, те смо тако хтели да жртвујемо ту приличну суму годишње, само
„Ко штеди, томе и бог помаже”, завршује се прича. — То ће имати необично добра утицаја на народ! — рекох одушевљено.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се
Девојке се одиста зачудише. Згледаше се, па ће тек једна рећи: — Сигурно је у кући. На томе се и прође. Почесмо да једемо. Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...
« Најзад су ту понизност некако привезали и за његову »вешерку«, — али о томе после. А он је у младости, веле, био други човек.
Шта ћеш му — момак је!... Али му је најпосле и сукња омрзнула. О томе ћемо и да причамо. Не зна се којим поводом, тек »попечитељство« нађе за потребно, да пошље господина Мојсила у
»Ето, дође и то време, — говорио је сам у себи, — и ко би се томе надао!... Видео девојку, допала му се и — држ' за руку... О, часни га убио!...
Наступила је ненадно некаква резигнација, и он се у тој несаници бавио само о томе, што је разгледао кровове свију околних кућа, или треперење велике тополе, која се, као горостас, по малко њихала пред
беше му тако тегобна, мисли тако збркане и неодређене, нервно стање тако узбуђено, да не могаше никаква реда наћи у томе хаосу од појмова и осећања. »Сигурно ми не иде историја у главу« — мишљаше он у себи.
Знаш: Карло... но?... који?... Пери се сад разиђе тама испред очију; он јасно разумеде да не зна ништа о томе, да нема појма о ономе што се пита. Само му једна мисао сијну кроз главу: »А, ово се пада!... Дакле и ја?«...
Бескрајна мржња према томе педантном и чисто, лепо одевеном човеку, коме није могао ни мрвицу друге замерке наћи, кога је и сâм до овога тренутка
Мисао поче да му ради електричном брзином, те је за неколико тренутака нашао бар двадесет начина, како би се могао томе »злотвору« осветити. Али је те начине напуштао истом брзином којом су му се они у мисли јављали.
После неко поче говор о киши, па се, пошто о томе проговорисмо, сагласисмо да би добро било, кад би ноћас Бог дао добар пљусак.
Али чекај још малко. Довече ће стићи новине, па да видиш и капетанову исправку. — Па о томе ја, брате, и говорим, — рече Јово и маши се џепа, те отуд извуче једне новине, разви их и поднесе капетану, говорећи:
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?... ПАВКА: По томе, видиш, што ти се сваки час чини да је пала саксија... а он млад човек! ДАНИЦА: Знам, ал' ово је друго!
Ни по чему. Није да кажеш да је човек отворено казао, него тако: била његова тетка два-трипут, проговорила о томе, распитивала колико носиш и... ето, то. Само разговор и ништа више. Оцу чак нисам ни говорила.
ЈЕВРЕМ (више себи): Паметни, брате, ти новинари. Пишу, читају и разумеју сами себе. (Гласно.) Какав беше наслов томе чланку? ДАНИЦА (чита): „Реч-две уочи избора”. ЈЕВРЕМ: Па то, дабоме!
ЈЕВРЕМ: Е па, разговарај као човек, а немој да ми помињеш више шпиритус, кад о томе нема више ни аката. ЈОВИЦА: Па нема, дабоме, кад их је писар за пет банке појео.
ЈЕВРЕМ: Уха, почео од курса, па на јареће коже, а свршио са кандидацијом! ЈОВИЦА: Па велим... ЈЕВРЕМ: Јеси ли ти о томе говорио са господином начелником? ЈОВИЦА: Нисам! ЈЕВРЕМ: А јеси ли говорио другом неком?
ЈЕВРЕМ: Кад ти кажем, мени да оставиш ствар, а ти да се не мешаш више. ЈОВИЦА: Е, велика ти хвала на томе, Јевреме! Рекох ја: са Јевремом треба прво да разговарам! Па овај... и то да ти кажем...
ЈОВИЦА: Шта да те послушам? ЈЕВРЕМ: Да одеш одавде право у дућан, па ни лук јео ни лук мирисао. Никоме ни речи о томе.
Као у позоришту. ПАВКА: Ју, ју, ју! (Крсти се.) Па кажу онда: није истина кад тако новине за понеку пишу. МАРИНА: Томе би, забога, требала власт да стане на пут, а грађанство би требало да се гнуша.
ЈЕВРЕМ: Па добро, кидај, а ја... ја ћу већ промислити о томе. ПАВКА: Промишљај Ти, ако, ако; а ја већ знам шта ћу! (Оде.
(Оде.) XВИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ (после мање паузе): Сад ми дошла... као да је сад време томе. СРЕТА: Па жена, видиш, неће без твог питања. ЈЕВРЕМ: Јест, него... (Замисли се расејано.) А Илић? СРЕТА: Шта Илић?
Ето ти, то није насиље! ЈЕВРЕМ (размишља): А, овај, новине? Зар неће о томе новине да пишу и да нададу дреку? СЕКУЛИН: Чудо божје! Званична исправка, па свршена ствар.
ЈЕВРЕМ: Па... то може... СПИРА: Може, ал' кад буде време томе. СПИРИНИЦА: Ама, пусти човека нека каже. СПИРА: Па то је хтео да каже. ЈЕВРЕМ: Па јесте то, кад буде време.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том
Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола. Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.
расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.
Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању
вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. А то се видело и по њему.
Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене. Све им се допадају, али највише Азија.
У томе стиже и вечера. Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир. Поседаше сви. Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Ми
па шта мислиш ко би нојбољи био? — А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. — Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни!
— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. — Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.
Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани! То је питање времена. Све, све се изменило! А то је Сретина заслуга била.
« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе. И тада је увек љутит.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДОЈАДИЛО Децо, одморите се мало од читања, Пажљиво ме слушајте, не будите брзи: Поставићу вам неколико питања О томе, шта ко највише мрзи. Шта мрзи кондуктер Кузман, прво је питање. Зна се: шверцовање у било којој форми.
Е, то је већ тајна Коју чува месец кад после поноћи сја. Али њихове су крађе биле јавна тајна. О томе се и до данас понешто зна.
Осилио се Митевић, попут каквог велможе, Па бије и без бијења живети више не може! Он није у томе сам: на Балкану многи је Полицајац поборник овакве педагогије.
то није лако — потребно је држање витешко, Бити лак као перце, срца ганутљива, Деди, међутим, то не пада тешко: У томе и он јошкако ужива.
сталежа и народа (У оном тренутку нације непостоје) Нигде, ни у најдубљем кутку његове свести Нема представе о томе које Платон, ко Хенрик Шести!
Да је сунце са камилама у роду, о томе Сведоче старе арапске књиге, четворотоме: Васиона је, у почетку, била усијана гомила Која се на милион делова
није лупус, У Гучи, то јест у Мионици, бабе три Продају човека, ко да је купус, Старо одело, или трокрилни орман: Томе је посвећен овај антироман.
Јер он је затвореник своје савести А о томе ништа не зна Амнестy, Ни Беч, ни Хелсинки, нити ОУН: У питању је небрига и превид потпун!
Песме и прозне саставе почео сам писати врло рано, али томе нисам придавао већи значај. Надахнут мазохистичком скромношћу, помишљао сам да постанем новинар.
која о свему томе појма није имала! Сутрадан кренем у потрагу за трајнијим смештајем, и нађем га. Три године сам се сналазио, како сам
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Јегуља се од вајкада сматрала као живи створ коме нико не зна ни почетка ни крај. Питање о томе како јегуља постаје, било је загонетка која је дражила радозналост и машту природњака и философа свих времена.
Оно је занимало и Аристотела који је, мислећи о њему, налазио да је то нерешљива загонетка, као и питање о томе на који начин јегуља завршује свој живот.
Они који нису веровали у таква објашњења, стварали су најразноврсније и најчудноватије претпоставке о томе како јегуља долази на овај свет.
Блато је и елеменат из кога је она постала, пошто нигде нема никаква ни најслабијег трага о томе како је она у њега запала и шта је томе претходило.
из кога је она постала, пошто нигде нема никаква ни најслабијег трага о томе како је она у њега запала и шта је томе претходило.
Мишљење је било засновано на томе што је понеки рибар налазио у одраслој јегуљи, ухваћеној на блатноме дну језера, баре или реке, читав рој ситних
језера, баре или реке, читав рој ситних глиста које је он сматрао за ситне јегуљице што ће бити избачене у блато кад томе дође време.
Али се није имало појма о томе где се налазе та места мрестења о којима се слутило, како се врши миграција јегуље од дотадашњих места њеног
и тај нетачан закључак да се сва јегуља у рекама, речицама и језерима што су у вези са Средоземним Морем, плоди ту, на томе месту у Месинском Заливу, па се одатле растура и, дошавши до морских обала, улази у слатке воде где продужује свој
неколико недеља задржавао на Саргаском Мору и испод Бермудских Острва, продужио одатле за Антиле и код острва Светог Томе претрпео бродолом. Урођеници острва прихватили су љубазно бродоломце и спасли им дотле прикупљени научни материјал.
Требало је још утврдити и плодиште јегуља из слатких вода других континената. Од 1924.до 1927. године брод је у томе циљу прокрстарио оба велика океана, Атлантски и Тихи, и сва мора у вези са тим океанима.
Али при томе путовању Шмит је открио и неколико плодишта у Тихом и Индиском Океану, за јегуље што долазе из слатких вода које утичу
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи.
Прегаоцу Бог даје махове! Раскрхаше силу Шенђерову. Благо томе ко се ту нагнао, већ га ране не боле косовске, већ Турчина ни за што не криви.
Крст засија кâ на гори сунце, и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише. У томе се разбудих од страха. ВУК МИЋУНОВИЋ Срећан био, дивно ли си снио!
ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста! Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина. Ево има шест-седам годинах кâ доходи једна пророчица међу нама. Из Бара се каже.
Како пушка пукне на Цетиње, грохота ће бити на све стране. Благо томе кога срце служи и ко није сасма остарио, доста ће се посла нагледати!
ВЛАДИКА ДАНИЛО Не бој ми се, ако Бог да, ђедо! Не мисли се о томе Турцима, зле су мисли и на њих напале. Па и да би дошли и стотина, имам овде десетак ђачади, у кућу се бисмо
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји
И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота. А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.
Али није остајало само на томе. Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио.
је Тоне дошао да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се. И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!
Софка би увек, кад год би њу видела, сажаљевајући је гледала, како о свему томе она ништа не зна и како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли
зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боле виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају. И на свакој служби у цркви и на сваком веселу, игри, увек их је било.
Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к
Али у том одоздо дете, које га је било довело, поче да виче: како је време да га води натраг. А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и
је он готов на свашта, и да, ако се он реши на нешто, ма то било и најгоре и најстрашније, она има само да се покори томе и слуша, она од слутње, страха, готово се разболе.
Софки онда би јасно да се она зато оволико препала што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.
Било је загушљиво. Завесе и прозори никако не отварани. И Софка је по томе знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети
Бар ће за ну лично тамо, у туђини, бити лакше, пошто је нико неће знати ко је и шта је. А да је заиста то, да се у томе не вара, и сама је мати о томе после увери.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Поред људских срца ти пролазиш холо, Без страсти, и мирна, не знајући ишта О томе да често пати ко те вол’о, — Сем милости твоје да не тражи ништа.
Учитељ, песник, просветитељ своме Народу, он је проводио дане У бурном, тешком, злом времену томе У раду, с вером из младости рâне, Усред мучних дана и борбена јêка. Он је био дете свог Великог века.
Блесак и жагор; маса што се креће Као вал; весеље што расте к’о плима, Радост која сија на лицима свима; И у томе сјајном хýку мала сцена. Главна лица: један п е с н и к, једна ж е н а. — Ах, каква срећа! И ви сте на балу.
наше среће у живота мају, Дане позне туге води судбе коло; Ако сам много штошта већ пребол’о, Споменици драги о томе још трају. И последње када већ осетим дане, Нека ме само испод њих сахране, Мирно, без суза и бола, мој друже.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Заиста, томе странцу морало је јако у очи ударити то што међу толиком простотом, да не речемо сиротињом, налазаше се полошке наслага
Човјек на прозору не трену очима, но дуго и дуго стајаше непомичан. Фала Богу, кога гледа по томе пустоме снијегу? Крштене душе није нигдје било оку на домаху, нити јој се човјек надати могао у то доба и по такоме
Бриге им за то! Наузнак се слађе спава и боље одмара. А бјеху ли бар сигурни на томе мјесту? Тратина бијаше пространа колико два гумна; око ње порасла висока планинска стабла, а међу деблима било је
Али бујица је крв у тијем годинама и срце премашује тајне разлоге; частољубље је главни покретач у томе добу. „Ја мним нијеси досад бивао у боју?“ упитаће Мишан, гледајући пут истока.
На те ријечи, у томе часу свечаноме, прионуше им душе једна уз другу. Лица им се раскрутише, очи сјевнуше, весели осмијак заигра им око
Што се тиче учења, учили су заједно с прва, код домаћега попа, док научише читати и писати, а по томе отац их опрости даљега терета, оставивши попу само старијега — који, узгред буди речено, завиђаше и брату и сестри
„Нећу више никад!“ прошапта у страху. И осталој дјеци приону страх. Човјек, видећи то и наслутивши и узрок томе стаде се слатко смијати.
И хрт је настојао да им се допаде а у томе је успио показујући им разне своје вјештине, по наредби газдиној. Гроф извуче из џепа неку књигу, а кад је расклопи
У томе је добу збијен већи дио знања и осјећања што ће се доцније развити, па с напором и помоћу његовом, у неким часовима, ви
А што се тиче знања, то су пребирали понаелак али постојано и добро сложено од „чике“. И у томе је он почео из основе. Најприје је испитао их, и да се не сјећа, те промјерио сав амбар.
Друмом ишли су комад, па опет сврнуше широким пријечацем, пут грофова дворца на хумку. Брат и сестра одавно су се томе надали, те не само да се не зачудише, но измијенише значајне погледе, као да шћаху рећи: „Е нијесмо се преварили!
кољеновић и што му стари увијек вјерни бише, опрости му, ама под увјетом да изучи и потоњи разред војничке школе, а по томе да служи у војсци. Не би ни то доста. Пред том грком чашом, мораде још грку попити ако ћаше да се ослободи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Обично се при томе позива на вишу силу, на своју част или на оно што је најсветије или најдраже. Заклетве се најчешће казују са „тако
Толико ми зле очи наудиле! Да бог да ми свака срећа посахнула и не имала напретка као ова сламка од јутрос! — и при томе ломи сламку). Заклетве могу да буду ширег (Тако ми живота! Тако ми очњег вида! Тако ми сунца!
По томе су оне више везане за праву народну причу, и то у првом реду за анегдоту. За разлику од народне анегдоте, код питалица
Питалице су, према томе, кратке, неразвијене народне причице сведене на „питање-одговор“. Обично се почињу речима: питао, питала, питало,
По томе су питалице једна врста наших народних епиграма. ИВ КАЗИВАЊА А) ПРОЗНА А) ВЕРОВАЊА Има казивања којима је првобитн
Здравице у првом реду зависе од тога коме се, којом приликом и са којом наменом наздрављају. Према томе оне могу да буду озбиљне и свечане, похвалне и захвалне, али и шаљиве и подругљиве, као што то обично бива у
Као и игре одраслих, и дечје игре остварују се у два основна вида: говором и покретом и, према томе, могу да буду: говорне и покретне.
Загонетке су по томе плод игре говора, маште и духа. Типове правих загонетки, за разлику од загонетки скривалица и загонетки питалица,
од загонетки скривалица и загонетки питалица, лако је познати и по њиховом облику и по самом начину гонетања, а и по томе што се оне задају са „Дашто ми, дашто“.
Почеци народних загонетака често сведоче о томе колико наш народ воли игру речи; он, по сличности на поједине изразе или по сазвучју речи, изводи нова беспојмовна
Сит весео, гладан плакао. — Одговори онај кога запитају: како му је име, а он неће да каже. Тешко томе кога воде, а још горе кога носе. — Одговори у шали онај који се водом понуди. Штакара на двије ноге.
Наш газда истук’о газдарицу! — говоре гуске међу собом, а гусан, као да се љути што о томе разговарају, шиче: Пс! Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И кад би се мислило на свршетак, не би још ни чему томе било ни почетка; али почињач мисли: само нека се почне, па ће свагда бити лакше додати и наставити, него ли што из
40. Из меса изишло, а месо није; млогу штету и асну починило, а томе криво није. 41. Ја пођо по сопоту, а стадо на гријоту, позва мрдељаче: донес'те ми тулеоде, е су дошле вазлитраве.
И кад би се мислило на свршетак, не би још ни чему томе било ни почетка, али почињач мисли: само нека се почне, па ће свагда бити лакше додати и наставити него ли што изнова
Па још видим да и поред све муке и труда опет остају погрјешке! У томе нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања готово послије тридесет година поправио своју једну погрјешку,
” У томе ето ти ђевојке с ручком. Како ђевојка ручак постави, Међедовић се одмах руком хвати да једе, а чоек му не дадне него
| Ја ћу Брка овијем буздованом.” А чоек му рекне: „Бе и Брко је неки; сад ћеш га виђети.” У томе стане хука с једне стране, док се иза брда помоли један брк и у њему триста и шездесет и пет тичијих гнијезда.
Док се ми томе још чуђасмо и коње товарасмо, не лези враже! ето ти пудара од онијех винограда, па узме ону главу с нама те метне у
Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.” У томе дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију: „За Бога, синко! где си?
Човек опазивши то рчее жени: „Донеси један комад хлеба те подај томе псу.” Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас не ће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад; онда
У томе се још нађе некака проклета бабетина која им се обећа да ће | ухватити и дознати како он јабуку сачува. Кад буде у вече
Кад дође на дванаести, није изнајпре хтео отворати га, али га опет стане копати: шта би то било у томе подруму! па најпосле отвори и дванаести подрум, хад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима
У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу. Како опази њега и мараму, а она уздахне, по том точећи воду
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И крв Исуса Христа, Сина његовог, очишћава нас од сваког греха.“ (И Јн. 1, 3-7) „По томе разумесмо љубав што оп душу своју за нас положи. И ми смо дужни за браћу душу полагати.“ (І Јн.
При томе и узакоњено Трисвето вам бива, коме по чтенију додавати и ову молитву: „Који шаље светлост своју и походи“.
Ако ли се ко по греху нађе у томе тако заробљен, било да су млади, или стари и остарели у монаштву, или су новаци, љубави закону да се поуче од
И тако сви са похвалом и у веселу духовном сну предајте се, све док подеклисијарх, часовник чувши да избија и по томе сазна да је право време, игуману не дође и потребну од њега молитву прими, а потом тихим гласом: „Благословите,
Ако ли се неко не приклони томе, требало би га и из манастира одагнати и одрезати као загнојен уд и уклопити и одбацити као тешко залечиву или сасвим
16, 15) рече божаствено Писмо, и „Господ се гордима противи, а смернима даје благодат“. (Јак. 4, б) Према томе, да нема овога међу вама!
ГЛАВА 14 О томе како треба економа постављати Како ћете затим када економа желите поставити? Ти, игумане, и сва братија изаберите по
Ако ли шта пропадне, макар и од малих ствари, несмотреношћу, о томе ће бити испитивани у дан испита — иако и за малу ствар, коју погубише у својој лености.
Мало нешто додаћу реченом, веома потребно и прикладно. ГЛАВА 20 О томе да не осуђује братија игумане који дају гостима манастирским Да не осуђује братија игумане, нити речју којом да траже
братија игумане који дају гостима манастирским Да не осуђује братија игумане, нити речју којом да траже рачун о томе шта уноси или издаје потребе ради манастирске, јер то је недостојно и штетно, и не мање рађа неповерење, поделу и
А онај ко украде нешто из манастира и не поправља се, да се одагна одатле. Да се дода и ово реченом. ГЛАВА 25 О томе да не волимо да код вас буде велики број, него ако је и мало, нека је са љубављу Велики број међу вама не волимо да
Боље је један који чини вољу Господњу, него мноштво безаконика. ГЛАВА 26 О томе да братија нема работника Недостојно вам је да имате служитеље. Треба да буде по двојица у ћелијама, и сасвим доста!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Важно је да знаш да није све у томе што ти седиш у затвору! Разумеш? ИКОНИЈА: Причам ти причу! ЦМИЉА: Ћуде! ИКОНИЈА: Шта сад ту „ћуде”?
Ако ниси прегуро триесту, нек нисам која сам! АНЂЕЛКО: Ја не говорим о годинама, него о томе шта од њих направе брак и државна служба!
ВИЛОТИЈЕВИЋ: А шта ће касти ови, ако их не виде? СТАВРА: Шта те брига? Ти гледај у оно што ти видиш, па према томе и поступај! ВИЛОТИЈЕВИЋ: И да знаш да оћу! (Излази) ИКОНИЈА: Оде, а није ни платио!
и није му стрина, него швалерка! ЦМИЉА: Коме швалерка? ЈАГОДА: Коме, томе мом профисору! А и он у ствари није профисор, него неки лакирер! ЦМИЉА: Па ти сад веруј профисорима!
АНЂЕЛКО: Не могу ногу да помакнем, укочена! ИСЛЕДНИК: У здравственом картону капезеа о томе нема ни једне једине речи! АНЂЕЛКО: Како и да има, кад нисам ишо на лекарско?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Стојни): Шта се ту трзаш?... СТОЈНА Де, тако, замислих се. Него... (приђе и шапће му, дижући прст на претњу да о томе ћути, и све испуни што треба.) СТОЈМЕН Ко? Младе газде?! Где су? СТОЈНА (затискује му уста): Ћут!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, ако је што добра у нами, то нам је мило гледати, то добро видимо и томе се чудимо; а што нам није мило видити, то за леђа мећемо и добро сакривамо.
Ја сам и то предвидио и нисам се томе ненадао. Ко може свим и толико различним људма угодити! Ја ћу се само старати ништа против мојеј совести и против
Што дете чује, то учи и прима, како год и своји[х] родитеља језик; што види да се пред њим сваки дан чини, томе мора навикнути; тако присвојава обичаје, тако нараве, тако све мисли и мудрованија они[х] с којима расти.
Апостол Павел јавно учи да епископ, презвитер и дијакон мора бити ожењен и томе придодаје узрок, говорећи: „Ко није кадар својим домом и фамилијом управљати, како ће он бити вредан церквом и народом
А што напомињеш за твоје волове, куповање и продавање, истина, да и у томе добродетељан човек ваља да пази и не прелази меру и да по совести својеј поступа. Но, што ћемо ми томе?
Но, што ћемо ми томе? Ово је закон трговачкога заната. Ко купује, рад би јефтино купи-ти; а ко продаје, ради скупо продати.
види да имаду дар и склоњеније к науци, на науку даје, говорећи им: ˋИдите, децо моја, учите се; бог вам чрез мене к томе помоћ даје.
Упамтите ви моју реч. Мало ће времена проћи да ће српски архијереји јести месо, како год и гречески једу, и Нико се томе неће чудити ни соблажњивати. Шта је год обичај увео, то ће обичај и истребити.
Различни цари и поглавари, мислећи да у томе некакову задужбину чине, саздали су им с великим трошком велике манастире, дали су им испочетка њиве и винограде, а
почитују; но да су христјани кад мотли у ово прелаштеније пасти, имајући у руку премудру и здраву евангелску науку, томе се није могуће довољно начудити.
Пустиње, пештере и светињичење извади из главе; томе се данас разумни људи ругају. У данашњи дан, ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или фантазира.
Наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да познамо колико је ком вину и шљивовици годинâ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.
Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу. То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али ништа друго.
А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије-три.
По томе можете судити како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи. Али сиромаштина није срамота никоме, а
То је дује чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, није вајде крити. Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а
А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу да им се надање неће обистинити. О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.
стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... Томе дјетету право име бјеше Јозица. Материно питање: „На кога се увргао“, имало је заиста смисла.
— Ја сам му мало коју рич разумија! — А ја баш ништа! И сви се дивише томе говору који не разумјеше, јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку или кад се у каквој претежнијој
А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак да он сам није разумијевао шта је говорио. Он је тако дваш-триш бесједио у манастиру, а њеколико пута у
Бесједник нагну бардаком. А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.
Фра-Брне једнако пркелаше погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки. — Јето тако! Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде владâ како ваља, ја ћу фију!
Тако једнијем гредом обиђоше манастир. Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Из пространога казамата Са авлијама и кулама Не чујем више глас аргата Ни кораке у цокулама. И мисао се већ отима О томе да су сви нестали И живе другим животима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и од стида се два дана није појављивао на послу. О томе се дуго с гласном мржњом причало, а ја се све слабије видим у диму казаница, оџаклија и дугих чекања по воденицама.
— десет је година како те ја молим да се помириш с манастиром. Ради воденице и оних пустих ливада... — о томе нећу да чујем! — Како сам ја могла? Сви могу у мојој фамилији. — Можда је мени тако суђено. Шта могу против Бога?
Он издалека спази њен умор згуснут у подочњацима, загледа се, ни она више није негдашња, помисли. Она није крива. О томе неће с њом... — Онај још спава? Она само уздахну и саже се да заложи фуруну. — Чим се разбуди, нека дође до мене.
његово, није ни он више онај, није одавно, годинама, још пре Париза, много раније, сећа се, па толико пута је мислио о томе, баш тамо код оног забрана на коси, сада, наравно не личи на небеску капију, као онда, гледан на месечини од Мораве.
Па то су све и онај дорат, и зеленко на коме је јурио по ливадама, коњи... Умео је вешто да влада дизгинама. Неће о томе да мисли. О таквим сентименталним бесмислицама... кад је некада као ђак и великошколац... Некада.
Он је... Је ли, пријатељу, по чему би ти познао сина Аћима Катића у пуку војника? Само брбљаш и не мислиш. — По томе, господине, што умеш да наредиш.
Пази како намигује овај десни! Тај ће бити нека велика лола. Томе, мајци, неће се ниједна отети. Миражџику неку дебелу он ће да здипи. А овом левом, Ђорђе, левом не може нико ништа.
Па је и с Толом о томе разговарао. Морао је, није имао с ким другим, по јабучару се јуриле две креје, он је стајао у снегу до колена,
И што је толико слаб, а његови вршњаци се хвале и причају, само о томе причају по читав дан у врбаку, код стоке. Сећао се, знао је из прича како то они раде, а шта је ово с њим?
Не мисли о војсци која иде, зна да иде на Прерово, не мисли о томе колико је страховала док га није скинула са санки, једна, јер је пред његовом клонулошћу и сама клонула.
О томе најдуже мисли. „Шта ти каже отац?“ сигурно гаје питао Тошић кад се вратио из Прерова. Опет види санке што јуре путем за
Чујеш ли, Никола?“ „Мртав човек није и побеђен.“ „Он ми се наругао како ми се ниједан жив човек није нагурао.“ „Томе што се руга треба сломити штап о главу и ништа више.“ „Плакат је написао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Златоусти постаје само онај ко нађе Сребрну ружу. Причао му је о томе дед који је то чуо од свога прадеда. Постоји таква ружа, а онај ко је нађе, открива реч од које процвета камен,
Тек на земљи, помешан с лишћем брезе, он виде да је постао жут, и осмехну се: »Шта има лошег у томе? Зар и ови око мене нису лагани и жути, сви жути?« Лист јасена подиже поглед увис и постиђено саже главу.
Чак се ни најстарији поданици не сећају да га је икада било. Али можда корњача Јасновитка зна нешто више о томе. Пред Савет дворских мудраца доведоше корњачу Јасновитку, старију од било ког живог бића у царевини, и мудрију ОД
истина неодређено, спомиње Црноглавка, те се претпоставка да је она донела вест чини вероватном: Невоља је једино у томе што нико није знао шта су стакленици? — То је нешто округло, нешто шарено, котрља се по земљи и упада у рупу.
Једино врх Снежне горе који се беласао у даљини био му је непознат. Зачуди га што нико не зна шта се на томе врху налази. — Многи су покушали да се попну и сазнају! — рече му један старац.
— Неко жели богатство, неко моћ, неко лепу жену... — Имао сам све то! — рече принц. — Али у томе није било среће, па сам пошао да је тражим, мада не знам где се налази: на врху света, или на дну мора?
Посла цар изасланика да види шта је у томе истина, а овај стиже баш кад су плодови почели опадати. Падали су целу ноћ блештећи на месечини, а у зору принц узе
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
О томе се ништа није знало и нова, Позоришна улица, просечена дужином којом се, низ дунавску падину, спуштао шанац, само делим
Успео је, и у томе. Кад је отишао, била је 1839. година. Загледан, на углу своје и Капетан-Мишине улице, у небеса, Господар Јеврем мора
Није размишљао о томе шта се све догодило од оног времена када је, 1815, тамновао у Небојши, па до сада. Није размишљао и није се питао
Са стидом мисли о томе како се тада није, ки за тренутак, двоумио: био је спреман и да жртвује туђе животе и да на себе прими тежак грех,
О томе би он са Скерлићем, али њега нема и Господар Јован наставља свој пут поред ниских и чврстих зграда. Када пређе Капетан-
Сима терџуман мисли како је и у томе неки неспоразум са речима: зашто да зграда у којој се уче природне науке и математика заклања сунце и небо?
„уверен да су Турци доброћудни људи које, с правом, озлојеђује бунтовно држање хришћанског живља“, па је, следствено томе, обавестио своју владу да су нереде од 3. јуна започели Срби, не Турци.
Он се тукао а други су гинули. Није имао ни воље ни времена да мисли о томе (изгледа да је онај змај у њему отклањао свако осећање), морао је, у замаху, увек напред.
Времена су била зла: после рата, дошла је куга, после куге опет рат. Морије су витлале по Србији. Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време ипак ближи.
Никада, у томе, није успео. Одавно већ у својој смрти, Добрача однедавно види да је у животу имао бар три крупне омашке.
Карађорђе се чудио откуда Добрачи, још младом, таква жеља кад нису, у просвешченију, његова посла и није, у томе, његова слава.
Када је Синђелић одлетео у ваздух, о томе више није било сумње. Добрача, увек на путу и у вези са множином људи, видео је како устанак пропада.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја се шетам, дружина са мноме. Ми идемо Стражилову томе. Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио, Па нам пута младим препречио; Преко
„Кад с' окрепиш на томе студенцу, Тада ћемо поћи горе к венцу; Ићи ћемо стазом и вијугом, Ићи ћемо пропланком и лугом, Оном вису“ - „Што је
Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава. И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
И снажна рука сеоскога уче Појави се на мах у тренутку томе, Придржа птицу, и прозор полако, Нечујно-тихо, затвори за њоме. И птице неста... птице моје миле!
- Ал' ћути, песмо, даље не говори! Небо и земља спе у томе часу! Само брз Тимок шуми и жубори... В. Илић Млађи ЦЛИИ ИЗ ЈЕДНЕ ШЕТЊЕ Горе сјај сунца, чар зеленог крша, Доле из
„Доста! Не треба!“ - ја рекох; а срце Тада ми је било, да прса раскине! Један је славуј баш тад прижељкив'о, у томе часу вечерње тишине; А Тимок јец'о, тешко заогрнут Мраком, к'о адском злокобном хаљином... „Над чим уздишеш?
Попа, Васко - КОРА
се пропињеш И обале нежне напушташ Зашто крви моја Куда да те пустим На сунце Ти мислиш пољубац сунца Ти појма о томе немаш Понорнице моја Болиш ме Односиш ми дрвље и камење Шта ти је вртешко моја Развалићеш ми бескрајни круг Који још
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У томе делу црта Виланд житеље Абдере, најизразитије паланчане старе Грчке, који свога суграђанина Демокрита, највећег природњ
Ево што он о томе каже. „Разговори тих двају природњака били су, вероватно, доста занимљиви да би заслужили саопштење.
Али би нас они сувише удаљили од самих абдерићана који су главни предмет ове историје. Све што бисмо о томе имали да кажемо је да су наша два светска грађанина провела цело вече и добар део ноћи у разговору, да им је то време
светска грађанина провела цело вече и добар део ноћи у разговору, да им је то време изгледало сувише кратко и да при томе заборавише абдерићане и разлог због чега позваше Хипократа“.
Сва важнија дела о томе налазила се у мојој библиотеци. А Демокриту сам посветио нарочиту пажњу и трудио се да се што боље упознам са њиме и
Радило се, дакле, само о томе да се тих осам табака поново отштампају, а за њих је, на сву срећу, остао очуван нерастурени слог.
Кад бих се о томе осведочио упутио бих се пред њега самог. Да бих онамо доспео, ваљало је, као у случају Питагоре, уживети се у његово
Када сам их довршио, морадох размишљати како да га створим жива пред собом. да бих у томе успео, морао сам измислити какав догађај или лични доживљај у којем би он, као главна личност, одиграо своју улогу, а
Писао сам их за своју властиту забаву, али сам при томе и доста научио. Можда би ти списи могли и другима послужити за забаву и поуку. Зато их, ево, предајем јавности.
У уџбеницима, какви се употребљавају у школској настави, о томе њеном постанку и узрасту се обично и не говори. Предмет моје дисертације био је један од проблема Механике.
мало, но када сам прикупио довољне податке о средини у којој је живео, могао сам га предочити као поуздана извештача о томе како су Арабљани сачували и предали Западу тековине грчке учености.
започети спис, па да се вратим свом уобичајеном научничком раду, али ме један неочекивани и страшни догађај спречио у томе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па онда грунем у таштину собу и ужасно је препаднем. Она се, неисказано удубљена у подлистак Томе Милиновића „Анка Обреновић и смрт Кнеза Михаила“, специјално у Врло интересантан одломак „Анкин сан уочи Светог
овај који се десио између студената, предратних по њиховом сопственом признању, с једне стране, и богаташа, ратног по томе што то није порекао, с друге стране, а који као да нико није желео сем крезубог студента дрског понашања, нема некакве
да смо дивни, да ће нас волети као што нас воли Никола, па нам је, после, кад се кола кренуше путем у село, причала о томе како је синоћ вешто и лако умакла из куће.
Требало је, према томе, да останем поред земунице и да чекам. Јутро је било ведро, свеже и мирно. У нестрпљивом очекивању и седећи на малој
“ И ја сам га упитао: „Разумете ли се ви штогод у томе, збиља, посподине пуковниче?“ Што се мене тиче ја ништа не разумем.
Ја сам, зачудо, напољу сасвим дошао к себи и водио Николу испод руке. (Да сам дошао к себи познао сам по томе, што сам се већ почео стидети.) Била је прошла поноћ и јасна месечина обасјавала је паланку, нему као сеоско гробље.
— Како, шта вреди? Нема ту вреди и не вреди, пријатељу. И опет се пргави пуковник. — Није у томе ствар: вреди и не вреди. Него, или си човек од крви и живаца или си клада, разумеш, човече Божји!
вади их пажљиво једну по једну, савија, чибука корбачем и ређа; или понешто крпи, ушива и причвршћује дугмад, па му у томе прође цело преподне, а после подне игра „дарде“ са марвеним лекаром што болује од песка у жучи, псује на коњички
А ја, ја ћу је волети само онда ако ме је задужила, у томе је ствар. — Волиш је ти, волиш, знам ја, и доказао си. — Ама није истина, кажем ти.
Колико Богова, толико отаџбина. Изгуби ли се отаџбина, изгубљен је и свој Бог, изгубљен је разлог да се живи. Према томе: нападнута отаџбина, то је нападнута религија.
Сад сам о томе читао једну добру књигу. А после се идеја о божанству трансформирала, и то мораш знати, и божанство су потражили над,
Човек је склон да се асимилује, треба га у томе помагати. И то је лако. Јер сви циљеви који у овом смислу хоће да се постигну, постижу се природно, док они други с
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе, могао бити петак или субота. Ваљда субота. А можда чак и недјеља. Уосталом, свеједно.
година!“, да је на радијатору малко укриво положена плитица с облозима, добивају неку посебну важност по томе што су то факти, дијелови истинске стварности — и што их ја, ето, уочавам.
По томе, и наше мисли могу да буду осунчане или сјеновите. Држим штовише да се никад и не пађа мисао а да није или окупана у су
Ја ни дан-данас не знам друкчије судити о доброти и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја, доли по томе да ли се они јављају у једноме или у другом освјетљењу.
су ме у њих довеле, не по пресудности онога што сам у њима доживио, не по добру и злу које сам у њима нашао, не по томе колико сам у њима опржио или упрскао перје и колико сам свога живога меса у њима оставио: памтим их или под зракама
перје и колико сам свога живога меса у њима оставио: памтим их или под зракама сунца или у сјени облака; ваљда по томе какве сам их први пут угледао; или можда и по томе како се у том првом сусрету на њих одразио одраз моје сретне душе.
памтим их или под зракама сунца или у сјени облака; ваљда по томе какве сам их први пут угледао; или можда и по томе како се у том првом сусрету на њих одразио одраз моје сретне душе. У том ходнику, дакле, почео сам живјети.
снабдијевајући их слабом плодношћу, смислом за страсти које крате и сагарају живот, укусом за трагична скончавања, и томе сличним. Но то није довољно.
Што ћете! Људи воле све своје, па и своје слабости. И своју рањавост, и своју злу срећу, и своје проклетство: и у томе лежи један дио нас. И то наш најприснији, најкрвавији дио. Како бисмо га дакле могли не вољети?
И нема у томе ни трага каквом разњежењу над самим собом: ми присуствујемо, с црним флором око шешира, али сасвим суха ока и спечена
Има нешто племенито, великодушно, нешто несебично у томе: бити сам крив својој несрећи. Нешто што човјека искупљује. А задао ми је јада у мом дјетињству!
А која су у нејакој души правила тим тежи лом и харање што сам морао брижно крити пред старијима да ма шта о томе знам, претварајући се да не схватам алузије и половичне фразе у њиховим разговорима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате. Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије...
Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело. Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу
Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива. Тако пролажаху дани...
За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... Другова не имађаше. Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио
на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре. Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.
Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.
се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.
И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.
Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху. Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.
Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе. Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо.
Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. Ђурица устаде нагло. — О томе немој никад више да ме питаш. Казô сам ти ко је, па сад доста ти је... Нисам ни ја од гвожђа !
Сам га научих шта треба да ради. Морам се томе домислити.« XИИ Ђурица и Станка се састајаху свакога дана. Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он је знао где му је село, но ту сада села не беше, него се само познавало место где је некада било. Он се томе јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог места где им је сто
Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати. У томе дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију: — Забога, синко, где си?
Човек, опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу. Жена донесе комад хлеба и баци пред пса; али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад.
Једном ће он њој: — Вала, посестримо, ја бих те нешто молио, ако ми даш вјеру да о томе нећеш никоме ништа казати. — Тврђа вјера од камена, побро, казуј слободно. Онда ће он њој: — Видиш овај прстен?
У томе се још нађе некака проклета бабетина која им се обећа да ће ухватити и дознати како он јабуку сачува. Кад буде увече, т
Кад дође на дванаести, није изнајпре хтео отварати га, али га опет стане копати: шта би то било у томе подруму! Па најпосле отвори и дванаести подрум; кад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима
Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима. По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он
— Хајде, — веле му — овђе има један град и у њему цар сједи, отале се ми хранимо већ има томе више година. Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у
нас да прождере; онда ја повадим сабљу и главе јој све три одсијечем ако не вјерујете, ево шест увета од аждахе. Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим.
Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумараyћи по планини, нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им
Тумараyћи по планини, нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Над земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи твоје речи. Звала си ме себи.
ИИ О томе куда скоро имам ићи, И какав мени гроб поднебље крије, Да ли ће дух ми из тела се дићи, И где ће бити када мене није,
скоро имам ићи, И какав мени гроб поднебље крије, Да ли ће дух ми из тела се дићи, И где ће бити када мене није, — О томе ево ја не мислим сада.
Ја о томе не знам. Ал' кад пада вече На црвено сунце и дан к'о дим бео, Кад из сваког кутка ноћ црна потече И притисне очи, небо,
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
је постало савршено јасно да сам био само аутомат обдарен могућношћу кретања, који одговара надражајима чула и према томе се понаша и мисли.
Прерана смрт милиона људи првенствено се везује за овај узрок. Чак и они који о томе воде рачуна, праве заједничку грешку да избегавају привидне и игноришу праве опасности.
Пливање и роњење су ми били природни као и патки и био сам сигуран да могу да изведем тај подухват. Према томе, заронио сам и када сам био ван њиховог видокруга, окренуо сам се и наставио брзо да пливам према супротној страни.
Предлог ми се чинио крајње смешним. Нисам о томе знао ништа, осим да је то начин на који раде Американци. Ништа није испало од тога и ја сам следећих неколико месеци
“ Сходно томе договорена је посета овога угледног човека. Почели смо да чистимо и полирамо рано ујутру. Сви смо се уредили, ја сам
Било је то управо место које сам је првобитно одредио. Пошто се из дана у дан ништа није мењало, решио сам да томе станем на крај и коначно сам успео у томе. У пролеће 1884.
Пошто се из дана у дан ништа није мењало, решио сам да томе станем на крај и коначно сам успео у томе. У пролеће 1884.
Најзад се пружила прилика да радим на своме мотору. Али, када сам о томе започео разговор са својим новим колегама, они су ми рекли: ”Не, нама је потребна лучна лампа.
Сходно томе је направљен трансформатор да би проверио теорију и први тест је дао изванредне резултате. Тешко је оценити шта су те
Према томе, као прво, то је резонатни трансформатор са секундаром чији је сваки део под високим напоном, има велику површину и
Према томе, не само што овај идеалан метод преноса отвара нове области за комерцијалну експлоатацију, него и старе исто тако проши
извршиле револуцију у индустрији Сједињених Држава и не знам да ли је још неки изумитељ имао толико среће као и ја у томе, нарочито што се тиче коришћења властитих усавршених направа у рату.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али има много других америчких научника који су још позванији да о томе говоре. Чему онда да о успону идеализма у америчкој науци говори научник који је почео своју каријеру као српски
се вози кроз рај и да ли ја мислим да тај Американац Франклин који се играо змајевима као беспослено дерле, зна више о томе него најмудрији људи у Идвору.
Знали смо, према томе, да се звук произведен на овај начин на пашњацима у близини растресите земље у кукурузима, неће чути у кукурузним
Када о свему томе данас размислим, можда би се то и остварило да није било оног ружног догађаја у Карловцима. Осим тога, у Прагу се
Њима није била потребна интервенција или нечија наклоност да би их примили. Мени је то требало и по томе сам закључио да су они ипак изгледали чиновницима као пожељнији и траженији.
Признао сам да о томе појма немам. Показујући руком на златне таласиће сунцем обасјане реке делавер, рекла ми је да та река није увек
Када је ”вила” открила да ме историја Америке веома интересује, наставила је да ме учи енглески, али ми је при томе причала многе приче из ране америчке историје, које сам ја затим понављао.
Испричао им је да сам српски младић који још није осетио све могућности америчког верског васпитања, али да у томе одлично напредујем и да једног дана можда могу постати вредан члан њихове верске заједнице.
Чинило ми се да ми у томе више смета недостатак мог друштвеног васпитања за такву средину него што ми смета велико незнање које се стиче читањем
Никада нисам сумњао у то да се способност Американаца за прилагођавање свим приликама мора приписати у великој мери и томе што се они још из младих дана вежбају у свим мануелним радовима.
У томе су сви они били бољи од мене. Међутим, у једној ствари, мислио сам тад, ја сам им измицао. Они нису знали много о посл
прилика да из непосредне близине посматрам рад такве машине и то сам користио што сам највише могао, захваљујући и томе што је Џима необично забављала ова моја жеђ за новим сазнањем. Он је тако постао мој први професор технике.
Ћипико, Иво - Приповетке
Суд поведе истрагу, а у томе прође дуго времена. Браћа у тамници с дана у дан све више опадају, и у страху су да ће се игда сунца нагријати.
Одлучи се на посао, па, пошивајући, мисли је заокупљују, а на махове и мучно јој је сва као да од нечега преда. У томе слуша жамор с улице и гледа дјецу која потрчавају поред врата и учини јој се да би ваљало да буде и она весела, јер су
У томе јој прође оно мало дана до Ђенове. Из пароброда ушла је у жељезницу, и наново изишла, а да се ничега није одвојито сјећ
Имао је доста својих земаља на шкољу што је био усред мора, неколико миља даље од обале. Тамо, на томе шкољу, одгајаше стоку, па новој унајмљеници повјери службу чобанице.
Толико пута ту је до мора седјела на томе испраноме пијеску, презајући да јој вал, јурећи, не захвати ноге испружене прама мору; дуго би гледала какосе валови
А нарав њена била је противна томе, и тражила је чим већу, урођену слободу; сада, када већ није на вријеме, знаде боље да је цијени; сада јој се сама из
— Кажи господину све што знаш! — умијеша се Антица мирно. — Није у томе зла! — А што ћу казати? — попусти он. — Она је, ваља рећи истину, мајка овога шкоља.
Чини ми се да старица, гледајући у отворену пучину, сада о томе снатри, а трже се кад одоздо угледа старога Андрију гдје к нама иде.
— Кате се теби хоће, а? — Одерала ме лијепо, по закону, — подсмјехује се он и неће даље о томе да говори. По подне, начелник, не могавши га гледати да селом љеншкари, пошаље га да тријеби с пута камење и да га на
Али Кате наједном осјети се женом и хтједе путем закона да примора Дангубу да је вјенча. Он неће о томе ни да чује; вели: — Ко зна чије је дијете, па да се ја одречем себе и мога мира ради ње!
Не појевши ни трећи дио хране и напивши се само једном, већ је сит. Његови оброци умјерени су, јер се томе од малена научио. Док дрруча, запуши лулу.
поклонио јој икону светога Николе у сребро оковану, која је била, уз велику свечаност, смјештена на олтар посвећен томе свецу, путничкоме заштитнику. И вјенчао се имућном грађанком, и, покоравајући се божјим законима, спокојно живљаше.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Поменуо бих онда једно име из књижевне теорије – Шкловског, чије је запажање о томе да се у књижевности оно што се обично приказује као необично, као чудно (да се аутоматизовано опажање и понашање
Према томе, суочавање са туђим навикама, конвенцијама и културним моделима на којима се те конвенције оснивају, помаже нам да
Наш је, према томе, део дужности и у томе да са крајњом опрезношћу испитујемо сваку културну појединост с обзиром на место и функцију
Наш је, према томе, део дужности и у томе да са крајњом опрезношћу испитујемо сваку културну појединост с обзиром на место и функцију које има у своме
У ствари, само је привидно нагласак на томе чудесном језичкоме здању; оно је важно само као утеловљење индивидуалне и непоновљиве стваралачке моћи песникове,
Наиме, гласови о томе да је поезија постала тешко доступном, затвореном или, с друге стране, да се преобратила у чисту прозу, ти су се
Она је према томе циљу кренула већ оног тренутка кад се од стилскоекспресивне периферије окренула према језичким јединицама, клишеима,
творевина код нас у којој су тако успешно разбијене лажне позлате и предрасуде које се плету око овога мита, а при томе ништа није изгубљено од његове универзалне људске мере.
певала песма у којој се црква узајамно пресликава с природом, црква је дрво јеловито и дрво јеловито је црква, при томе су гране што и озидане стране манастира, листови на грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино
Само што при томе ваља имати у виду да оне изворно припадају једној сасвим другојачијој – паганској култури. Очевидно је да за њу више
Али српска култура није, да тако кажем, хомогена идући од једне до друге њене „регије“. При томе најпре имам у виду да се из појединих „регија“ јасно осећа спољашњи однос (однос различитости, чак и извесне релативно
При томе, мисли он, и ретроградном, а по кључним особинама и паланачком. У основи је „тамни вилајет“ просторни појам.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела
затим СВИ УКУЋАНИ ЖИВКА (најпре се слатко и детињасто смеје, отвори писмо, седа у фотељу да га чита, али се у томе тренутку сети и оде до стола те узима ону цигарету коју је оставила кад је узела од Нинковића.
ЧЕДА: Е, па реците госпа-Живки да нећу да је оставим. ВАСА (изненађен): Нећеш? Е, јеси ли чуо, томе се нисам надао од тебе. Ја сам тебе, брате, сматрао за паметна човека. А, чекај, нисам ти још ни казао све.
Ја сам га нарочито послала, јер, знате, он сад припада томе друштву... Да! Па замислите, разбио нос сину енглеског конзула и опсовао му оца. (Пауза.
ЧЕДА: Разуме се да се зна. Зна се по именима, али још више по томе што је госпа Живка једина од данашњих министарки која има удату кћер. Одмах је цео свет погодио.
ДАРА: Његов положај? ЧЕДА: О, да! О томе се много говори напољу. Има их који мисле да је после овога он просто онемогућен... ДАРА: Сиромах отац!
ЧЕДА: Е, па! ДАРА: По мени, уверавам те, милије би ми било да отац није ни постао министар. ЧЕДА: Море, није зло у томе што је отац постао министар, већ је зло у томе што је мајка постала министарка.
ЧЕДА: Море, није зло у томе што је отац постао министар, већ је зло у томе што је мајка постала министарка. Зато, слушај ти мене и држи се ти само мене.
је Симу назвао мандарином. Ја мислим. То ће бити алузија. ЖИВКА: А ако ја томе који је писао разбијем нос, хоће ли и то бити алузија? ВАСА: Остави се, бога ти, Живка, тога.
Него стишај се ти мало, па да разговарамо о томе: шта да се ради? ЖИВКА: Ама, какво те стишавање снашло, црни Васо!
Министар унутрашњих дела му је саопштио да ће се на седници говорити о томе. ЖИВКА: О чему? ВАСА: Па о томе што је изашло у новинама.
Министар унутрашњих дела му је саопштио да ће се на седници говорити о томе. ЖИВКА: О чему? ВАСА: Па о томе што је изашло у новинама. ЖИВКА: Море, шта ме се тиче што ће они да разговарају, него што ти њему ниси казао...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ако се гдегде у томе претеривало, крива је навика стечена у редовном бављењу стихом, односно песничким текстом. Између Станковићевог
При томе се у доживљају лика - па и приповедача - влажно, хладно и тамно контрастира са позитивно вреднованим сувим, топлим и
Насупрот томе, изнутра осветљена соба у кући опкољеној мраком, очигледно је хронотоп среће код Борисава Станковића. 13 Малочас
14 Иза тога следи широка а врло индикативна слика о томе како се ноћ „спусти, притисну све њих, целу ионако сниску, дугачку кућу, која сад дође - не прљава, већ некако
Мотивациони поступак који при томе Станковић употребљава може се назвати поступком најближе асоцијације: да би нас вратио до давног предускршњег дана
При томе је прича о газда-Марковој пчињској кући, као и о новој, надно вароши саграђеној, уклопљена у паралелни сижејни ток.
„у суноврату” и „причање је у ско ковима”25 Премда је Скерлићева критика у многим појединостима тачна, свеједно он при томе губи из вида управо оно што нас посебно занима - да убрзање приповедног времена има особиту композициону функцију.
При томе такође сразмерно јача тежња да се на догађаје гледа као на догођене, што с правом можемо именовати као једну врсту поте
34 Приповедање даље тече углавном једнолико. Али има још једна, при томе заиста ситна појединост, која свеједно завређује пажњу.
При томе оба описа, наравно, почињу истом реченицом: „Тек што је поноћ превалила. ” У Газда-Младену, у верзији коју је писац обј
36 Неспорно је, према томе, да је писац овој првој реченици наменио посебну композициону улогу. Она у једноме потезу износи оно што ће роман
Невоља, међутим, није у томе што се проблем спонтано назирао, него што се Станковићевој синтакси, и језику уопште, прилазило - све од раних а
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
и хоће јаку турску веру, па се у петак пре подне уз бубњеве и зурле, уз велико турско весеље и радовање, потурчио. Томе најпре ни Калудрани нису веровали. Побогу. зар може Колашинац вером окренути?
У томе погледу Ибар је био потребнији њему но свима осталим Чабранима. Али све то укупно учинило је да свет у њему не види јед
Са немоћном срдитошћу окрећем томе Косову леђа. Са засталом у грлу речи да је проклето. Но шумарци маме поглед. Беле кућице као да навлаш због овакога
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И тако сам с њим ратовô Читав један сат, Док и свећа не догори, И ја легох спат’. Пропаде ми лепа мисô; Томе нисам крив. Ал’ не жалим — бар је лептир Остô данас жив.
Копрену ми дајте да покријем њоме Све што није братско у народу томе, А истина стара да с’ покаже јача: У невољи знаћеш који су ти браћа.
Хај, да је мисô просветна сродства У Еуропи примене стекла. Еј, да не буја што томе смета А ми да нисмо пасторак света: Данас би овде кô плачни друзи Стајали Немци, Англи, Французи, И Арпад послô б’
Облак баца и сенке и мраке Да нахуди богоданом сјају — Ал’ соколи ум’у кроз облаке: По томе се соколи познају. Чиста речца духа искрњега Нек’ кâ муња облачину пара Тако с’ ђетић доба негдањега С омладином
Ти си са прошлости Скидао прашину, Доближавô оку Магловну даљину. Томе си се одô Срцем, душом, с трудом, Ма да се то наплаћује Сиротињом худом.
“ Не чуди се риба томе, мирно говори: „Хоће круну? — Нек’ јој буде! Виће царица. А ти иди па је види како царује.“ Оде старац. Нађе бабу.
Ето нешто ново. Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи. Весели се томе као неком дару: Њена мала сенка игра по дувару. Малена је сенка. Остраг гори свећа.
Ето, сад ћу цео дувар да помрачим! Још маличак пак ћу видет’ собу црну!“ У томе маличку у пламен насрну, — Пак нестаде и ње и њезина сена И лудила њена. »Јавор« 1893.
— Где је данас снаге без труна очаја? Западô сам кадшто у сентименталност, Па и томе греху ево сада краја. Омладино драга, и теби сам кадшто У брк нашто рекô, никада ти ласкô; Под барјаком својим на
И од тог мораш помоћи да тражиш! Мука ти додија па полетиш мрежи, И у томе зверу мислиш наћи брата! — „Имаш ли срца!“ — Он се накостреши. „Шта ће ми срце? — Мени треба злата!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је појела небо шума из које кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим чељустима појела своје стазе и
посусталог, од ноћи осветљене позајмљеним звездама, и ту да заборавиш, заборавиш сваког дана по мало, ако је име узрок томе сну. Не виђај људе са опасним рукама у дну где је пепео сведок крви и све поспало.
Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име узрок томе сну. Руке које употребљавају камен и време стало на померљивој линији између два времена, где мру два гласна камена
мру два гласна камена и отворен је пут, нека узму пустињу за сведока ил сунце пало, да је једно име узрок томе сну.
Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг. Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами.
Краков, Станислав - КРИЛА
— А, а... — био је јекнуо онај. Крик је био прост али страшан. — Убио сам, убио сам... — Официр се није томе радовао, али се није ни ужасавао. Било је још сувише блиско. Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви.
Око њега је много оних који су ноћас убијали, но они не мисле о томе, већ журно раде, и звече алатом о камен и отврдлу земљу.
Доктори су били уморни и љути. — Е, то си ти, мали, — Но доктор се није баш томе чудио, — у ногу? а, није то страшно.
Он је говорио да све бунтовнике треба пострељати. Казимир је био прва жртва. А свему су томе крива два авијатичара који су нашли да баш над њиним рововима заједно у пламену умру.
Студент је о томе у ”Ратном дневнику” читао. Већ су били пијани, када је посилни капетана Дановића доносио неку шарену боцу.
Говорила је да је свему томе крив љубоморни Роже, а можда и сам шеф. Још је овај дан био његов. Аутомобил их је носио прашљивим путем кроз
— Гарцон, још вискија, пијмо пријатељу, гледајте је... гледајте колена и чланке... сваки крвни створ се по томе познаје.
Петровић, Растко - АФРИКА
Има нечега поетског, пролетњег и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића.
узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.
Ја сам свршио у Абиџану све своје послове и спремио своје даље путовање. Задржао сам се у томе месту, тако ружном, раштрканом, прашњавом и бесмисленом.
Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и
Међутим закони белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди
Да бих утврдио шта је узрок томе, ја сам пратио њихов разговор са највећим љубопитством. Н. је говорио сасвим расејано, невезано; тешко развијајући
Швајцарац је спомињао то са запрепашћењем, неким помешаним гнушањем и дивљењем. Они су говорили о томе јер су очекивали с часа на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву
“ До смрти ће о томе причати а сутра ће већ разуме се бити там–тама, макар и да отерају беле духове. — То вас забавља, да их плешите?
Он је исто тако непрестано могао мотрити и да нас који наш носач не остави. Не треба у томе, као Брил и други, видети чак и неки нарочити таленат примитивних; белац би животом који црни воде дошао до истих
Белац се страши од револвера, црнац од зуба. Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао.
Белац се страши од револвера, црнац од зуба. Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао.
права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити. Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође? Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак?
ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!... ДРУГИ ТУРЧИН: Још нешто има. Веле да је некакву цуру баш самоме везиру отео. Ал’ о томе други пут!... Каква је, Хусо, она баба што се око врата шуња?... Да је ноћу видим бих од ње у свијет бјежао!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Черњајева написао сам данас ову депешу на кнеза Милана: »Дошло ми је до знања да се у Београду ради на миру и да на томе особито настојава инглески конзул.
Зауставивши се у овом згодном положају Хрватовић истави своје предстраже до села Читлука и Церовице, па у томе положају стоји и данас, ишчекујући напад Турака од Књажевца.
А у томе можда ће це умешати и дипломатија, а нарочито можда ће Русија помоћи притешњеној Србији. То су по свој прилици и Черњај
Отац прота опипа се при том по своме црвеном појацy који це угледно вио око гојазног, округлог трбушчића. У томе баш попесмо се на један брежуљак и наш кочијаш тек наједанпут викнy пренеражено: »Ао!
Ја не одговорих ништа, само погледах оца проту. — А како ви мислите о томе? — упита ме он с осмејком и стаде трљати руке. Ја му опет ништа не одговорих.
Пошто је мало поћутао отац прота, опет поче: — А је л' те, молим вас, јесте ли ви где год читали о томе, како се хватају харинге; јутрос сам их знате јео, па ми паде на памет.
Била је врло свежа, готово 'ладна ноћ; ја упитам стражара: — Је ли 'ладно, војниче? — Боме ладно, господине. У томе се зачу из даљине укање сове; глас се понови трипут и чудно се разлегао по ноћној тишини.
Ал' док се вратим кући, сву ћу је у гвожђе оковати. Еј, војници, вежите тога тамо; то је вештац, урече ми левчу! У томе прође поред овога шаљивчине возара неки батаљони попа, закекечио браду, натукао шајкачу па некуд хита.
Но у томе једна наша колона, (отприлике један батаљон), потпомогнута једном полубатеријом, испаде из једне шумице пред ову коњицу
— Ви то најбоље знате, ја сам у војничким стварима лајик. На томе се ппецече разговор. Стигнемо наскоро у Прћиловицу. Свратимо десно у неки разграђени шљивар.
Познавао сам се с Иљом, те притерам коња да се упитамо за здравље. У томе приђе Иљи једно младо Бугарче с пушком у руци и рече му: — Баја Иљо, ште ли се тепамо днеска с Турците?
У томе ограну сунце. Сад сам требао да погледам на оне предмете на коси, што мало пре привукоше моју пажњу; сад ће се зацело ј
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Учини се кâ да спава, Кô да није више туга, Па ти кане заборава, А после се томе руга. Кад помислиш: сишô с ума, Разбере те у то доба, Па се смеши па те теши: „’Вако ћемо све до гроба!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Одатле су баш и допирали пуцњи. Повремено се извије у висину таман стуб дима, од неке разорне. По томе смо закључили да је тамо ситуација опасна. А и где би могли да нас на друго место упуте.
Покушали смо да прокопамо и једну саобраћајницу до ивице платоа, али нас је у томе и зора затекла. Освануо је шеснаести септембар. Његово излагање прекиде капетан Радојчић: — Сад стани.
коље, боде, мрцвари, како се ваља у крви као животиња... — А ко је томе крив? — пита Мишић. — Е, није него! — љути се капетан Радојчић. — Чудо га нисте питали ко је одговоран за светски рат.
Носили су енглеске увијаче, француско одело, јели су америчке конзерве и псовали страшно... По томе бих рекао да су то Срби. Господ се замисли, и реши се да лично сиђе на земљу и провери исказе.
„Посред чела!“ — рече. И не прилазећи му више, ми пођосмо журно уназад, да поднесемо извештај. Размишљајући о томе сада, чудим се како хладно остависмо нашега друга. Као да је тамо остала нека животиња.
Ту су, на педесет метара од нас. Стрепимо само да не изврше јуриш. Сва је наша срећа у томе што њихов командант није у првом стрељачком строју, те нема ко да им нареди.
— Нисам ти објаснио како тече река на месту где смо прешли. Видиш ли? — Влајко сави кажипрст леве руке. — Она на томе месту прави оштру кривину. Ми смо прешли онде где је највећа окука.
Сваке сигурности ради, овога сам задржао поред себе. Шта му га знам!... Може да се излане. Али о томе је требало известити и Бојовића.
О томе ћу са њима и ја разговарати. Али, молим те, пази се и чувај се... Ако би ти пешаци издавали нека немогућа наређења, као
Три су пребацила, а један је експлодирао изнад велике стене. Извештавам о томе командира. Сад је требало скратити даљину.
— Ах, стани, грофе!.. Сад се сетих. — Коста извади из уста цигарету и наслони се рукама о колена, издижући при томе рамена. Грофе, ви сте митраљезац. — Тако „рекућ“, бароне. — Молим... Грофе, колико вам митраљез пуца у једној минути?
— Хоћеш ли да будеш мој задњи? — А јок, данас си се најео пасуља. Каплар се насмеја. — Ако се по томе одабирате, онда треба сви да сте челни. — Има нас и оваквих и онаквих. Али ипак, прегруписали су се.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Због тога сам јуче ваздан Била тако деѕперат, Па за друштво ја ти гар ніцхт Пасовала нисам тад.“ Томе немачком утицају међутим знамо да се још и Змај морао ругати и сузбијати га; јасно је да су националистичке и
Обрана томе кам'? Кам' крило слатко, моћни заклон? Душана давно нам нема, стуба Од кога силе Стамбол је стрепио! Ни Марка нема,
Какву прекретницу садржи у себи оно Бранково насртљиво, одрешито и ђачки чедно: Београде, мој бели лабуде! Ту, у томе овако издвојеном стиху, један је прелом, и једна међа, и завет.
Њега нико ваљано није познавао, нико се њиме ваљано није умео ни служити, иако је о томе маштао већ Орфелин, иако је Доситеј у томе правцу учинио први заиста озбиљан корак.
ваљано није познавао, нико се њиме ваљано није умео ни служити, иако је о томе маштао већ Орфелин, иако је Доситеј у томе правцу учинио први заиста озбиљан корак.
да су за њега говорни и писани језик одувек били два неспојива феномена, иако је и он слушао аделунговске савете о томе да треба писати како говориш, а говорити како пишеш.
Тешко је не сажалити се над мукама ових песника. Како су се интимно осећали на овом послу, о томе би се могло само нагађати.
њима добри зналца и када не увек ђаци Хорација, памтили његове чувене стихове о речима које, дабогме, нису вечне: о томе како ће се многе које су данас већ ишчезле једном поново појавити, а друге које су данас још у части ипак ишчезнути,
Па ипак, у томе песништву доста је, последњих година довољно истицаних елемената које не смемо сметати с ума. у овој Антологији њему
Истина је у следећем: Данас је још немогуће ваљано израдити преглед развоја српске поезије у томе периоду. У њему је толико непознатих ствари и сасвим нејасних питања (често ни дотакнутих), а толико сваковрсних и
толико сваковрсних и неочекиваних загонетки, да ће требати још доста рада многих ваљаних радника да би се могло прићи томе задатку.
Светислав Вуловић га је сасвим озбиљно сматрао највећим српским песником предбранковске епохе, а томе његовом мишљењу, изрицаном са највећим одушевљењем, ја се никада нисам успео довољно начудити.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да пишу: „За пет хиљада“ — реци, Да је: „За десет тисућ’ цекина, Ту и ту, на том и томе месту, Народа српског избор синова Хиљаду пало — дана тог и тог!...“ И то за ког? ВУКСАН: И зашто?
— И о томе, седи поглавари, О светињи, о слободи српској — Реч поведох у својој тазбини!... РАДОШ: Зар и о томе? То сам слутио
— И о томе, седи поглавари, О светињи, о слободи српској — Реч поведох у својој тазбини!... РАДОШ: Зар и о томе? То сам слутио...
КАТУНОВИЋ: И хоћемо, — Кад је и господ томе каио!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сед’ оче! И о цркви сам светој мислио. ВЛ. ВАВИЛА: Мудар о свему — А христијанин Спасења
То није. То је пакао — У коме сам се горко мучио, У коме сам се мрзит учио!... Па шта ме вуче томе камену? Шта ме призива томе пламену? Шта ме везује?
То је пакао — У коме сам се горко мучио, У коме сам се мрзит учио!... Па шта ме вуче томе камену? Шта ме призива томе пламену? Шта ме везује?
Не, Ђурђе, нисам!... То никад нисам ја! Твоја је мудрост и самољубље — Опростићеш ми томе изразу — Распудила им грозну заверу, Противу тебе што су подигли... А ја?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сјутра је Преображење, а уједно и царски дан. Сјутра ће се код кнежеве куће огледати Јаблан и Рудоња. О томе Лујо будан сања.
И данас се на то тужи и вели: „Стари, крепали Џибукарда, Ђурђије и 'ришћани криви су томе, небо се над њима проломило!“ Не држи слуге. Све сам ради. Кува, пере, намирује коња, тимари га и чисти.
— И ја се, људи, томе чудим: што би то могло бити по сриједи? — чу се неко иза каце, па зијевну и стресе се. — Е, мој брате, учеван велиш!
Он 'вамо учеван јест, ама није све ни у науци. Сјарни-де, Глишо, тај угарчић! — Јунаци моји, ја би' рекô да је томе ракија највише крива. — Оно да... додуше... 'нако по прáви... — Ја не знам — завија и заплеће Мићан.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XВ Низ спомена спава у томе коралу, Што час блед, час модар, час крвљу преливен Чува један сонет на дну душе скривен: На уснама твојим спомени
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА: Ја сам ти казала једанпут за свагда: нећу ни речи више да ми говориш о томе господину Вићи, а ти нећеш да ме се оканеш.
АНЂА: Па лепо, 'ајд' да разговарамо људски и паметно о томе. МАРИЦА (дочепа флашу с водом. Одлучно): О чему? О коме? АНЂА: О... Ђоки! МАРИЦА (остави флашу): Ша да говоримо?
Јеси разумела сад? Ето ти, па се према томе сад управљајте и ти и отац. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, кћери, црна кћери, шта сам доживела?
АНЂА: То није истина. А и да је истина, опет је то друго. МАРИЦА: Не знам по чему? АНЂА: Па по томе што је срамота да девојка изађе из куће, а таван је у кући. МАРИЦА: Е, то ти вреди!
Према сазнању и трагу до сада уоченоме”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха!... ВИЋА (наставља): „... у томе се срезу сада налази извесно сумњиво лице”... ЈЕРОТИЈЕ: Упамти, господине Вићо, „сумњиво лице”. ВИЋА (наставља): „...
Е па, брате, то не вреди тако, за ситне ствари. Због тога пати држава, а треба и о томе који пут водити рачуна. ВИЋА: Па треба, дабоме!
'ајд', читај даље! ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу до сада уоченоме, у томе се срезу налази извесно сумњиво лице које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма, са намером да их
И ево, читава два сата прошло како је у 'апси, читава два сата како смо спасли државу, а ја о томе не извештавам министра. Идем овај час на телеграф, понео сам шифре па ћу тамо написати.
МИЛИСАВ: Пишем, пишем! ВИЋА: Какво ти је занимање? БОКА: Апотекарски помоћник. ВИЋА (бајаги у томе назире нешто): Аха, дакле, апотекарски помоћник?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Излаз се најчешће тражио у томе да се један глас обележава групом од два или три слова. Тако се познати шуштави консонант у енглеском означава са сх,
За то је морао тражити разне изворе. За извештај о Немањином успону преузео је повест из историје Ђурђевих ступова. Томе лику додао је и нове.
Насупрот томе, знатно касније бледо преведени романи о Тристану и Изолди, о Ланселоту и о Бови од Антоне нису оставили никаквог
У томе је и величина песме Бој на Мишару, у којој се признање погинулим турским поглаварима спаја са самилошћу према Кулиновој
историјска и културно-историјска и легенде - делови фолклоризованих, апокрифних и канонских биографија светаца). Томе треба додати и богат репертоар облика прихваћених у новијој науци о фолклору, која је, у знатној мери, ставивши у први
На темељу народне песме Његош је створио нову песничку форму, ослањајући се при томе на традиције европске поезије од Хомера до романтизма, као и на песничка искуства савремених српских песника, а пре
Премда превасходно лирски таленат, Бранко је ипак тежио да створи веће песничке композиције и сањао о томе да напише велики еп.
Ђулићи увеоци су, насупрот томе, књига бола и туге, инспирисана смрћу најближих. Осећања се преплићу и спајају с природом, тако да у првој књизи имамо
Ваљало га је прилагођавати новим, више интелектуалним потребама, са сложенијим стилским диференцирањем. У томе је београдска средина почела да игра одлучујућу улогу.
Такав је и његов стих, одмерен и звучан. На томе се он, међутим, није зауставио: каснији развој водио је ка промени стиха и згушњавању слика испуњених дубоким
Највише су, међутим, дошла до изражаја стилска обележја импресионизма. Томе је близак Петар Кочић (1877-1916), код кога је понекад тешко повући границу између песме у прози и приповетке (С
При томе се тело главне јунакиње Софке приказује у покрету, с непрестаним променама и с обиљем сензација за које ранија проза
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Гилбоа! Газела твоја, Израиљу, пропала је на брдима! Како су пали, најјачи, Израиљци? Не говорите о томе ни Гату, ни по улицама Аскалона, Из страха да се непријатељ не руга Господу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља. И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за
Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.
да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.
На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: — Ех, Бог... Хвала му! Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и
Хвала му! Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту.
Чак у томе осећао се лакши, срећнији. Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему;
— Тако, тако! — говорио би он. А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.
Тако је и тада. Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли. Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога. И био спреман.
Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из
А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.
А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље. А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини.
И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и кришом њоме измери чељадету сенку; по томе поједе своју сопствену поган, и онда узида п. у зид и каже: »докле ова п.
(да је не доји мора или ноћнице, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 187; СЕЗ, 32, 1925, 418); то се нарочито ради на дан Светога Томе (СЕЗ, 7, 1902, 199). Б. л.
Б. има у себи извесну супранормалну снагу (томе је свакако могла допринети и народна етимологија која његово име доводи у везу са »бог«).
и Р. Кöхлер, Вон фортлебендер Сееле ин дер Пфланзенwелт, Кл. Сцхр., 3, 274 идд. При томе је важно да је на гробу б. никао сам од себе).
У ркп. иза овога у загради: (»Монтаг деѕ Раѕенернеуернѕ« в. Мурко, Даѕ Граб, 89). На томе месту (у студији Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, Wöртер унд Сацхен, Хеіделберг, 1910, Банд ИИ, 79—160) М.
В. гранчицама шибају се међу собом деца и одрасли на дан Младенаца, Лазареве суботе и Цвети; при томе се говори: »Расти као в.« (СЕЗ, 14, 43; Вук, Посл., 1006; Караџић, 1, 1899, 163), и на Ђурђевдан (ГЗМ, б, 1894, 374.
Празник је свакако заједнички словенски (»Вербнаја недеља« или »Вербница«, код Руса), упор. Софрић, 73. Црква је томе обичају дала своје објашњење (у вези са Јеванђељем по Јовану, 12, 13), и локализовала га на Цвети. В.
бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт); напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак (слушао од...
При томе ваља имати на уму да се мртвачка жртва уопште баца у реку (в. ГНЧ, 41, 219 ид), и да »ђаво« често није ништа друго него
(»да би дете било румено«, ЗНЖОЈС, 7, 186). Ј. се употребљује и у дивинацији, нарочито љубавној. Према томе да ли је (»домаћа«) бадњиданска ј. здрава или црвљива, гата се у Срему о здрављу домаћина и домаћице (ГЗМ, 13, 465).
и› Су‹етон.› Г‹алба, 1›). Насупрот томе »ће сув јавор озеленити ако га обухвати криво осуђен човек« (Софрић, ібідем; Су. Г. (1. с.›).
Коприва, жара. Коприва има јаку апотропајску моћ. Она брани стоку од чинилица, и у томе циљу, да се стоци не би одузело млеко, мажу се стоци о Ђурђевдану (негде и о Светој Јевдокији, 1. марта) вимена к.
Ћипико, Иво - Пауци
И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ. Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и
Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути! Увече, на прелу, повео се о томе разговор. Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују.
Војканов син, Радивој, момче ониско, окошчасто; али врагометно, очи му нигда не мирују, изнебуха, као да је само о томе премишљао, вели Божици, што над Радом стоји: — Грије ли те како Раде на овој зими?
О томе послу понајвише су жагориле жене, па њихов жагор стиже и до Петрових ушију, а на прелу, између људи, изби као бјелодана
Тако ми рече биљежников писар. Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања! Газда Јова се замисли. Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намрштеном осмијеху; продужило
Право хришћани у цркви пјевају: „господи подај!” — слатко се томе насмија. Па погледа на сунце: —'Ајдемо, Машо! Дигоше се.
” Људи се загријали, и неколико дана само се у селу о томе говорило. Илија је на живој муци. Одмах након Петрове продаје врзла му се мисао да прекупи од господара продану земљу.
— Веле, — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити. Али, ето, ја говорим што сам чуо ... —Што веле? — прекиде га неколицина њих.
на суду није постигао што је хтјео: суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити: осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „ чувај се турске глобе и
Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно промијениће нагоре, јер је земан томе. — Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом, самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам...
Али, што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет! ... Није друге, већ гини! ... У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!...
Тргох нож и пресјекох .... Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим... Ја пожурих и у томе изгубих Илију... Срећом, набасах на шипражје, а видим: не може се даље, — ко ће сили одолети?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знали сте, каже, да је властелин болестан. Могли сте и сами послати видара. Говорио је дуго о томе да је Лауш добротвор и заштитник, да је као такав и задобио рану бранећи овај крај од разбојничке најезде, да смо ми
Зар правда овога света није у томе што смо сви ми људски створови, крхки и привремени, сметени, збуњени и унезверени пред лицем непознатог и сутрашњег
Тако је и било. Лауш је кришом послао човека да нађе Јевђенија и да га доведе на Кулу. Када размишљам сад о свему томе, далеко ми је лакше да нађем одговор на питање: како се десило да један тако трезвен човек упадне у Јевђенијеву плитку
Вила се потрудила да избрише сва сећања на себе и на ту ноћ. У томе и јесте њена моћ. У реду, рекао је најзад Лауш.
Јања је умела да додели своју ствар тако здушно и од срца, да је у томе погледу за три копља одскакала од свих жена које сам познавао. Радила је под човеком као воденичко чекетало.
Известити га о упаду разбојничких чета из Усоре, о томе шта је било предузето, о исходу. Завршити молбом да краљ пошаље јак одред коњице у Усору, да би се, једном за свагда,
као неку сићушну погану помисао, тек толико да и ја имам нешто своје, да се промучиш одгонетајући Прохора, да га по томе запазиш у гомили припростих двоножаца, који су ти верни и који те се плаше, који не сумњају у твоје добре намере?
Обећаваш ли то мени, Господе: издржим ли и ово искушење, отвориће се двери тога раја? Раја? Има ли људи тамо у томе рају, Господе? Какви су они које си тамо сместио? Јесу ли лепи или су осушени и испијени као ја?
Нека нам не додија чинити добро, јер ћемо у своје време жети ако сада не малакшемо. Према томе, док имамо повољну прилику, чинимо добро свима, посебно они ма који по овој вери припадају истој породици.
Хтео је да се изнутра очисти, а да не посегне за љубављу, благошћу и кроткошћу. Моји греси су у томе што сам га исмејавао. Ја сам га, у ствари, мрзео. То је мој највећи грех.
Ја не могу тачно да изразим у чему је ту ствар. Заборавио сам шта ми је све Јакос причао о томе, а и он је био тада узбуђен, збркан и расут, а да и не говорим о томе да је очајно лоше говорио наш језик.
Заборавио сам шта ми је све Јакос причао о томе, а и он је био тада узбуђен, збркан и расут, а да и не говорим о томе да је очајно лоше говорио наш језик.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1884. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
А Љељо лодбочен стоји и зрачним бичем га жури, И пантер урла и риче - ал' бурно граби и јури! У томе чудноме часу, од зрачних пловећи двора, Месечев бледи зрачак озари врхове гора, И вихар дувати стаде.
Тавно бледило по чеоцу твоме, Кô признак смрти, ширило се свуд, Валови туге у тренутку томе Бурно су моју таласали груд.
По њеним мирним обалама, Као једини накит њен, Са својим витким гранчицама Жалосна врба баца сен. У томе хладу, мрка лика, Кад сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И ћутећ гледа на
Он се у томе извежбô толико, Да га под сунцем не надмаша нико. 2. По теби реке беласкају хладне, (Једна се од њих Чемерница зове) П
Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.
И господ саслуша њега, јер баш у часу томе, Јави се Бен-Касим журко на бесном парипу своме, Он се дохвати тајно бедема и тврда града, И кресну балчаком кремен и
Мој кочијаш стари Устави кола баш на месту томе, Да растурене понамешта ствари; А ја се сиђем да исправим ноге, И бедни стомак од труцњаве многе. 7. И видим плочу.
Раскречен, у томе часу, Сад кравар потхвати кову, диже је и онда сасу На своју буновну главу. И утом, са свију страна, Јекнуше весели
У томе истоме часу Одзва се страшнији удар у сусрет овоме гласу. И клисар над веђе своје подиже широку шаку, Ал' поља шуштаху
И она, уморна тешко, сад к небу подиже руке, А ветар, у томе часу, пронесе потмуле звуке, Налик на звуке звона. Олуја страшна се диже, Но удар црквених звона до њених ушију
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У томе првом издању албанске Голготе учествује и прадед мог прадеда, Миланко - штета што га у тој гужви не могох препознати!
Ја сам о томе некад и писао, па могу тиме да се сада користим. Причекајте, молим, малко! Доња од десних фијока мога писаћег стола
Они су, према томе, имали знатно више прилике да посматрају звездано небо него ми, становници севернијих крајева, где је за време хладних
О томе нас уверавају и наше очи. Дубоко под нашим ногама лежи Вавилон, завијен у прашину и, маглу од испарења Еуфрата, који се
При томе је често потребно одредити положај звезда који се десио у прошлости, на пример у часу рођења онога којем се прориче суд
Главни правац њихова кретања је од запада према истоку, али оне при томе кретању каткад застану, врате, се мало унатраг, као да су нешто заборавиле, па онда опет продужују пут у своме главном
Због свега тога су Вавилонски астролози врло савесно пратили кретање планета, и о томе су сачуване њихове прибелешке.
западу, сели без престанка по тој кугли од запада према истоку, оптрчавајући је за непуних 28 дана и мењајући при томе свој изглед према своме положају ка Сунцу.
да Сунце учествује, додуше, у дневном кретању неба од истока према западу, и тиме ствара дан и ноћ, али оно се при томе помера, из дана у дан, помало према истоку.
Мој поштовани учитељ Платон имао је о томе чудне појмове: он није хтео да за праве астрономе призна оне који посматрају излазе и залазе звезда, но само оне који
“ - „А како стоји са тобожњим кретањем наше Земље?“ - „Многи говоре о томе, Питагорејци, да се Земља обрће, услед чега настаје смена дана и ноћи, а неки да се она и у простору помера.
Ми уживамо у томе небеском призору који је за нас сасвим нов. Он ме задивљује још више што се, нама на очиглед, уздигла из мора, баш
Станковић, Борисав - ТАШАНА
а сада да је мање... ТАШАНА Не знам. Можда се опет толико донело. Само отац то зна. Он о томе води бригу. ХАЏИ РИСТА И отац ти, и он треба да зна: да не буде мање, да сељаци, чивчије, не краду, јер не сме да
(Показује га Мирону): Ево, исто сам га тако, на истом месту, сада разбила. И да знаш колико сам се томе радовала. МИРОН (устаје, потресен): И ја, и ја, Ташана. И хвала ти на томе. Хвала, тако ми је сада то драго.
И да знаш колико сам се томе радовала. МИРОН (устаје, потресен): И ја, и ја, Ташана. И хвала ти на томе. Хвала, тако ми је сада то драго. (Одбија да једе): Али, да једем, то не могу, нећу.
СТАНА (одлази). ТАШАНА (сама себи): Свршено је. Мора се. Куда? Не знам. Нећу о том да мислим. О томе нека он ми сли. (Ослушкује.) Да ли већ долази?... Чекај, с децом да се опростим. Али не.
СЛУШКИЊА (и не слушајући га): Та остави!... Него, цео дан ту седиш и истежеш се, па зато можеш о томе и да мислиш. ЈОВАН (прекида је показујући на Парапутину кућицу): Та цео дан бих волео орати и копати, него што морам
подсмевајући му се): И као да сам ја овде од јуче и све то не знам, па зато мораш ти сваки дан, свако јутро, да о томе причаш! ЈОВАН (увређено): Не могу више, а криво ми.
ТАШАНА (увређено, горко): Ох, зашто ти, дедо, крив? И зашто ме о томе питаш, кад сам знаш: да кад њега не би било, кад не бих имала да се око њега мучим, бринем, да бих онда, овако сама,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Тек што се смеј стишао, у кавану улази мајстор Коста, и право томе столу и празној столици до говорника. Има тако тренутака кад су погана реч и казна на длаку близу, па се тек опет
Већи су и од Бога и од цара шор и комшилук! Што они хоће, у чему се сложе, то буде... Али шта вреди сад о томе говорити. Прође најбоља младост. Где је коза везана, ту има и да пасе. — Е, хвала на друштву.
два сина, добио уцењивачко писмо: петнаестогодишњи и десетогодишњи дечаци биће одведени, осакаћени, или убијени, према томе да ли ће ту и ту под каменом у врбаку лежати мања свота од оне тражене, или ништа.
— На томе се и паланка примирила, за неко време. Ускоро, салаш, резервисани салаш Лазарића, пређе у чисту надлежност варошице.
Он гласно позва: Настасе! и томе је госпа Нола знала да је то један од њених старијих надничара. Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка с
Он прича о свом школовању на страни, о првим плановима живота. Она говори о деду и оцу, о томе како су старином с планине, и како је у њих било снаге и лепоте ако не богатства.
Сутрадан се знала отворена порука госпа Нолина: — Нису могли да се сложе. И највећи сам кривац ја, по томе што сам много желела честитог доктора Мирка Јулици за мужа, и себи за сина. Погрешила сам много, али у доброј намери.
— Млађа ћерка ветеринарова неко је време наставила да свира и на салашу, у две руке. Али како се на салашу нико томе није дивио, једнога дана је затворила клавир, закључала га, и почела матери да помаже, и показала се одлична у новом
Сутрадан, као да јуче ништа није говорила, госпа Нола позва Швабу у своју собу, да с њим поразговара о томе шта ће учити даље, и где би највише волео да се школује. Дочекала га је раширених руку.
Али, ја велим, што год се људски ради, и подуже траје и повише кошта. Фала Богу, кад сам дошла дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови људи, радост моја велика у старим
Е, господо, морал оне приче је у томе, да је цела истина оно што је Павле наш рекао о штедњи, и да је то истина коју сваки зврндов не може измислити.
А ти, мостоградитељу, да међутим престанеш водити рачуна о величинама и бесмртностима, јер о томе води бригу — знаш ко, фрау Роза. Да ти причам.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
реч, беседа; једним словом »једном речју« СЛУЧАВАТИ СЕ — догађати се СЛУЧИТИ СЕ — догодити се СЉЕДОВАТЕЛНО — према томе, следствено СЉЕДУЈУЋИ — следећи; сљедујућим начином »на следећи начин« СЉЕДУЈУШЧИ — следећи СМАТРАТИ — гледати,
Из средњовековне црквене традиције наслеђено (уп. о блаженствима речи и грч. μαχαρισμοί) УБО — дакле, према томе, онда УВЕСЕЛИТЕЛНИ — који развесељује, разгаљује, забавља УДВОЈ — двобој УДОВЛЕТВОРИТИ — задовољити УНИЧТОЖИТИ —
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Полазећи од тога факта, ја се нисам упуштао у ствари које су претходиле моме рођењу, пошто о томе вероватно и нема никаквих података.
Биографи књижевника и уметника имају у томе погледу необичну сличност са машамодама и кројачицама. И код њих постоји онај кројачки укус: „ово вам лепо стоји!
писма удешава тако да би се могла објавити, отприлике као што се жена која је стекла признање да је лепа удешава да би томе и одговорила.
И сада још, када сам стигао на одмориште, те се осврнем за собом, не могу да не прснем од смеха! Томе трећем, који је смејући се кроз живот и животу прошао своју стазу, поверавам да испише ове листове моје јубиларне
И колико и каквих све занимљивих компликација може ту настати! Замишљајући погдекад себе у томе положају, ја сам већ унапред уживао у заблуди мојих поверилаца, који би ме и мртва сматрали за дужника, иако сам ја и
Таква су имена на пример: Дуду, Биби, Лили, Лулу, Попо, Цоцо, Коко и томе подобна. Не сећам се како су мене звали док сам био у средњем роду, али вам могу рећи да сам се у сукњи необично
Некако се и сувише осећало да је тај девојачки осмех направљен у фабрици. Четврти је у томе друштву био један бајацо са шиљатом капом на глави, једном жутом а другом црвеном ногавицом и раширеним рукама које
Ја сам наравно у томе, да уопште личим на тетку, гледао читаву трагедију и вероватно хтео сам да скинем сукњу како би и тај траг сличности
Но трагедија човечанства не лежи толико у њиховој пропасти колико у томе: што су ти народи пропали, а сукње су остале.
Према томе, ми смо за себе имали све услове који су нам дозвољавали да будемо неуставни, а неуставност, кад то нема ко да спречи,
Пошто је предлог био примљен, Мешулам је израдио и стратешки план. По томе плану, министар финансија, као мали и нејак, не би суделовао активно у експедицији, већ би остао горе, наврх плота, и
док истовремено деведесет одсто родитеља жели да им деца буду: министри, ђенерали, митрополити, директори банака и томе подобно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпуковник Петар је лупао штапом у један угарак са којег су одлетале варнице, па ће рећи: — Сва је несрећа у томе што су војници приликом овога одступања наишли баш на свој родни крај.
Тада застаде неодлучан... Рука му је дрхтала, као да оклева. Онда проговори: — Колико сте имали шећера? — О томе води рачуна ти, а нећу ја... Најзад отвори, и у каси заблиста пун чанак сребрних динара.
— Драги Светозаре, ја о томе не одлучујем већ командант. Докле не видим са њим, ви ћете, разуме се, остати са мном. А после, ја ћу на све могуће
А није им ни лако. Готово целокупна војска једне земље сручила се у Пећ. Идем полако поред реке и мислим о томе. С друге стране видим једнога нашег ордонанса где продаје неке нове лаковане чизме.
— Е није него!... Досад си се верао по гудурама, а сада ти је мало Пирот. Кажи хвала и на томе — добацује капетан Вела.
Уместо да се радују што се приближују својој земљи, били су неми и хладни. Ратно искуство их је томе научило. Они су на себи осетили превртљивост ратне среће.
Свему томе ипак нисмо придавали велику важност, јер смо веровали да се маларија лако и брзо преболи. Целе те ноћи маршовали смо,
— Једино хинин... — Или рат комарцима — додаје Лука. — У томе случају ти да преузмеш команду — дира га командант. — А, не.
Докусурићемо и ово мало преосталих живота једне на мучеништво осуђене генерације. Али, шта ћеш? Ми томе нисмо криви, ни ради. Шта ћеш, када без тога сада не иде, кад друкче не бива!
Општи замах је усталасао људе. Не можемо да дођемо себи од чуда, шта се ово на један мах зби. Нико се томе није надао. Све се догодило тако брзо, неочекивано. Линија фронта се потпуно изгубила.
Челик људи!... Изгинули су. Бол испуњава моју душу. Тих неколико дана лебдео сам између живота и смрти. Када сада о томе мислим, чини ми се, друже, убудуће нећу више моћи да будем такав.
Али, нека копрена навукла се на моје очи. Још само разазнајем како неповратно тонем и, при томе, моју главу заноси нешто уназад... Стресао сам се од неке изненадне језе... Прогледао сам.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Овде се жене само у кошуљама, а људи у гаћама шетају; по томе закључујем да они попуно голи спавају. И овде је вода тако масна ...
Треба ли још да напоменом да нисам анархиста, према томе идеја је дубоко логична у својој основи и гласи: можда и нисам рођен себе ради, али дошавши једном до свести да
и устаје, Познам тад његов лик, и линију његову знану, (док прилази) страх ме ипак да ли ће да истраје У несигурноме томе корачању; Гле мој ход!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Корална грана сети се која је, такође сањала да оде у Горњи свет. Толико је о томе мислила да се једнога дана откинула од дна и с таласима кренула у висину.
Како су смешне рибе са својим расправама о томе која је најлепша! Још смешнији је Савет корњача који расправља то питање.
— Ах, требало би о томе размислити! — рече себи, али још своју мисао не домислила, а помрли отац и мајка, син невесту довео у кућу, већ и унук
Ко зна колико је ишла! Ко зна када у море заронила! Шљунак на обали не говори о томе. Но, када се пред зору утиша море причају рибари како виде да из мора излази једна жена, али приче су им различите.
Само што је то било лакше рећи но учинити. Цар-тигар није хтео ни да чује о томе. — Мораш остати! Мораш! — урликну страшним гласом. — Твоје ће бити моје бескрајно царство... Ево ти круне!
Стави трговац врећицу с златницима на сто, а Варалица је благо одгурну руком. Нека, касније ће о томе, морао би оца да приупита... Али, не дâ се трговац! Није он месечево млеко пио: нека прода одмах, или никад! — У реду!
— потдсети га други. — Е, то се нас не тиче! — јави се неколико гласова. — Нека неко други о томе брине. — Па, не може се тако, људи! — чу се глас неког дедице.
Је ли тек слутила, или већ знала да се срце Белутка, као ружа, једино на осмех отвара? Ветар о томе не говори, а и Белутак ћути. Па, нека ћути: Корална Грана зна.
Месец и облаци о томе не говоре... Али, у светле летње вечери када се у језеру, као бели цветови локвања, расцветају звезде силази са
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Циганчицама почне да игра чувени чочек »Керемејле«; пада коленима, увија половином, тресе прсима и, играјући око Хаџи-Томе, по каткад га косом додирне по глави). Ноћ трне. Фењер се гаси. Грнета, зурле јаче пиште, секу игру и песму.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То се, свакако, догодило већ у варварству. У томе периоду епска поезија судећи по томе каква је била код Вавилоњана, старих Индијаца и, у првом реду, код старих Грка
То се, свакако, догодило већ у варварству. У томе периоду епска поезија судећи по томе каква је била код Вавилоњана, старих Индијаца и, у првом реду, код старих Грка достигла је веома висок степен развитка.
познато је да одређени периоди њеног лроцвата не стоје ни у каквој сразмери с општим развитком друштва, па према томе ни с материјалном основом друштва, као са скелетом његове организације.
Је ли онај поглед на природу и на друштвене односе на коме се заснива грчка фантазија, па према томе и грчка уметност, могућан при аутоматским разбојима, железницама, локомотивама и електричним телеграфима?...
Свака митологија савлађује, надвладава и обликује природне силе у уобразиљи и помоћу уобразиље; она, према томе, ишчезава са стварним господарењем над тим силама... Грчка уметност претпоставља грчку митологију, тј.
То би било немогуће ако певач у своје дело не би уносио сву своју душу, самога себе. Сва је ствар у томе што јединка мисли и осећа као колектив, али и као јединка, као осамостаљена личност која се слаже са колективом, која
Битна разлика између лирике и епике је у томе што су у првој претежне емоције, а у другој догађаји. Но епска песма никад није лишена лиризма, и обрнуто: у лирској
Од тада па све до укидања Пећке патријаршије 1766. године мада су се и у томе периоду поједини виши свештеници држали опортунистички црквена организација је имала мобилизаторску улогу.
У томе правцу веома снажно је утицао и расцеп између града и села. Градови су били средишта турске државне управе и занатске п
Митолошком односу према природи ништа није сметало. У томе погледу наш човек с краја XВИИИ и с почетка XИX века мало се разликовао од својих врло далеких предака.
Чак нема ни једног јединог циклуса који би представљао такву целину. Али је она једна целина по томе што има једну основну, главну, централну тему: однос нашега народа према поробљивачима према турским феудалцима у
При свему томе чињеница да је некад постојала домаћа држава имала је огроман утицај. Огромним, највећим делом наша народна епика у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Још у босанско-херцеговачком устанку, 1875, у томе Гају опкољен је и погинуо од бегова чувени хајдук Јованче. Борио се два дана пуцајући из црне угљарске колибе, а онда
— Једи свој улар, а ово је кров за моју главу! Само је сад невоља била у томе што је тај Стричев сламнати „кров“с једне стране био одваљен, а тако куса крова стидила би се најцрња циганска
— Хајдемо брзо! У логору дочекаше Николицу срдачније неголи се Стриц томе надао. Чим угледаше њега и његову Жују, диже се весела граја: — Ехеј, ево Николице с приколицом!
Свуд по шуми било је сличних гомила сува грања као и на томе мјесту. У повратку кући, кад већ стигоше скоро до самог излаза из гаја, Николица се одједном нешто досјети: — А шта
— зачуди се Николичина матер. — Док је Жују негдје сакрио, видим ја да нешто није у реду. — Можда ће нам пољар о томе нешто знати да каже — рече кнез. — Еј, жено, је ли ту негдје стари Лијан?
Жалећи дјечаке, пољар није могао да издржи, а да их на неки начин ипак не обавијести о томе шта им се спрема. Због тога је с великим трудом написао ону цедуљу и брзо је однио до ђачког логора који је тога дана
Према томе, имао је потребно искуство и спрему и за хватање једне овако малобројне и слабо наоружане групе као што је била Јованче
три пијане фигуре извукоше се помоћу својих ногу и власторучно из јаме и сасвим бијели од креча личећи на вукодлаке и томе слична празновјерна привиђења, упутише се у гробље.
— зашкиљи Мачак. Сви се, као по команди, окренуше према Јованчету. Он се само насмијеши. — Добро, идем ја. Баш се томе веселим. — И ја ћу тамо — јави се Луња. — Пази је! А зашто баш ти? — оте се Стрицу.
Непријатељ од вароши упорно настоји да се пробије до села Липова. Мисле да је то средиште устанка у читавом томе крају и да се негдје у њему налази штаб партизанског одреда. Из даљине се чује потмуло брујање.
Одједном се Јованче сасвим исправи, јер се ходник на томе мјесту ширио и радосно повика: — Свјетлост! Подиже се и Мачак. На томе мјесту тунел се пењао стрмо навише.
Подиже се и Мачак. На томе мјесту тунел се пењао стрмо навише. Из тога правца продирала је разливена бијела дневна свјетлост. — Видиш ли?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И сад, одовуд напред гозбу вам по реду износити започињем, а ви теке приправни будите ко томе. Умље вам избистрите, памет раширите, уши отворите, свест к овом прегните, на ноге се оприте, који но хоћете и ради
Ама зато известићу вам што ћу ја учинити томе моме винограду: разбацићу ми око њега обграду, соборићу дувар, оставићу га пуста, необрезана ни опкопана; нека да
именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога заборавих, који ме ода зла чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам вели: Увавестите се за ово који се Бога заборављате: да вас кадгод не уграби пакостник, а не узбуде вам ко би
Сваку мисао и саму сунчану зраку недознано тамни, сине мој! Не могу се доумити томе послу, слатки Исусе! Не могу тужна прежељно чедо гледати, твоје пречисте руке и ноге приковате за дрво!
их Господ с крстном силом низложи под ноге наше да би ми достанули покој и мир у нашем борављењу, каконо се свагдар о томе молимо, уздајући се божијој помоћи.
Со тим приговор за свет дају човеку: све живо Бога хвали и слави, без говора с чудни и с разлики гласови! О свему томе и мноме благодари се Бог, кад не мучим, него ово проповедам на божију хвалу, — те тако оно њино појање, наше се здеша!
СВЕЋА ЈЕ МОРЕ Морско око у руку Христових је; земља тело је, томе телу свећа је море, с којим но воде видеше у Јордану Бога и уплашише се: море виде, те побеже; положи на море своју
О томе стаће се велика тишина, јерно њихов господин, који је испочела основао на води земљу, стоји на њима, и држи их да се не
ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА За кога је страх, — страх да му је! А коме ли ваља имати част и поштење, част буди му! А ја томе радим служећи, што је страшан и душе преузима од земљанских кнезова, — пострашнијему од светских царева!
Дај ти пити мени пиће своје, и од мене прихвати моје. Ја ти у томе не чиним кривде нити ти што заносим, него промену од тебе иштем.
Видимо твоју главу окићену красно са дванаест звездама. Овога света, по овоме великом и широкому мору пливајући нам к томе путу, којим ћемо неповратно путовати, — упути нас мирно проћи нам тамо, у вечни вилајет.
Дај нам твоју помоћ да нам одлагне От старања срдце наше. ПОХВАЛА БЕСЕДНИКУ Тко људе уразумљује, Томе разуму његову нејма краја; Ко зна потајну Што лежи у чијем срдцу, Како тај књиге не би знао?...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ — „Здравља ти? То баш каже?“ — „Ама, молим те, ни речи!“ вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!“ — „Их, болан брате!“ вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.
“ вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!“ — „Их, болан брате!“ вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом. Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.
Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.
Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је
Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати. А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. Родбина Замфирова је велика.
Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.
Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности“. Пан Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао,
— рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару. Запали је, стаде пуштати димове. Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне. — Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?... — Које чупе?
нађавола, десило у прусуству пет женâ (рачунајући ту и Доку) од којих су две — Таска и дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет
И по махалама и у чаршији се неколико дана само о томе говорило. А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљда ни спомињати.
За Мана је то стање врло несносно било. једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза. Проклињао је и онај час кад је слудовао и признао тетка Доки јаде своје.
Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она, тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...