Употреба речи тому у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А натура је у тому премудри учитељ. Оно што она није учинила да се реже не може се одрезати без љуте бољетице, а оно за што не мари ил'

Но само за вњешње украшеније старати се, велико нешто у тому полагати, и с округли мустаћи, или обрвама, или калпаком, или перуком, или златоизвезеним хаљинама поносити се, а о

Преблажен они човек који сваки | дан добро твори само зато што себе пред богом дужна к тому чувствује, не престаје благодарећи вечному Творцу што га је у состојаније положио да то може чинити, и находи

Крокодил стане казивати какова су мужества његови прадедови чинили, по тому доказујући да је он најблагороднији од свију животиња.

Јао!” „Ако они дођу, знаш што ће ти бити, што ме питаш!” Наравоученије И ова је басна подобна предидућеј, но при тому приписује се и оном који се на туђе лакоми. 33 Два пса Један човек имао два пса.

Ко управ љуби просвјештеније разума и добродјетељ, њему се никад неће омразити о свему што к тому управља и споспје|шествује слушати и говорити.

Спази га касапин, но подалеко; рече му: „Е, таки ли си ти мајстор! Иди и уживај, но при тому знај да ми ниси узео, него си ми дао срце и памет, јер ћу други пут знати како ћу се с тобом опходити!

ин ребус, сунт церти дениqуе финес, qуос ултра цитраqуе неqуит цонсистере рецтум: јест начин у вештма, јесу извесни к тому предели преко којих и за којима не може се остановити правост.

Ко се глув роди, мора нем остати, зашто не чујући речи не може их ни научити; а кад би се оваки јоште к тому и слеп родио, шта би онда научио? Ништа.

Ко себи икада не да огладнити, не само што не чувствује какова је сладост хлеба, но јоште к тому сва јела што силом трпа у се њему су отров.

Поштен а к тому учен човек то не може да трпи, но жали, тужи се и обличује; зато он ту мора пострадати, ако пре не утече.

Јоште к тому кад би се вид'ло да такова општества избирају и примају међу се само такове који су засвидјетелствовати и без свакога

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— И да се ми ни најмање не сумњамо, да нећемо скоро следствија добра о тому видети, и да ће надежда не бити тшча. „Но ви претерпите се док видимо шта ће други одговорити на предложеније нашег

Обаче тко им је крив, то су све тому они узрок”. — Ја: „Молим Ваше Сијателство, није прости народ тому ништа крив. Народ је прост, ненаучан, особито слуша

Обаче тко им је крив, то су све тому они узрок”. — Ја: „Молим Ваше Сијателство, није прости народ тому ништа крив. Народ је прост, ненаучан, особито слуша и повинује се тко му се годе старешина наѕове”. Г.

” — „Ваше Сијателство — рекнем ја — народ прости, који данас страда, тому није крив. Народ није знао њино неваљало поступање; ми за онај невини народ молимо; за народ који је двору аустријском

послана је фиршту Метернику с препоруком всевисочајшом и са желанијем да би се у тајној конференцији внутрених дела о тому посоветовали, како би се желанију српски̓ емигранта удовлетворити могло, будући да њихово желаније са желанијем

Јордану предао, к тому да је г. Кистер сам с Јорданом говорио и разумео да је молба наша у делу и порјатку, и да ће желаније наше испуњено

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Путниче, када се опет вратиш дому, И у топлој срећи и јаду студену, Ти прислужи светом Марину; и к тому Љуби свога ближњег и његову жену. КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ Пријатељу Иви Ћипику 1.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Жао ми је само таки красни коња. КАТИЦА: Ја сам досад плакала, а свему је тому папа крив. Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја! Оће он сам да зида, да заштеди.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Једино што сви Петровићи могаху завидјети Тому Маркову бјеше красно мушко дијете од три године, кога зваху Раде. Јанко никада до тада не виде љепшег и умнијег

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

А зашто, дакле, у сваком закону има зли(х) и неправедни(х) људи? Није | тому закон узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакостно и зло срце и преко мере љубов к самом себи.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА (поклони се): Ово је за мене комплимент, господична; но ја искрено исповједам да је највише моје воспитаније к тому содјејствовало. Гди се на трошак не гледи, ту се лако може што и научити. ЈЕЛИЦА: Апропо!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Што тко учи, то умије. — Тога је поље, тко умије боље. — Риба рибу — а рибар обе. — Ко умије тому двије. — Права преља и на криво вретено зна прести. — Вјешт гору ломи, а невјешта гора. — Од невјешта гора плаче.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Јошт к тому један особити случај дао ми је много мислити сврх калуђерскога чина. Мој мајстор имао је свој дућан у кућам’ господара

Како би ми дошла на ум имена муж и жена, женидба и удаја, у свему тому представљао би се у мом уму чин родитељски, у ком чину упажавао би[х] највећу светињу после бога на земљи; како би[х]

које су други сабори после њи[х] одбацили и проклели, и оно шта је узакоњено, и оне који су узаконили; јоште к тому да у самом | Цариграду било је више од двадесет и седам сабора који су проклетству и анатеми предати.

Мој простосрдечни игуман, с ким би год о мени говорио, ј заклињао би се да сам светац. Но, придодавао би к тому: „Бојим се, неће та светиња задуго дурати.” (Тако је и било.

„Господу богу твојему поклониши сја и тому јединому послужиши; возљу6иши 6лижњаго твојего јако себе самаго.” Ево наука чиста и света, која узрокује све вечно и

се грозило и самој мисли к срцу мојему вход допустити, такова добра и блага чловека за живота оставити и ни|када га к тому не видити; а по његовом престављенију већ ништа ти ту не остаде што би ме задржавало и устављало.

Кажу нам к тому да они свештеник води за ђака свога синовца. Тај исти дан пригоди ми се и други случај који ме здраво уплаши.

” Но, мучно ће од њи[х] који тамо доћи, јер к тому они заната не знаду, а неће да га уче. Овакови су били Јеротејеви ученици; и ласно је веровати да за 45 година својега

У овом пункту нека ми нико не дође зановетати да сам ја простак био и да сам се варао по тому што хитри људи вредни су показивати да радо имаду онога баш за кога не маре, и притварати се да мрзе на онога кога у

велики[х] и дубоки[х] наука намргођеним лицем чине различна примечанија сверх сујете богатства и новаца, јоште су к тому такове делије да се ругају онима који су кадри стећи и не само спокојно но и лепо живити — таковима свак ласно може

Ја сам сад подалеко од вашега пребиванија; широко море раздељује ме од вас, и без сумњенија у животу мојем нећу вас к тому видити. Зато се не бојим да ћеду моје речи ни по видимому најмањем ласкатељству подложне бити.

По тому ви сама, благодетељнице моја, видите да овде ласканија и какове ни буд користи желанија никакво подозреније места имати

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Застадох мало да размислим шта да му одговорим, па му онда, изигравајући неверног Тому, рекох: „Да, Вама, творцу те науке изгледа она јасна и разумљива, али другима то не мора бити тако“.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

краља; али је се ипак неће ужити, јер откад је царев син отишао од куће, њему се чини да нема него три дана; али тому има већ управ три године; и у том је њему умрла мати, а отац му се оженио маћијом.

Она оде до кошнице, те поједе остатак меда, и сувише огребе кошницу, па се врати медвједу. — Како си тому дјетету име надјела? — упита је он. — Погребљина, — одврати му лисица.

Како ће себе спасти и Брињане опоштенити? Попери ноћу по бедемима колце те их загрне војничким одијелом, а свакому тому назовијунаку уклопи у пусте руке пушку на кремен. Кад освануло јутро, имаду Турци шта и видјети.

Шта ће друго но узе тефтер, па запише дуг. Али хоћеш; не зна му ни имена ни безимена, па дозва свога комшију Тому Кашиковића и упита га: — Болан Тома, знаш ли ти онога ћосу? — Знам, како не знам, — одговори Тома.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

године. И овај апел пронашао сам у ВИИИ тому ”Природе”. Ови узбудљиви апели објављени су неколико месеци после Тиндалове туре предавања по Сједињеним Државама, а

Овако гласи последњи пасус Максвеловог кратког приказа Фарадеја у ВИИИ тому часописа ”Природа”, о коме сам раније говорио: “Вероватно не знамо ни како ће се звати она наука која ће проистећи из

Ћипико, Иво - Приповетке

—Лијепо ти је изашло, да! — помилова је и господарица. — Сад ваља да се на пут спремаш. Преко обједа о тому се већ није говорило, и по обједу тмица и непрестано монотоно падање кише по калдрми и стаклима успављује их, па је у

И у тому премишљању пред очима долази му израњен Спаситељ, нагрђен и окрвављен од рана оштрих чавала... Парон Зорзи помњиво,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

- Па ето! Од те наше љубави није било ништа. Док сам био тамо, волели смо се; кад одох, она се удаде за неког Тому, мога комшију и сина богатих родитеља”.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Можда то није случајност — говорила је старија сестра двосмислено и погледала враголасто у Тому. — Утолико боље, ако је наш сусрет „предестиниран“ — он застаде и готово се унесе у њено лице.

Напустио сам их, и пришао Полети. — Ме воилà — рекох јој. Полета се насмејала гледајући Тому и Арлету како се нешто објашњавају. Онда се обрати мени: — Колико још остајете овде?

Ушао сам у кафану да сачекам Тому. Сео сам за један сто и узео новине... Читао сам летимично како су Аустријанци заустављени у своме надирању на реци

Моја љубомора била је безразложна. Али сада је настала друга ствар... Арлета је замолила Полету и Тому да сви заједно дођу у мој стан и мене обиђу. А овај Тома, враг би га знао зашто, пристао.

Ето видите, ми се пред њима не бисмо могли да пољубимо. — А где иду? — Не знам. Тому нисам питао. Ја на то никада не мислим. Она се уједе за усницу, зажмире очима и значајно климну главом.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

К тому на 4-ој или 5-ој стражи вешала подигнута су за преступника који би жестоке налоге хранити не хотео. Свуда по овој измеђ

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића, Гомјеница Парту игумана, и јунака Симеуна Ђака.

Ћипико, Иво - Пауци

И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали. Нема тому дуго што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи

* Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем. Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању. На брзу руку обуче се и попије каву.

А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље. И к'о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... Па ни собом не бијаше задовољан.

И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме... Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у

— Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду... За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. — Гдје је он сада, ако смијем питати?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Сутрадан је фрау Роза дошла Каленићевима, све приказала као споречкавање око карте, молила да ублаже господин Тому, известила да ће Јова доћи да се извини.

Позли му, стаде да заплеће језиком, и сруши се Бранку у наручје. После четири дана гробље однесе господина Тому. Све је било пристојно и мирно.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

КОШТАНА, САЛЧЕ и ОСТАЛИ (хоће да иду.) МИТКА (зауставља их): Стој! Куде ви? КОШТАНА (показује на Тому): Љутиће се... МИТКА Овамо, ти! Мене гледај! Ја овде... Пој!

Мене гледај! Ја овде... Пој! КОШТАНА Немој, немој, газда Митке, па после хаџија да се... (Показује са страхом на Тому.) ТОМА (презриво): Шта »хаџија«? Шта ја имам на вас? Занат вам је то. Можете. Отпевајте...

Меће на софру поред осталог јела и пића и нуди понизно Тому): Не љутиш се, газдо, више онако на мене? ТОМА Па Магдо, како...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

1520. онај човјек који је имао погубити Акира пита цара Синагрипа: „Царе, шта би ти тому човјеку дао тко би ти жива Акира сповидио?

— показати јунаштво отказати — одговорити откле, отклен — одакле отлен — одатле отоле, отолен — одатле отому — тому (томе) отока — рукавац отресен — отресит отправити — послати очимити — говорити коме богом оче!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Теке исто ха! да их пусти на нас и потуче нас махом. ПОСЛЕДЊА ЧАСТ Добро се о тому сматрај и пробери се, велим ти, човече, за ови проходљиви век, како је свашто непостојано у њему: више са злом

[И3 СТРОФЕ] А Христос васкрес живот нам дарујет И лучше јеште дати обештујет, Христос васкрес и не умрет к тому, На всегда будет жити в нашем дому. Блага вносит вса в дом наш са собоју, Ђавол мусит уступити са злобоју.

Тко те уразуми, и даде ти видети небо, сунчани ход, и расмотривати многе звезде, и у свем тому, ка у неком многом цвећу, лепу свезу и добар начин имадући времена распрознању?

Даде га до дна раскопати, пак сô по њему посеја кано да се већ к тому не спомене, ни се више сагради. (А где то да буде? С променом цара, пак се људи насељају.

И врло га царски славно подичи. Доведе га тафрено у град. А цар, како улезе у град, таки о тому првом с нуђењем мољаше се Теодору, да пред њим на очиглед му пожре идолом онде.

И не ктише никако тога учинити ни их што о тому послушати. Онда већ почеше их шопати и ударати по усти и по образи шакама, с песницами их лупати бацајући се на њих с

Свака на главу по једному паде. А једна, четрдесета, вајајући се сама не имаде кому сместити се на главу. Зачуди се о тому и полакоми што се оно свиде и таки сметну са себе оружје и одело своје, потрча онамо водом к њима и паде ома њему на

Одолеће тому студенцу добоком дубина премудрости и разума божија мога. И по истини, ова дубина божија, то је мој дубоки бунар, у

Недај ме мору прогунути, спаси ме!« Ал' и то му се је случило с божијим проматрањем за свих њих. Једно, да се о Тому Петар не поноси, ни се бољим држи од друштва му, а друго, [да] со тога му по води хода не згрешују у себи завидећи му

О тому и много подизаше се с трудом оци свети саборно се скупљајући, тобоже да пак смире злоћуде оне оцепне се на страну свешт

Благодарише и похвалише Бога сви манастирци о тому дивному чуду. Каде довршише јутренско правило, изађоше напоље прегледати где што има за потребу хране, али пуну

Ама пак на то апостол одговори цару те му рече: »Није, вели, добро овога времена, о цару, зидати се тому навалом, него ли у октомврију месецу бољма се прави.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности