Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Почне махаши с крили, помоче се и крила. Колико се већма она копрца да се извуче, све то већма види да тоне. Тада почне сама себи говорити: „ Ала сам, јадна, несрећна на овоме свету!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Каруце иду а онда се за нама опет диже, и тако све под нама тоне, а за нама се диже, док пређосмо; и ту смо се поплашили, кад најпре поче да тоне, док већ видисмо шта је.
нама опет диже, и тако све под нама тоне, а за нама се диже, док пређосмо; и ту смо се поплашили, кад најпре поче да тоне, док већ видисмо шта је. Узмемо пут Харкова, но све преко некога песка белог што је Дњепр изнео.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... Док привикаше и из других шајака: — И у нас тако исто! Завлада страх... Турци се окаменили.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И мора светлости сјаје и трепере, Век за веком тоне у пространства сјајна — А њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и вечите сфере.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата! Али ја му праштам, преосвештенство, и једина ми је утеха у речима, каже
Црњански, Милош - Сеобе 2
не тражи; Исаковичи желе да, као војници, погину, а да не морају гледати, како њихов национ, прешавши из Сервије, тоне у паорију и рије земљу грофовску и папежничку. Неће под иго паорства. Вишњевски му онда рече да промисли.
У тој изби Жолобова, у којој је сад у Кијеву живео, Исакович је осећао да тоне у неку дубоку тугу, а не мржњу. Осећао је, међу братенцима, који су били жењени, своју, све већу, удовичку, самоћу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Знате како је, господин-Благојевићу, кад лађа тоне, свако себе најпре спасава. СПАСОЈЕ: А, тако ви сматрате ствар? Свако себе? Па добро, онда нека свако себе и гледа.
НОВАКОВИЋ: То ви као да нешто претите, газдаСпасоје? СПАСОЈЕ: Не претим, али ето, ви кажете кад лађа тоне, а заборављате да ће са том лађом потонути и ваших пола милиона готовог новца. НОВАКОВИЋ (тргне се): Не мислите ваљда.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но све је бадава. Ленка никад за њега поћи неће. Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се. Девојке се тек отсмеју. Прође „визита”.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Скакање жабе, чело главе, извесно је да је ослушнуо, али одмах затим загуши га сан, тако да опет све тоне у тежак задах овнујске коже, на којој му лежи горњи део тела, крај женине главе.
Чинило му се да тоне, узалуд се напрежући да застане у паду главачке, четвороношке, пузећи, ваљајући се опет, кроз таму.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
6087) — Чоек налаже, а Бог располаже. (У Дубровнику) (Вук, бр. 6144) — Некоме и олово пливје, а некоме и слама тоне. (У Црној Гори) (Вук, бр. 3413) — Што мора бити, бит ће. (Вук, бр.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Али стари В-ићи помреше, а млађи се разиђоше по свету. Она иста кућа од блата и плеве поче да тоне, враћајући се бачкој земљи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Маријана) В Оволику разнеженост и дечју уздрхталост, ту изразито словенску осећајност која сама у себе тоне и цео би свет за собом да повуче, песник пригушује хумором, којим се ствари постављају на сигурнију основу, или се,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
искуства, синтеза његових друштвених романа, описује тај исти процес распадања у целом српском друштву, свет који тоне у себичности и у пороцима, тријумф зла над свим што је добро.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето врела, ето воде дивне, Да уморно срдашце вам живне, Чујте славље, чујте песме оне, Кад ви срце у недрима тоне, Да вам срце сместа живо плане, Кад чујете изгубљене дане, Кад се песме с јавора заоре, Да што Србин учинити море,
Последњи зрак ев' дана веће тоне, А траве витке сјајне сузе роне. 33. А траве витке сјајне сузе роне, Свечана лежи свуда тад тишина, Славујâ
У море слада теби срце тоне, По груди света лази ти милина, Из ока узићенога света суза Низ образ доле теби тада пуза. 34.
на запад тамо гледа, Како сунце заиграло, Ни облачка најмањега Да му скрије лице красно, Ни облачка око њега, Ето тоне сунце јасно, Да и она тако исто Само може заћи чисто! XВИ Сунце зађе: „Тамо, тамо, Макар како, све је једно!
Ваља стрмен под њом море. Страва гленут одозгоре, Ко не свиче, нек се мане, Јер инако збогом дане! Мозак врти, тоне глава, Кâ што реко, божа страва.
Сунце тоне, а он гледа Низ пучину унапреда: Море, небо кâ од злата, И теже га спомен вата. Тамо, тамо с оне стране Ћаше диван
Па вас ето за живота свога Ни на ноге подићи не могâ. Збогом, збогом, моје благо мило, Тоне срце што вас задојило, Клону рука што да вас однија, Пода мноме већ земљица зија, Па и скоро заронит ме ладна, Да
Кад старости сивој клисурини Једанпута будеш на висини, Када глава теби снежна клоне, Ка земљици слабо тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти снежни гора, Окле прва забели ти
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ох! — одахну. Ракија га загреја, оснажи. Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: — Тоне мој ... — поче да му тепа. — Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
То нек одмах избије себи из главе! — Па добро, а како ти уопште замишљаш њеног мужа? Матори за тренутак тоне у дубоко размишљање: — Стварно не знам! — Хоћеш ли да ти га ја опишем? — Мислиш да можеш?
да је „боље врабац у руци, него Франкфурт на Мајни“, куповали смо по двострукој цени кугличне лежајеве, бацали тоне парадајза у реке због наводне нерентабилности продаје, засули нацију најидиотскијим рекламама без икаквог смисла, које
прогутам прекривена, уместо јоргана, својим најдражеснијим осмехом КМТШ-84, који чувам у колекцији под рубриком БРОД ТОНЕ, НАЈПРЕ ЖЕНЕ И ДЕЦА!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КЉУЧ ОД КУЋЕ І КУЋНО СУНЦЕ И СНЕГ-ЧЕДО Из вечери од присоја по зделама пламса боја. Собна светлост с окна тоне у смех свеца са иконе. Кроз босиљак врх колевке зрца стакло петролејке.
Јато врана са ракита. У зев Куће рашчлањене маховина с црепа блене. Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине. Скончавају, кроз неместа, ратник, овца и невеста. уз невреме време пузи.
Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота. Бели лијандер досаде тупе тоне у време које не тече, чији се калем не гласи брујем него у рђи Месеца смрклог гори у тврђи Камене нуле.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пропланак тоне у густој трави, погнули главе звончићи плави, блистају крај њих маслачци жути, док бијела рада у сјени ћути,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЛАКУ НОЋ! Лаку ноћ, лаку ноћ! Сунце тоне за планине, И последњи трне зрак; Кроз пољане и долине Прикрада се црни мрак.
Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сада те у башти видим где лежиш на уплашеном лишћу и руке голе дижеш, тело ти тоне у врели мрак. Ја сам био тај камен и разбојник на кладенцу и лађа на мору и онај ко те целу показао сунцу као
зима и мрак, по шкрапама тражим заклон на домаку змајева и арслана, до грла ме сустиже снег и коњ ми у понорници тоне, ја сам фитиљ под оклопом горим на мразу између два мегдана, и хоћу да чујем похвалу благој мајци.
ћути Како је оскудно то што човек твори мисле злотвори а он се на звезданом цртежу једнорук бори друга му рука тоне испод острва где су му дворови подводни сусрет има и рукује се у мислима одједном са Свима. 5.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чудне су вечери на високим планинама... Равница као да тоне у неки бездан, лагано нестаје, а над нама још увек лебди млечни одблесак већ зашлог сунца, и кроз њега жмиркајући
Јер пао је последњи крик у артиљеријској команди: на картеч! — исто као на броду који тоне: појаси за спасавање. Људи су свесни да смо напуштени.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тек Ти кад идеш, пође бол, у ходу твоме, пробуђеном камену, тајанствени шум песка што тоне, нечујан, на дно вода дрхћућих.
Само, то више није она, ни њен глас насмејан, него неки корморан, дивљих и црних крила, што виче: зрак сваке среће тоне у Океан. Па ми мрмља речи „томбе“ и „сомбре“. Па крешти њино „омбре, омбре“ – и наш „гроб“ и „мрак“.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЈУН Месец је пун као кљун. Искри се сребро у одблеску. Једна звезда седа у чун И тоне у даљ плаву, небеску. Трачак искоса, пао у жбун, Колико да осветли нотну свеску Попца што свира: јун! јун! јун!
” То рече, а уз друм доплови шум: Из аута изиђе Ђорђе-кум! Корача важно, тобож нерадо, Вукући ноге, ко да у глиб тоне: „Јеси ли ти то, црни Авдо?” „Ђоко Ђорђевићу, мој Дантоне!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Па кад један такав створ као што је ајкула издржава на сваки квадратни палац притисак од пола тоне, то је довољан доказ о томе да се тај притисак издржава у таквим околностима да он риби не шкоди, и нема никаква
издржава у таквим околностима да он риби не шкоди, и нема никаква разлога да она не издржи притисак од једне или две тоне. Тежина једне такве масе изгледала би на први поглед довољна за потпуну немогућност живота под њоме.
Ја сам једном приликом извршио овакав оглед: пало ми је на памет да снимим сцену која би представљала гњурца који тоне у тај живи песак; гњурац би у последњем тренутку имао бити спасен од свога друга гњурца.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тишина. Само, тужно и очајно, Јеца ко дете циганско ћемане. И докле песма полагано трне И тоне негде, невешта и бона, Старинска песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето се буде из прошлости
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Па и та узајмљивања, залагање имања, морала су бити испод руке, у највећој тајности. Као увек, све је то извршивао Тоне, њихов главни момак, који је још под дедом Софкиним био доведен са села.
Никада га овај није питао од кога је узео новац, које имање за то заложио и под којим условима. Он, Тоне, имао је само да њему донесе новац и да то нико не дозна а све остало било је споредно.
И Тоне је са адвокатима, којима се тада, | после ослобођења, сва варош напунила, и који су чак и на мамузама наполеоне носили,
Једина њива, што остала а вредела, била је до Мораве, до моста, кад се иде у Бању. И када је Тоне дошао да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе
Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже! Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се што сад мора да их остави и предузме свој дућан,
остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила: — Ако, ако, Тоне! — Па, снашке, како ја више нисам код вас... — А да беше среће, ја до смрти нисам мислио да напуштам вашу кућу.
Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета. Ванко све трчећи оде. Мало после дође и Тоне. Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима
— Снашке, звала си ме? — упита је Тоне мећући бројанице у појас и клекнувши понизно испред ње, уза стуб куће. — Седи, седи поче га нудити она дајући | му
Радиш са вином. А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран! — А већ за то. И Софка по гласу његову осети како Тоне већ унапред све зна. — Па снашке — поче се он нећкати — то би добро било! Добро би било да ја то...
— Баш добро. Боље ти него туђин — одахну мати. — Е добро. Хвала ти! — настави брзо Тоне. Само, снашке, знаш, ја ако могу једну или две бачве да захватим.
— Па колико можеш, Тоне. А за више даће Господ! — Дај Боже, дај Боже, снашке! И свакоме нека дâ што жели. А како је бата Мита?
Закасао у трговину. Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник. Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Грм у нужди бедем. — У невољи је и миш јунак. — Утопљеник и за гују хвата. — Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата. — Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу. — Бијен се прети.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Дај ону страшну реч што тоне Још непробуђена у мрак меса Од које груди мукло звоне Као негледана кап небеса. Дај речи које имају тело И у телу
Драперија у везу: Цео простор замрачи. И ничег нема више: Ни покућства, ни звука, Ни јесени, ни кише. Тоне у сан и соба И влага, дуња, рука: Преспавај ово доба.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А њена помрачена свест може само да се чуди, и бол од удараца тоне на сâмо дно тог чуђења. Свеједно јој у шта се заривају и од чега одскачу његове ситне песнице.
Аћим застаде, али се не окрену. Пред ошптином, у магли, црни се и као да тоне гомила сељака. — Пред њима морамо да смо онакви како то доликује народним старешинама. Аћим нагло пође и убрза корак.
Истерао је из куће. Није. Гурала Му руке у гуњ и вукла га. То је било кад се вратио из Паланке. Ђорђе јекну и поче да тоне. Ништа више није чуо, само му је од падања звиждало у ушима. Није га било страх. Ужасно га је болело у стомаку.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Боле се врати у своју улицу! — Од додира звездине руке дечак осети како тоне у сан, и ужасну се. Заспи ли, никада неће стићи до Сребрне руже!
— пређе му старица праменом косе преко лица, а дечак, сав ужаснут, осети како се смањује и као капљица росе тоне у траву. Ко би рекао да су траве тако високе? Тако брбљиве!
Зато га и зову Звездан... Занесен причама трава дечак-капљица и не осети како тоне. — Јој, где сам? — трже се тек кад се с осталим капљицама нађе у подземној пећини. »Какво је ово чудо?
— Златна краба поче, наједном, да се смањује и тоне у воду. Кад стиже до дна, дечак виде да песком хода тек мркозелена крабица, и нигде ни румених корала, ни риба
Тако је летео све док Сунце није почело да тоне у море, а онда се вратио гнезду на коме је лежала мајка, очекујући нове младе. У кљуну му је била велика плава риба.
Преко палубе пређе талас и отрже Му дечака из наручја. Узалуд је покушавао да га задржи, а онда поче да тоне. Ко зна колико је тонуо: тренутак, два, читаву вечност? А када га је вода избацила, узалуд је тражио тело свога сина.
Опет му надохват руке дође црвена звезда и он осети како лагано тоне у сан, стави коцку са жабом уза се и леже. Био је то сан без снова, али када се пробудио, виде како га, једва педаљ
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Свуда је мирно. Камене балконе Кентаври држе, и ноћ дуга ова Безгласно, немо, неосетно тоне Алејом црних, голих кестенова. Само, - у тмини, полумраку ледном Види се негде слаби зрачак плама у тихој вили.
у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде мириаде; И мора светлости сјају и трепере, Век за веком тоне кроз пространства сјајна, А њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и вечите сфере!
Над шедрваном лептири се гоне, И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док полако тоне Јесење сунце... И, к'о са висина Оловни облак, по души ми паде Најцрњи покров бола и горчина.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни бездан пун магловитих, замршених слика.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
УТЕХА Мисао се губи, нестаје и тоне У долини плача, где се нада купа, Где страдања живе, где се сузе роне И где точак патњи клопара и лупа.
у дну моје ноћи Први сан ствари, кад им сунце зађе; И ту осетим да нема помоћи, Да живот и смрт јесу исте грађе, Да тоне снага што ми даје моћи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
По његовом схватању оно прво стреми у небеса, на сам врх сунчаног Олимпа, а ово друго све то дубље и дубље тоне кроз отворе угљених и жељезних рудника, у мрачне дубине црне земље земаљског материјализма.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дангуба, прокуњавши, дохвати трстику, надије и завитла у сунце. Олово тек што пљусне, нагло тоне у дубину. Он га прати погледом и — чека... А маестрал још јаче осваја, те блажи обасјану и угријану земљу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
катрен Радојка Јовановића не говори ништа, осим што нас доста вешто враћа у Дучићев песнички свет: А ноћ тугом тоне... тоне... вечно тоне...
Радојка Јовановића не говори ништа, осим што нас доста вешто враћа у Дучићев песнички свет: А ноћ тугом тоне... тоне... вечно тоне...
тоне... вечно тоне... И ритмично струји, к’о шум меких крила; Преко моје душе, сањиве и боне, Снова неког Бога расипље се
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Тако је то, мој ујка-Васо. Пацови се разбегавају чим лађа почне да тоне. Није овај ни први ни последњи. ВАСА: Море, нек иде до ђавола!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако је један од тих придошлица са села, некадањи ефенди-Митин главни момак Тоне, сада трговац, приказан све у кратким а оштрим потезима, више са прикривеном јеткошћу него са подсмехом, и више је
се јавља плави круг са звездом, и то у последњој глави и у последњем тренутку, кад се роман прекида а главни јунак тоне у сан: „И док му се, у души, као у бескрајном кругу, једнако понављаху мисли о одласку, о одласку некуд, у Русију, над
Он ступа у акцију. На крају романа тај се опис понавља, али уз обртање поретка: Вук Исакович тоне у сан, остаје пејзаж у коме се баруштине и разливене воде испаравају.
400 На крају романа Русија се у души Вука Исаковича, док у сан тоне, појављује заједно с наслућеним бескрајним плавим кругом, и звездом у њему: „И док му се, у души, као у бескрајном
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... И ако је ноћ вечита У што тоне жића дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Појединачно нас, јој, унеразуми; Опште нас заслепи. Забуна је сличност. Моје лице тоне у чудну безличност Која мермером своје очи уми.
Варницом нежном низ црно ковиље Дожељен предео обузе превара. Што је дубоко нит лети нит тоне, Нит варкањем варке богојавно плане, Да ноћ која их наизуст зна троне Поткупљивим сребром мудрости преране.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИИИ Мртво небо, мртва земља, Не мичу се магле сиве; Мртви дани, мртве ноћи, — Само боли јоште живе. Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само боли још не могу.
Брзо оде цвет за цветом, — Она прва суза твоја Створила је море суза, У ком тоне душа моја. XВ У гроб, у гроб спуштају је. Живот мој, и моје све.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ракетла... Мрачан хоризонт блештаво трепти... Сенка као да нараста и саобраћајница као да тоне у понор... Тама. Так-тук, так, тук... Ду-ду-ду-ду--ду... Фи-у! Неко је силазио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Ал’ безгласна стоји судба, Око ње је ужас, страх; Дечанскога крв облива При подножју њеном прах. У сузама Душан тоне, Котрља се страсти смет, С пребијеном воштаницом Осветљава гениј клет.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1910) ВРАНЕ Гледао сам дуго како лете вране. Црне као младост кад у неврат тоне. У даљини запад каткад блеском плане, А над њиме сиви облаци се гоне. Без крика, без циља летеле су вране.
Лажући сам себе погледом је пио Плаве женске очи у које се тоне; Кô светињом неком опијен је био, Јак као небеса и — готов да клоне.
паром дише Земља сана, Модри су чемпреси сагли главе тужно, Врх мртвога мора крикне која врана, У златноме бакру тоне сунце јужно.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече. Посрне. — Ах! — и клоне, а не зна зашто.
Ћипико, Иво - Пауци
засјенутих увала к'о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к'о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора. А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ја слушам шапат непојмљивог збора, Шапат који тихо умире и тоне... То је, можда, израз дубокога бола? То су, можда, речи које клетвом звоне?
1880. ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! Сумрачак пада; тишина се свија, У милу тоне васиона сва; Вечерња звезда трепери и сија: Весело све је - само нисам ја!
1881. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна!
и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере чудним красом, Док песма тоне у бескраје неме... Све стрепи, слуша...
1883. НА ВЕСЕЉУ (УСПОМЕНЕ) Већ бурни данак тоне, гле, Што нас је бригом сламô Све живо ћути, сања све, Топола трепти само.
Сунце се у магли гаси. А ветар звижди и тоне, И мразним крилима својим лелуја седу влас, И тихо дотиче струне, и струне суморно звоне, Кô умирући глас.
1889. (ПОДИГНИ ЗАВЕСЕ ТЕШКЕ) Подигни завесе тешке, и окна, и шалоне, Погледај како сунце у плавој пучини тоне; С далеких обала морских безбројне галије стижу, Над њима галеби лете, вију се, и журно дижу.
И занесен поглед хитро му се креће, Час у небо оде, час на цвеће слеће; Сад се губи, тоне у сумрачак плави, Сад се опет лако међ овцама јави. И блудећи тако на језеро паде, Па по њему - јаде!
Изгледало је, збиља, Да цела природа тоне у мору рајскога миља, Премире од силне чежње... У струји весеља свога, Све канда осети блискост Амора, љубави бога.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На екватору, где Сунце сваког дана залази у шест сати сунчаног времена и тоне вертикално под хоризонт, сутон је још краћи. А код вас се на вечерњи сутон надовезује белина јутарње зоре.
Ено је где већ тоне на Западу и залази за кров моје куће. Окренимо се зато ка истоку. Ту је изглед много слободнији, јер на тој страни
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СЛУШКИЊЕ са корпама одлазе. ТАШАНА остаје сама. Мрак пада. Ствари, рафови, оружје, све се јаче црни, испољава и тоне с мраком. ТАШАНА (уплашена мраком, самоћом, хвата се за чело, виче): Свеће, Стано! (Пауза.) Стано! Стано!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је хладна, како мрачна била вода! Осети Маријан како тоне и помисли жалећи рибу: — Опрости, Сребренка, нисам те могао избавити! Ко зна колико је затим тонуо?
»Можда је Смрт преварила жену!« — помисли Варалица и осети како у њему снага нестаје, као да вода у пусти песак тоне. Кад, наједном, зачу некакво чангрљање, нечије гневне гласове.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Над шедрваном лептири се гоне И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док полако тоне Јесење сунце...И, кô са висина Оловни облак по души ми паде, Најцрњи покров бола и горчина.
Гле зраци јутра како њојзи роне! И сваки дршће, продире и тоне, И расипа се кô рубин, кô дуга... Док овдје гори, више њена гроба, Трепти и кружи боно, свако доба, Сам један
се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају, плачу, кô бона молитва дуга, И упијају се у ме, У душу сваки ми тоне Кô јаук брата.
Све ћути. Само с хриди оне Гладан чагаљ виче. И мјесец далеко, Кô тепсија златна, за пучину тоне. 1918. НА ПРИПЕЦИ Скуњено и жедно ћути стабло свако; Испуцала земља, сухи јечам стрши.
Јоште се види. Као пожар неки, Крвав и сјајан, у простор далеки Губи се, ено, и за гребен тоне. 1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине вео.
И жубор чује се врела Кô свирка уз лаки плес; И песме љубавне звоне Што још их не чу слух твој, Па ти сва душа тоне У чежњи сладосној. О, да ја доћ могу тамо Па с врела радости пит, И лишен свих патњâ само Слободан, блажен бит.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди... Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!... Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче! Овој су мађије!...