Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сан ме хваташе. Слике се измешаше. Изиђе ми сестра и писмо. Сахат изби четири. Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. — Може бити... ко зна?...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Где си, мили мој, о где си? Глава клоне и тако дрхћем и плачем, гушим се, тонем негде. Стежем твоје мале... које ти најволиш, молим да ме оне утеше, али и оне плачу са мном, јер их ни овога јутра
То живот одлази. То живот одлази, он лагано и нечујено измиче, а ја се сурвавам, сигурно, поуздано падам, давим се, тонем. Јаој, куда ћу? Не знам. Јуришићу, ти си трулеж. Један, два, један, два, два јадан...
Африка
„Идем сутра у Ман!“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Гледајући онај правилно „упаркирани“ челик, она строга лица, слушајући одсечне команде, имао сам утисак као да тонем у неку дубину, безнадежно, неповратно.
Сунце је давно зашло, саобраћајнице су мрачне, те ми изгледа као да тонем у ону земљу, а да се за мном откида цео остали свет.
Срце ми је ударало, мислим искочиће... Војници зарише ашове. Чинило ми се да ми она земља пада на главу и ја тонем... Да ли ћу га познати?... Тек војници запеше. „Ту је. Пази сандук!“ — рече један. „Немојте ту стајати!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања! Нашто ме вара са призраком умља? Нашто ми очи Кад вечно тонем у тами незнања! М. Перовић ЦXXВИИ ДОЛАП Ја знам један долап.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Боже мој, драги Боже мој, где сам? Шта је ово? Да ли још живим? Или сам запао у ђаволско коло? Тонем у понор. Крај. Збогом!
И заиста, како сам склопио очи, обузима ме занос тако као да ћу сместа заспати. Али наједном, док тонем у оном мрачном заносу и пред сном који тек што се није сасвим утврдио, појављује се однекуд нешто фино као свилени
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наићи ће ваљда болничарка, то ће и сама примијетити и учинити што већ треба. Склапам очи и тонем у полусан, у стање саткано од лијеног одлагања, од драговољног стрпљења, и од истрганих влаканаца времена.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Мучење настало због задржавања даха постало је неиздржљиво, завртело ми се у глави и почео сам да тонем. У том тренутку, када је моја ситуација изгледала потпуно безнадежном, јавио ми се један од оних већ доживљених
теорију објасним са свога становишта - у телу се вероватно, мало-помало нагомилава одређена количина неког отрова и ја тонем у готово летаргично стање, које траје тачно пола сата.
Петровић, Растко - АФРИКА
„Идем сутра у Ман!“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан. Неколико сати раније ја сам први пут у животу чуо за Ман.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем! Док дамари прште и играју жиле, Тонем у дубине, где се свесно скриле У дремежу тихом снене кћери Тајне.
Туђ поглед као сен преклизи њима, Жуди се распу у колуте дима. Очи, ја у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост тишине, Кô позив чујем нови звук
О, сотоном ме, о Боже, назови И дај ми моћи да снагом све већом У грехе тонем и да стремим паклу. (Без датума) XЛИИ КОМЕДИЈА ЉУБАВИ Уморан сам, драга, од љубави наше И кô тешки терет на очи ми
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дуго пропадам у празнину. Дуго, врло дуго тонем кроз прозирну маглу која светлуца у безброј боја, а није ме страх од тога, напротив. Лепо ми је. Пријатно. Уживам.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
свет, И срце дрхће - и речи нема Да жељи прида лет: Разбивши харфу о камен хладни, Ја склапам поглед свој И стрепим, тонем... и нашто звуци, Кад чујем шапат твој! О звучне струне немирних дана!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Поставио сам рад на широку основу, и сад не могу лако под кров... Тонем и у домаће бриге, и опет испливам из њих. Купим сестрићима ципеле, и радујем се што сам их обуо — лепа су деца, све им
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неки људи усплахирили се, трче около. Кроз кутак свести познајем лекара који држи термометар... Онда почињем да тонем, све дубље, и као да се подајем замаху, како бих само избегао оно клубе, које поче наново да ми се приближава.
Али, нека копрена навукла се на моје очи. Још само разазнајем како неповратно тонем и, при томе, моју главу заноси нешто уназад... Стресао сам се од неке изненадне језе... Прогледао сам.
Тада се баш укрцавао неки црначки батаљон... А ја тонем. Али ја се ипак не дам. Напрежем онај задњи крајичак свести да бих схватио свој однос према околним предметима.