Употреба речи топа у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Други се Турци затворише у џамије и кулу, којима се без топа ништа не може учинити. Бачевци су Дрини на обали према Осату.

каже ми да му је везир по том кавазу поручио, да спрема на Палежу конак за војску, која ће на Шабац поћи и повући два топа, али то све тајно. Мој отац оде одма на Палеж и зацело прође војска, око 800 крџалија, и оде хитно на Шабац на баир.

Њи̓ово друштво по̓вата војска, извезу два топа на чаршију, и њи̓ 27 за једнога кнеза Ранка удаве с конопцем насред чаршије, и по турском обичају кад једног удаве —

Стари кнез Грбовић каже: „Ови се Турци у онаку тврдоћу затворише, где им се, душо, без топа не може ништа учинити. Но ваља и̓ чувати, док се од глади не предаду; али нема брашна (он тако зваше барут)!

Ја спремим једно 100 момака, јербо он каже да онамо има војске, али топа нема. И Божа Грујевић са мном пође. И како он у свом журналу пише, да смо из Бранковине за у Тополу пошли јунија 7.

од три нахије скупили, од ваљевске, шабачке и рудничке — потврдимо, и многолетствије би одговарало хиљада пушака и два топа. Он пише да он воли у Борку, но да дођемо кнеза-Симиној кући.

Колубару на Бели Брод, и да се улогорио у селу Лајковцу, и да је довео 12000 војске и петнаест топова (само са два топа дошао је, али тако је онда ваљало л...

буде Хаџи-бег ноћас вратио се натраг, ја ћу избацити пет топова; ако ли буде освануо у своме шанцу, ја ћу избацити три топа; ако ли би, сачувај Боже, овде продро, ви ћете чути и више топова”. Он узе око стотине своји̓ момака и оде.

јербо је у Турака врло млого војске и топова, које су сву ноћ на наше бацали, и ђулета и картаче, а у наши̓ није топа било.

И тако се жестоко туку. Дођем са топовима и оном војском, која [је] поткрепила опсаду. Наместимо два топа (више и̓ није ни било) према граду на Крушчици.

Сви команданти, војводе и старешине стајали су сваки међу својом војском и храбрили, ја сам стајао код оба топа, помагао са момцима топове пунити, јербо нисмо имали до само мало вешта једнога тобџију, а другога нам ранише Турци на

довеземо оба топа, који ће на црквене возгласе пуцати и плотуне палити. Дозовемо ваљевскога владику Антима (истина да је био Грк, али

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Све беше спремно. Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест. Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. — Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали да пуцају из топа на месец.

Тако се, ето, један наш Банаћанин у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа. Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А ето над нама, још увек, то Сунце које нас тако лепо грије. То Сунце које је моћније него и највећа бомба из топа. Како нас лепо грије.

Мало је требало па да нареди да се на оне, на утрини, пуца, из топа. А викао је из свег гласа. „Показаћу ја вама да ћете заборавити да путујете у Москву.

На домету топа, од капије принца Евгенија од Савоје, био је југозападни форпост, једно мало утврђење, према пристаништу дереглија,

Костјурин је желео, дабогме, да и Исаковичи пуцају, па је Ђурђе, као из топа, палио, гађао, погађао, промашио. Петар је био добар на пиштољу. Трифун, ко зна зашто, био је погнуо главу.

Бибиков, кажу, пуца, и на појединца, из топа. Не може, кад се нешто миче, да одоли. Под утиском похвала, вике, славља, којим су се маневри завршили, у

Црњански, Милош - Сеобе 1

Међу њеним густим дрвећем били су шанчеви Француза, са два топа. Пред том обалом видело се једно тамно острво, зарасло шумом, које је Беренклау хтео да веже мостом за своје положаје

колибу од врбовог прућа и трске, крај једног дубоког, тек ископаног јарка, у ком беху, тешком муком, сместили два топа.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Још беше туде збора свакојака Од брза праа и танки пушака, И од ђулета, топа, лубарада, Ма слаба у све канда беше нада, Јер увек ту по разговору дугом, Разиђоше се са чемерном тугом.

У злотвора је топа и кумбара, И то им чини млого пуста квара; Но њима чине штете млого више Што срамотно и млоги оставише, И ради

20. Хај, топ први веће рикну Од тебека, Варадине. — „На ноге се!“ Србин кликну, Лати пушку по средине, Те без топа, с три фишека, Он злотворску силу шчека. 21. Млоги ли се боји бише!

Кад из топа тане паде, И деца се њим играју, Тамо-амо котрљају. „Сад је доста, ваља спати, Ти си стража, ајмо спати!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Старица се нешто сашапта с Хусом и донесе Марку охладњео печен кромпир. — Узми, војниче, па кад будеш пуцо из топа, бубни доље у воду, само да препаднеш Деду. Немој баш у жива инсана, грихота је.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

сине, што му под руком и камен збори, што шарну румен отима зори, да ликом сине; Па намет-племе Немице круте, у ког и топа громовна уста, што тамо зјапе голема, пуста, ћуте и — слуте!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

После бројних важних функција (следи списак), где се потом укопао, друга Топа склањају са политичке сцене на мирније место, да би му се живци повратили.

Појавом наивних сликара добили смо и наивно сликарство, док појавом друга Топа добијамо и наивну књижевност. Роман за два дана постаје бестелер јер продајно одељење издавачке куће „Млади плам“

Сем брачних дужности, обављао и читав низ дужности у Савезу књижевника, где је одласком друга Топа остала велика празнина, пошто је свима пао камен са срца.

Пошто млађа покољења, она што долазе после мене, неће имати сигурно прилике да упознају Јеротија Топа, званог Брку, нити његово дело, требало би у ту сврху балзамовати његов велики нокат са малог прста (ствар која је

Тренутак касније зачу се одушевљено кликтање из суседне собе. Појуримо као опаљени из циркуског топа, с коцкицама шећера и флашицом валеријана, мислећи да је бакута добила један од својих свакодневних фолирантских

“ — на што суленце са Аде одговори као из топа: — Море, какав алкохол на празан стомак! Дај ми киселу воду! Не могу а да вам не истркељишем и случај Зокијевог

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ „Куда би, шта би?!“ — Жућа се пита, видокруг мери смрачен, па јурну млину, кроз врата сину као из топа бачен. Покоран, миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут.

Носорог тешки, тврђава сива, тромо се креће, изгледа злог, ево ти тенка, опасна, жива, уместо топа — стрши му рог.

Камиле-лађе одувек броде кроз пустош врелу, морем без воде. Весели кенгур по врту скаче као из топа хитро и право, а мали син му из џепа вири и гласно виче: „Татице браво!

и губим: читав сам бунар издубио, пола сам села изљубио, товар сам сати изгубио, док сам ти мудри савет као из топа убио. Сликар ми Пацко рече: „Ево савета златна, набави четку, боје и добар комад платна.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

ја мало поодмакнем, он је онда послужиоцима издавао налоге, и бисаге на његовом седлу биле су као неки магацин трећега топа. Преда мном се стално котрљала кара другога топа.

Преда мном се стално котрљала кара другога топа. Онако напуњена разорним гранатама и шрапнелима, крцкала је под теретом и мрвила камење на путу.

Само, још једино Петар нишанџија није могао да преболи. Држећи се за штит топа, ишао је тако, блудећи погледом негде у даљину, И мислио на жену и своје село.

Командир нареди да војници сјашу. Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух. Покрај топа лежала су двојица...

маррш! На уском путу тешко је окретати топ са шесторном запрегом те послужиоци на рукама занеше задњак топа и кара. Затрупараше копите коња. Али предњи коњи трећег топа устукнуше, фркћући. Мртви се испречили.

Затрупараше копите коња. Али предњи коњи трећег топа устукнуше, фркћући. Мртви се испречили. Следећа запрега најаха. Командир викну на возаре, те ови размахнуше бичевима.

Посматрајући са висине коња, видело се како војници нешто склањају с пута. Један послужилац првога топа беше заостао и брисао руке о траву.

Сви су поштено признавали да им није било пријатно. Само се Таса телефониста хвалио код послуге другога топа како њему није ништа било, и како не треба да се плаше кад је он међу њима.

Затим смо вукли војнике, који су се тромо дизали, гледали несвесно, наслањали се на штит топа и спавали у стојећем положају.

Ваљда из страха да нас не наљуте, гледали су нас запрепашћено и немо, док је Танасије, заваљен на предњак топа, певао на сав глас: Аој Босно, сиротице клета... Било је то осмога августа хиљаду девет стотина четрнаесте године...

И шест пари снажних руку подигоше задње делове топа и кара и лагано их померише, а коњи се прибише уз врзину. Пут је био слободан.

И, гоњени нагоном за одржањем, људи скочише и натчовечанском снагом подигоше рукама задњак топа. Бичеви заошинуше. Неко јаукну...

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Око два пољска топа лежало је четрнаест бугарских војника-артиљераца, које су, као послугу топовску, гађали за то нарочито изабрани,

Међу палим војницима, леђима наслоњен на точак топа и крвљу и земљом по лицу умрљан, више је седео него лежао један рањен, крупан и риђ бугарски војник, који је тешко

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када се зачула пиштаљка и кондуктер узвикнуо ”Фертиг!” (готово), зажмурио сам очекујући да воз полети као избачен из топа. Али воз је кренуо полако и на моје велико разочарање никад није достигао брзину коју сам очекивао.

Краков, Станислав - КРИЛА

Било је доста тихо и чуло се хркање поспалих. Један стражар се дуго загледао у џиновску сенку два огромна топа, која су као две дуге претње штрчала врх блиндираног воза.

Душко се окрете н пође горе ка гласу. У жбуњу преко рововскога топа превалило се тело непријатељскога трубача, који жутом мртвом руком стискаше очајно металну трубу и чији... — Фу—грам.

Тупи пијуци су звонили по камењу. Забодена у широка уста рововског топа, крилата бомба је чекала скори смртоносни лет међу туђе људе. Све је трептало у снегу и сунцу. Све се нечем радовало.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

(Више војника мучно би и стало у шанац). Још је шанац био наоружан са четири четворо-фунтова тешка топа. Простор пред шанцем, који га одваја од шуматовачке коце што доминира шанцем, био је искрчен да це отвори поље ватри

Народни војник, командант над два топа у шуматовачком шанцу, тек викну само: »Коњица напада, пуни картечом«. Топови су у тренутку напуњени, али кад хтедоше

Ту станемо, ђенерал је сам трчао од топа до топа, нишанио и командовао пуцање целом батеријом. Турски куршуми долетали су чак амо и опет нам ране неколико коња.

Ту станемо, ђенерал је сам трчао од топа до топа, нишанио и командовао пуцање целом батеријом. Турски куршуми долетали су чак амо и опет нам ране неколико коња.

на њину отегнуту колону узму као врло озбиљну ствар и одмах пошљу против шаке наших добровољаца два табора, два брдска топа и 200 Черкеза.

Павловића помакло се напред. Тако је Хрватовић 12 августа у вече имао: 16 батаљона, 12 тешких и 4 лака топа, са 2 ескадрона, а војска му је била распоређена овако: на десном крилу мајор М.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Нисмо били даље од двадесет метара. Сунули смо низ падину, као да смо ми из топа избачени, и заустависмо се тек после стотину метара. Растурени по шуми, лежали су мртви и рањени Бугари.

— пита командир. — Да. Изгледа као нека мања кућа. — Иза те стене сместили су два топа. А сад да вам објасним. Када будете регулисали ватру батерија, треба да удесите тако да се наши шрапнели распрскавају

— А, то да вам објасним. Ви сте навикли на прасак топа. Међутим, овај њихов рововац има пуцањ... као када би неко ударио јаче чекићем о даску.

Осетио сам на образу кундак од пушке, која је већ била истурена кроз отвор. Мало сам претрнуо. Пуцао сам из топа толико пута, али из пушке никада. — Ти, Чедомире, удари у жице, међу звонца, а нас двојица ћемо у њихове ровове...

Ови остављају пушке и из једнога сандука узимају бомбе. Чујем да је једна разорна из бугарског топа ударила у настрешницу и двојицу ранила. Већ су их однели. Али све је то ништавно према ономе што сам видео горе...

Казао сам војницима да се прибију за зид, где сам и ја пришао. Нисам ни чуо пуцањ топа, кад непосредно изнад наших глава пуче шрапнел, и стотинама куглица се сручи међу жице.

Војници су се пребројавали. — Нема Раденка, ни Стојана... — Видео сам кад је Тоза пао код њиховог топа. — Чуо сам кад је каплар јаукнуо пред жицама, кад смо се враћали... За петорицу нико није знао да каже.

Било ми је наређено да овде сачекам командира пољске батерије. Прича ми поднаредник о експлозији онога топа. Граната се распрсла у самој топовској цеви. До војника нема кривице. А и да је има, они су мртви.

Око тога отвора земља је била као испечена, од силне ватре приликом паљења. Војници који су били око топа, скочише. — Помаже Бог! — Бог вам помогао! Командир скиде шлем и поче да брише зној.

Господин поручник је наредио да се гађа разорним зрнима. Он се налазио код другога топа, где му је и земуница, а ја сам био код овога. Опалили смо по два метка.

Добро... Нека се опали још по један метак.“ — Ми смо опалили са овога топа. Али тада нешто пуче страшно, и једна грана од овога дрвета паде међу нас.

Ми смо своју дужност извршили... Можемо ићи. При поласку поздрависмо мртве. Ишли смо ћутећи. Код првога топа командир застаде. — Збогом, наредниче! — Збогом, господине капетане, и срећан вам пут. Војници нас поздравише.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци... Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: —

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— А плус б на квадрат равно је а на квадрат плус аб плус б на квадрат! — одговара Спира као из топа. И док се професор зграњавао пред појавом што је Спира заборавио своје место рођења, дотле смо се дивили Спири што је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Погинули?... Колико рањених? — окрете се потпуковнику: — Јављвају из шесте да је изгинула послуга трећег топа, а потпоручник Војин рањен тешко у главу. — Ух, богаму! — проговори неко.

Један од оних спроводника прича да је шрапнел ударио изнад самог топа и побио сву послугу. Пуким случајем је само потпоручник Војин рањен. — Носите га брзо! — нареди потпуковник Петар.

Опет сам застао. Јест... Има неког. Хајд још мало. Нешто звекну. Као да шкљоцну затварач топа. А-ха!... —... Утрошак муниције. — Јесам! 3ачух разговор. Ху-ху! — одахнух.

Преда мном је била батерија. — Где је командир? — запитах једну тамну прилику. — Код првог топа! Прођох поред једног топа, који ме подсети на неку згрчену животињу, спремну да свакога часа зарије своје зубе.

— Где је командир? — запитах једну тамну прилику. — Код првог топа! Прођох поред једног топа, који ме подсети на неку згрчену животињу, спремну да свакога часа зарије своје зубе.

Прођох поред једног топа, који ме подсети на неку згрчену животињу, спремну да свакога часа зарије своје зубе. Поред топа су стајале непомичне и тамне прилике војника. Нашао сам командира. Изложих му ситуацију и рекох да одмах одступи.

Примицали смо се лагано и обазриво друму. Сваки јачи клопот топа или каре појачавао је моју узнемиреност, вероватно из страха да непријатељи не чују.

Они беже, беже! Пролете и последња кара... Појурисмо... У мраку назирем како се заноси слободан задњак топа. Промакох. Сад сам уз возара. Ух, ала ме ошину бичем. Ударих га песницом. Нешто се на путу испречило. Коњ прескочи.

“ Истрчах горе... Нишанџија Петар протрча поред мене носећи затварач... Бугари трче око топова. Нишанџија трећега топа отима се са једним Бугарином око затварача, али други Бугарин му заби бајонет у леђа.

— Причали су ми доцније војници... Александар је састављао извештај о утрошку муниције. Био је код другог топа, кад су Бугари упали у батерију. Командовао је: „Паљба уназад. На картеч!“ Сео је на топ и лично опалио један метак.

То је био онај последњи пуцањ наше пете батерије. Са њим је замро и Александар. Кажу, остао је пресамићен преко топа. Командиру навреше сузе на очи. Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола.

Прича нам тада како је у Пећи наређено да се сви топови и каре пука униште, изузев ова четири топа и каре. А да би олакшали вучу, разорили су њихове предњаке, па су задњаке наслонили на сељачке двоколице.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Његова војска је тешко изгинула, његовим војницима је „лице потамнело од проклета топа и кумбаре од брзога праха и олова“. Али он је кадар да на тамна лица баци светлост борбеног заноса.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности