Употреба речи топиш у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Купаш ме. Сва се топиш у пуноћи и белини моје снаге. А звона звоне! Не звоне, него некако тихо, издалека, као свом снагом и на све стране

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Већ први пут ми љубав беше само бол. Већ први пут место да слушах у зори како се топиш као снег, ја јурнух у шуме где упада брег, и гране што покрај јецаху као моја душа.

Ти, међутим, растеш, уз зорњачу јасну, са Авалом плавом, у даљини, као брег. Ти трепериш, и кад овде звезде гасну, и топиш, ко Сунце, и лед суза, и лањски снег. У Теби нема бесмисла, ни смрти. Ти сјајиш као ископан стари мач.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш! Каква те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица и топиш се у српске несреће? Да ли ово светковање није на кому си сабрâ Црногорце да чистимо земљу од некрсти?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности