Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ходи к нама! Све ће бити што ти душа зажели. Довешћемо ми теби и Јелицу!... Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина... Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!...
Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало...
Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини... Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну...
Молитва је била топла и срдачна. Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање
Наједанпут спаде сав терет. Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест... И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
обамре снага, и занеми вера, Док жеђ тамног срца постаје све већа; Тад видиш да често, колико и срећа, Вреди једна топла и лепа химера.
Његова је смрт пуна топлоте и његова душа што одлази, пуна је мириса; зато је соба мирисна и топла. Сви су зидови покривени огледалима која су мукла од јесењег дана.
Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени. Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага. Мрамор по хумкама богатих светлио је у радосном сребру.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Остаје соба с укућанима само. А затим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина. И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лапа у прозоре, и ветар како звижди,
Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ти најволиш, молим да ме оне утеше, али и оне плачу са мном, јер их ни овога јутра нису гризла твоја мушка, рујна и топла уста. Дођи, ох дођи, они те чекају, твоји дивни црвени цветићи.
Африка
Само риђе црвено тло Африке, зеленило шуме, плавило испарења, топла угасита бакреност голога тела, морали би надмашити било какво очекивање сликарско.
Црњански, Милош - Сеобе 2
силазила из кола, била се налегла на руке Павлове, тако да је морао, и нехотице, осетити колико је, и кроз хаљину, топла, као да је гола, а морао је осетити и колико је снажна. Имала је снагу, као у младих хусара, рвача.
А метни ти мене у гвожђа! Трунућу, али ће трунути и тај Гарчула! Не слушајући ту жену, која је била тако топла, Павле се продера као да је на егзерциру, сетивши се нечег сасвим другог: А откуд у њих пушака и праха и олова?
Таква је рука ретка у наших сународника, чиста, глатка, топла. Има благ осмех, а говори црвеним, необично црвеним, дебелим, уснама.
Јесен је и те године, у Токају, била лепа и топла. Загледан у ту варош, пред собом, Исакович је имао онај луди осећај, који путници у туђини, првог дана, имају – да су
Њихов лавеж није престајао, све до одласка. Јесен је, и те године, у Токају, била лепа и топла, као обично. Берба грожђа почињала је тек крајем октобра – по календару папежника – на дан Јуде, Симеона.
Па се преварио. Не зато, што Ана – она зна – не би била топла, него зато, што су Ђурђе и Ана нераздвојни, па није било прилике. Свака се жена мужа боји.
Све је жутело, црвенело, сјало, блештало, на јесењем Сунцу. Јесен је, и те године, у том крају, била лепа и топла, а Сунце се тог дана рађало, изнад Ујхеља, велико, светло, на небу тако ведром и плавом, као да је увек тако плаво, и
Павле је спавао у једној изби, у којој је Жолобов држао неке кантаре, али која је била удобна и топла. Ватра, у великој земљаној пећи, почела би, тек пред зору, да се гаси. Жар би тада покрио слој пепела, као брдашце.
али су и Петар, коме је жена понешто испричала, и Павле, били запазили да у браку Ђурђевом није више љубав онако топла, као што је била, пет година. Петар је покушавао да се нађе, око Аниног детета, а Павле је покушавао да Ђурђа испита.
Теодосије - ЖИТИЈА
удостоји да види оца, како је до краја подвиг свршио и украсио се сваким добродетељима, и што га је послао напред као топла предстатеља у молитвама Христу.
по нагу телу слику крста, и одмах осети у својим рукама да се покренуло, и опипавши по његовим прсима, и ова опет нађе топла и жива, и како се веома молио услишан би, и обрадова се, и реч Христову говараше синовима његовим који су ту стојали и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Такође се код њих запажа нека нарочита срдачност, топла и дирљива, која изгледа увек као збуњена и неука. Иако је њихова воља првенствено управљена на лични интерес, они могу
Зима је кратка, снегови слаби, тако да је ово топла и жупна област. Кад се силази са висина мијачке области изненаде виногради, воће и кестенови, који почињу од села
је дуго живео на Балкану, каже о Бугарима: „Њихове су војничке особине за дивљење, али мало разумеју поезију живота, топла и човечанска осећања. Упорност, неповерење и притворство су особите одлике њиховог карактера.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Биле су свеже упркос томе што је кухиња била топла, а она радила све домаће послове сама. - Професор Хаџи-Николов, и твој очух, и многи други, нису тако лоши као што ти
У мојим годинама они су... Боже мој, у мојим годинама! Хватам себе како се смејем осећајући како густа и топла крв јури кроз моје жиле, а онда ме, а да ни сам не знам како, захвата равнодушност. Није ме стид.
Видео сам само златно прамење њене косе, али и то је било довољно да осетим како ми крв постаје густа, и топла, и луда као најлуђи коњи у галопу. Свечаност се убрзано завршавала, јер је био већ један сат.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За разлику од оца, мајка је у свом опхођењу према деци веома срдачна, емотивно топла, блага и своју нежност често исказује тепањем детету („сунце моје“, „срећо моја“, „злато моје“, „душо моја“, „узданице
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сви смо им, дакле, завидели и сви знали њихова стална места у Кинотеци — два седишта топла од нежности. Данас старе филмове приказују на телевизији и ја се помало осећам као да сам покраден.
Пред њима су брда готово сировог, недопеченог меса (јагњетина, прасетина и пилетина), топла погача и млади лук. Јагњетина је још крвава око кости. Боже, колико меса!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Само се не могу одмах сјетити сваке ријечи! Кнез га гледаше и слушаше. Питомо лице, углађеност, умност и топла благост бјегунчева привлачаху старца, који настави: — Фала богу, синко, кад ме разумијеш!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Нисам имао храбрости да је, одрастао, потражим и поново прочитам, страхујући да се моја мутна и топла успомена не поквари, не поремети.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Млада, свежа и топла поезија Бранка Радичевића имала је дах младости и пролећа, и била као оаза у сувој и мртвој пустињи ондашње безличне,
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Лиризам и живописност, то су две одлике књижевног рада Ђуре Јакшића. Његова топла и задихана поезија је нагла и непосредна манифестација његове јаке и недисциплиноване личности.
Он је у животу имао једну истинску љубав, по имену девојке коју је волео, Милене, назвао се Миленком, и своја топла, искрена и чиста љубавна осећања он је просто и природно казивао.
Сем сатиричних и хумористичних приповедака има код њега и нежних сеоских идила, као што је Прва бразда, која је једна топла и узбуђена химна раду.
У један мах, после првих успеха, пошто је изнео топла осећања и јаке утиске своје младости, мислило се да је казао све што је имао да каже, да не може да се обнавља и да
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко. На лицу ти беше нека чудна, топла светлост. Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом. Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну. — Не!
Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже и сишем, сишем... Ђипих. Ухвати ме страх.
Грешно је то, грешно... Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве! Али ова топла ноћ, туп и металан звук мотике, мицање људских сенака с тамним фењерима...
Оста само петељка. — Чекај. Ја ћу... — И саже се. Образи јој пламте, рука дрхти, а тако је топла, мека и мила. Ленка одсече грозд. — Ево! — И пружи ми га. Гледа ме замагљеним и упола затвореним очима.
А недра јој топла, тврда. Чисто осећам како се неке грудвице растварају и крше у њеним недрима под мојим лактом. Чак ми и ноге горе од
Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана... А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш, уносиш корито, бакрач топле
Ајде, домаћине мој... А при тој речи „домаћине“ осетим како ти набрана, топла уста задрхте и суза кане на мој врео образ. Купаш ме. Сва се топиш у пуноћи и белини моје снаге. А звона звоне!
Видиш, имам работу у кујни, а нисам ни обучена... Остајем ја. Шетам се крупним корацима по соби. А соба мирише. Топла је, чиста, сува. Кандило пуцкара. Тамјан се вије и шири полако, таласасто. Из кујне миришу јела. Гости долазе.
Ма да јој је лице смежурано, ипак јој сада дошло чисто, миришљаво, а око јагодица избила једра, топла румен. На њеном, истина старом, али јаком врату виде се где брекћу и трепте вене.
собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем небу, дизаше и све осветљаваше.
Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СВЕТИ САВА: УРАНАК Гргољају млазеви. Топла водо, топлице! У мајчиним рукама пјени сапун „мерима“. Пјевај, пјевај, фуруно!
ритмом симфоније биља, у чијем ронду језик није фарса, већ шум је трешњев, гушћи него смола, кад Среда врисне: Топла сам - а гола! о жишко липе ц јасеновог xпацта!
тескобе под златном језом вечерњих репера, куд гони зов ме јагличастих сфера да сведем ждрала са Крста сеобе под топла крила шума утишаног, у лаган додир незнаног и знаног: јер ја сам струјни проводник тескобе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И једне ноћи, док Жарко лута са својим Жућом тражећи спас, у туђем крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане, знајте, ко
“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!
“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па склопих очи: завичај видим, пролеће тамо шврља. Кишица топла по гају шкропи и тугу зимску сапра, у родном крају и у мом срцу весело блесну Јапра.
МАЈКА Већ морнар Месец пучином једри, накрај му ноћи лука. На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка.
ПРОДАНА СЛОБОДА Слободан, смео, вештак у лову, вере се мачак по стрму крову, вечити ноћник, без топла гнезда, у сваком оку блиста му звезда, или му видиш, по неки пут, у оба ока по месец жут.
мачјим брком, јурио Цицу, сиротицу, уз дрво јадна једва загребла, горе назебла, у густој крошњи повише дебла, без топла шала, чизама, капе, дувала сву ноћ у предње шапе. (Цица је, знате, овдашња мачка. Толико о њој. Тачка!) Онда је . .
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Изнад мене се чују журни кораци, отварају се врата негде у дну горњег ходничића и топла, радосна светлост расипа се на све стране.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен, крај топла плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи и густа царује тама. У том се куцање зачу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПРИЧА Сећам се само да је била невина и танка и да јој је коса била топла, као црна свила у недрима голим. И да је у нама пре уранка замирисао багрем бео.
Да ниси сад негде насмејана, богата и расејана, где смех ври? О, немој да си топла, цветна, О, не буди, не буди сретна, бар ти ми, ти. О, не воли, не воли ништа, ни књиге, ни позоришта, ко учени.
Тај део Галиције личи, понегде, на Србију, са својим брдима, са својим шумама. Јесен је у њој топла. Тек октобра све утоне у блато.
Мало може да троши и на храну. Међутим, свако вече је у позоришту. Јесен је лепа и топла, и ми се купамо у Дунаву, у Крицендорфу.
како ће Изар, ускоро зелен и модар, као крила орлова који се спуштају са Алпа, кружити над земљом, која ће и овде бити топла, пролећна, благословена, И како ће, после, учити Европу једној новој љубави, немачкој љубави, према брдима, према
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Црква пустила, свет се жури кући; свакоме ведро и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице, насмејано и ведро лице његове домаћице,
»То је сигурно предсказање!...« Тога часа спаде му неки велики терет с груди и обузе га свега нека нагла и топла милина. Свану му пред очима. Постаде му сјајан цео свет.
Чија ће милошта то залечити ? Та и њену срцу треба љубави; навикнуто је на њу. Неће зар остати сасвим усамљена, без топла погледа! .... Ах, кад би некако тетица хтела, па да воли и њу и њега заједно! ... Јадно дете!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Трамваји спавају у ванредној самоћи Спокојни, као краве, и добри, као слонови. СЕДМИЦА, још топла од путника са железничке станице; ДВОЈКА, обневидела од непрестаног кружења; ЧЕТВОРКА, љубав између града и Чукарице:
Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи. Стабла су изнутра топла, и све су хладне браве. Трамваји спавају у неутешној самоћи Велики, као слонови, и добри, као краве.
— Чиме да је ложим? — Прво: Она не бира — угаљ, папир, дрво, Иверје, перје! А друго, Кад се угреје, топла је за дуго! Погледах, а њој: очи црне, И ноге витке, ко у срне. Струк — мало здепаст, али леп.
Тамо, на крају моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на крају села, Та трешња зрела, невесела ...
Природа, то су вам кал и јал, бува и уш, Блатиште које још нико није превесло! А град: купатило, топла вода и туш Под којим се препородим, душевно и телесно.
Са оне: тишина, црна, сеоска. Лево: блистају Теразије. Десно: мрак све до Мале Азије. Овде: ноћ, топла и кратка. Тамо: године без повратка. Ој, Београде, Београде, Тужно је стати крај те ограде.
Ја презирем све вас, хуманисте!” „Осетљив ко је, нек не гледа! Сви сте ви млакоње и топла браћа! Народе, на продају се даје деда!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
У томе се заливу њена вода загреје, па тако загрејана излази из њега кроз Флоридски Мореуз као топла Голфска Струја. Ту је, код свога изласка из Залива, струја широка 50−80 километара, дубока око 650 метара, и достиже
У тропским и субтропским областима топла струја, ударајући на плићаке, омогућава формирање и рашћење коралних прудова.
Обрнуто, у хладним областима, на местима на океанској пучини на којима се топла струја сукобљава са хладном, настаје, услед нагле промене температуре воде, пропаст сићушних организама у маси, јер се
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ове овамо по миндерлуцима, облачећи се, нису могле још да се охладе од купања. Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама.
Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!... XXВИИИ Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.
Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!... XXВИИИ Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла. Истина, била је сниска, без патоса, са набијаним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
просте хероје, те велике људе, Што су мирно своја оставили рала, Огњишта и куће, и нејач, и жене, И чија црвена, топла крв је пала По земљама што су сузом заливене.
Нека топла суза и задњи пут кане На то мирно место заборава трајна, Где је могла, скромно, једанпут да стане Цела једна младост
“ О, кад би твоје чисто биће знало, О, кад би знало ово тихо вече Да ми топла суза нечујно потече На те речи с твојих усана: Још мало... Још мало, па ће бити добро, Још мало, моја добра Бранка.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Добро јутро, Иве! Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма! — рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње. — Добро, мој Бутрице, добро!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дрхтавица је све гласнија. Мислим, пуцкају кошчице риба, јер се под леденом кожом, топла као крв, вуче заробљена река. Зажелим да је избушим ножем и огрејем прсте на њеном топлом шикљању.
хладнија од његове коже, јер је и једну и другу ноћас смрешкао ветар, па се и опанак заледио, пешице не може, штала је топла као жена и кисела као она, коњи су брзи, најбржи коњи, па ржу као ветар ноћас, мора је истерати, није пијан, само коње
слушајући његово бунцање и Толину звоњаву који се сливају у велико тополово корито у које је сипала врелу воду. ...Топла пара пељала јој лице.
Она је жена. Над свима. Земља јој се подметнула да по њој хода и њу да држи. И ноћ је њена топла река. Месец јој се завукао у косу испод небеске мараме.
Чији је?“ „Мој! Мој!“ „Напоље с њим. Из моје куће напоље!“ оте му се и у кошуљи стрча низа степенице. Ноћ летња, топла, излазио је месец.
Ђорђе седе на кревет и узе Адамову руку. Влажна и топла, сувише му је мала за његову нежност. Никад, никад више, шапуће дамарима, клонуло, без трунчице снаге.
Још једном погледа да ли су у соби само њих двоје, па јој завуче руку у недра да ослушне срце. Недра су влажна и топла. Њим суну дрхтавица, слатка и језива. Никад таква. Трже руку од врелине, од сласти, од греха, од...
Први пут после толико година, први пут у женским недрима; сва друга нису постојала, недра су само њена, топла и влажна, а њему је зима, брада му подрхтава, тупо и гњецаво сударају се вилице, први пут он хвата дна бледа месеца
Прсти су му хладни; дојка је топла, мека је, само му средину длана голица чворић, као да хоће да се укуца у длан, и он улази у њега, путује жилама,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
је и дошао, врабац одлете, а девојчица подиже семенку с прозора, и запрепасти се: била је тежа од највеће лубенице, и топла. Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали.
— низ дечаков образ склизну суза, а из грла птице зажубори песма какву никада нико није чуо и обави га као нечија топла, самилосна рука. Изненада, он осети како постаје прозрачан и лаган, а птица рече: — Поздрављам те, Принче облака!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Било је време. Али, кад га је Вожд загрлио, Вишњић је осетио како је та топла људескара натопљена умором и ситним, оштрим мраком.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да не оскрвни тебе и твоју грађанску тогу Поруга или смех. В. Илић ЦВИИИ ЕМИНА Синоћ, кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имáма; Кад тамо, у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Обазрех се по тој соби. Врло је пространа, лети хладовита, а сада пријатно топла. Својим намештајем удешена је за најразноврснији научни рад и испитивања.
А ви сте, мој драги, добри млади пријатељу, развеселили моју унучад преко сваке мере, а и мене. Нека вам је топла хвала на томе! Дођите опет до нас! Тим ћете ме обрадовати колико год је могућно.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је лежао раскречен полеђушке на бетону и топла, густа крв текла му је из уста па слазила низ браду на раздрљене, рутаве груди које су га болеле, док се по уснама
лепота таког живота, дође ми на ум Божић и Нова година, Ускрс и моја слава Свети Ђорђе, добри и искрени пријатељи и топла соба на зимској ноћи.
Нож се налазио под грлом и само се чекало да шикне топла и невина крв. Наша дивизија налазила се на Овчем пољу, као армијска резерва.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Њеној лијеној, устајалој дражи, која је слична на доброту топла и угодна гроба, нису могли да се отму чак ни најмлађи.
Уздах сјећања, уздах жаљења, уздах самопријекора, али ништа више од тога. Посјет у болници, топла мисао о обљетници, кита цвијећа на гробу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: — Нека дође, па шта би ?
хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тако њену собу, Сан среће моје, предадоше гробу. О људи! људи!... Ао моје драго! Овамо бура неће да се стиша. Је л' топла земља, грли ли те благо Гробница твоја? Мене бије киша, Облаци, видик.
Када нам синови дођу са бојишта, Наћи ће загрљај и дочек и цвеће, И још топла, знана и жељна огњишта. Али место оних, са ратног војишта Што се нама никад повратити неће, Што за земљу мреше, што их
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Зар није Њујорк много јужније од Панчева, и зар се може помислити да Америка није топла земља кад се човек сети оних број них слика голих индијанаца.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад се смири дан, прожет слатком меланхолијом, носи у себи кући утиске топла поља и мора. Пењући се у мраку уза степенице, јавља се као и пре парох—Кеку, и као пре мајка га љуби и с њиме заједно
јутра, пролазећи поред фратарске кухиње, осетивши топли миомирис, улети у њу и, не нашавши никога, нагло испи шољу топла млека и однесе неколико комада колача. Бојао се и стидео свога дела, и одлучио да никада више то урадити неће.
Другови се његови купају... и пландују. Није могао да издржи. Била је та ноћ топла, упечатљива, месечевом светлошћу преливена.
Напише се воде што извире испод градских бедема и отиче у море, и пођоше даље да нађу конак. Лако им је: летња ноћ је топла и ведра, креси прелетаху испред њих и светле по шикари што ивицом пута расте, а дошавши у долац, дочека их свежи
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(задовољства) - иде упоредо, осим свега осталог, и са преуређивањем кућног, собног простора: „Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.
- иде упоредо, осим свега осталог, и са преуређивањем кућног, собног простора: „Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла. Истина, била је сниска, без патоса, са набијеним подом, али јој се није више чинила хладна, онако разграђена.
Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана. . . А ти си у кујни; кроза сан те чујем како послујеш [...]“.
Писац ту походи своју варош. И, што је некад било у вароши а чега више нема, то је опет „топла”, „лепо намештена”, „утуткана соба”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Напољу настала тиха и топла летња ноћ, а село се већ смирило од журбе и жагора. Док њено дете искрај огња изненадно и избезумљено не врисну —
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Добра си топла, добра си хладна; Пред кога дођеш, не дâ те ником, У хладном стању дивно те гледат’ Где дршћеш, дршћеш — твојим
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим чељустима појела своје стазе и изгубила се у себи постоји једна топла обала брег зеленила и једна беатрича али су три чељусти три маказе три ножа да волео бих повратак ишао сам испред себе
и изненађења нису вас нашли збогом граде где се прекида моје сећање сада сте мртви и ваше је тело неопипљиво сећање и топла прегршт земље прегршт Србије и нас рефрен: Уста су била испуњена песком и сви су ћутали збогом граде где се прекида
Краков, Станислав - КРИЛА
Иначе ѕплеен, цафард, досада. Као и на фронту. По поноћи моторни чамци враћају госте. Ноћ је топла и пијана. Звезде се веселе. Плешу Велики и Мали медвед. Скакућу Алдебаран и Андромеда. Море је запаљено и блиста.
о..., неко застења. Сви ћуте и журе напред. Неколико стена диже се пред њима. Дах је постао кратак, сва су тела топла, ранац притискује, коса је ознојена под шлемом, ремени жуље, али се хита све брже. Сви ћуте, само што оружје звечи.
Нежна, окрвављена животиња, меко опуштена о мотки, за коју су јој танке ноге биле привезане, била је још топла, само су јој раширене очи гледале слеђеним погледом. Крај реке су биле кујне н стене су поцрнеле од дима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Само риђе црвено тло Африке, зеленило шуме, плавило испарења, топла угасита бакреност голога тела, морали би надмашити било какво очекивање сликарско.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛВИИ Кад нам мили на пут пођу, Пуни смо жаљења, Рукујућ’ се говоримо: „Збогом, — до виђења!“ Лепе речи, топла нада Из груди их креће; То велимо, то желимо А — биће, ил’ неће. Ал’ кад мили у гроб падну!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Окретао сам се као неки сељак и посматрао кревет... Хладна и топла вода... Огромна огледала... Млада собарица, нема јој више од двадесет година.
Слична оној где сам раније био. Пришао сам кревету, замишљајући како ту сигурно спава нека лепа девојка, млада и топла. И ја као да видим њену главу на овом јастуку. Пришао сам још ближе, готово да омиришем јастук...
Испео сам се журно и пружио руку Арлети. Иако је њена рука била у кожној рукавици, осетио сам колико је мала и топла. Повукао сам је снажно да она готово истрча и наше се груди додирнуше. Запахнуо ме је пријатан мирис.
Погледа ме оним истим мутним очима и тихо проговори. — Зашто ме мучите? Дохватио сам је за руку. Била је мекана и топла. — Лулу! — гледао сам је вероватно узбуђено. Она ми такође стеже руку. Питао сам је полако: Је ли то истина?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У Белом Граду, новом позоришту Мишица серпских, куд га нам приведе Из Треста љубав топла к својим, Камен га с натписом краснопростим Покрива дично: Серпске му његове Здје кости леже: род је свој љубио.
Развиј, дични попуљче, красоту и рајску милину, Проспи небесни мирис, излиј сунчану светлост! Топла тебе недра очекују, чисто седиште, Да те од сваке собом заклоне беде и зла.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Па ипак ја сам само сан ти дао, А мислио сам целог себе дати. В Ја читам данас твоја писма драга Из којих топла наивност се смеје И чедна љубав, коју младост греје.
И једног дана Нимфа топла, мека, Даде му пехар препун чедне сласти, И он се опи од детинске страсти, И у трк пусти у поља далека Зауздан
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Негостопримљу крвљу нек запечати рђу сустали Бог. Широко небо умору, даљина блага скапању, топла ли земља мајка. ВИ И кажу, за кап-две мирисног уља по телу товар је потргано ружа.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
У послу, тамо по башти је остајала. И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: — Ама хајде! Где је нана? И тек тад би се нана одзивала: — Сад, сад!... Ево ме!
Смрт да ли је? Није. У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је. Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак. Улица готово празна, мирна.
Ћипико, Иво - Пауци
Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива... Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на
У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час. Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На жалост, те ноћи, као за инат, никоме се није журило да спава. Била је топла летња ноћ, звездана и тиха, па смо седели под липом. Све смо видели.
“, питао сам равнодушно. „Како: па шта? Овде се може за неколико дана направити сува јазбина, хладна лети, а топла зими“, рекао је Матија. „Ово се сече као сир“, додао је одваљујући велику парчад камена.
Где сам оно стао? Да, кад ми распреда косе. Али не могу. Не могу поново да васкрснем девојчицу; уместо ње, као топла непогода, одједном наиђе Јелена.
Била је ноћ, топла и јулска, рој звезда и дубоко небо изнад нас. Не знам да ли смо збиља слушали један другог. Најпре ће бити да нисмо,
по урвинама сложно ће залајати и загроктати, дрекало ће се пробудити у Белој пећини и завриштати, ноћна тама, мекана и топла као материна утроба, раствориће се и наједном ће блеснути светлост да би осветлила исцерене њушке, ужутеле и поцрнеле
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То су била, како им већ само име казује, страшна доба. Описаћу их са неколико речи. Топла, скоро жарка клима, владала је пре њих у Европи.
За време тих милиада била су лета, и у најсевернијим деловима Европе, необично топла, па је ту успевало биље које данас узалуд онде тражимо. У давнијој прошлости, слика је обрнута.
000 пре Христа претстављају обе главне фазе Вирмске глацијације, како се то зове последње ледено доба. Она топла периода од 64 хиљаде година поклапа се интерглацијалном периодом Рис-Вирм, то јест топлим интервалом између два
Она дуга топла периода која је, као што смо видели, по астрономском рачуну, трајала 191 хиљаду година, идентична је са интерглацијално
споменутих докумената, онда долазимо до резултата да је, пре три хиљаде милиона година, наша Земља била још толико топла да је температура њене површине била 1600 степени.
Али он шаље своје топлотне зраке у васиону као топла, но неусијана пећ. Јупитер је, дакле, једно топло, али тамно споредно Сунце.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Е, онда ћеш још пре тамо да идеш! Баш волим да не говориш швапски целога века. Настала је сад сцена дирљива и топла. Са својим Швапчетом госпа Нола је прошла кроз један тренутак какав се у њеном животу више поновити неће.
Али су чисто лична и топла запажања животних ствари код овога младића заслужила охрабрење.” Паланка се узбуркала. Све школовано говори о причи и
У писму, дугачком и срдачном, стојало је и ово: — Хвала ти топла и братска, Павле мој, што си ми послао два чувена историска дела, и нарочито велики историски Атлас.
” У први прави зимски дан паланка је као нека фламанска слика: трпезе, весели разговори, топла фуруна, шарена вунена одела, пси у кујни — празан живот, пуне оставе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Зар може, на пример, бити узвишеније инспирације до кад вам каква госпођица сањалачка погледа и топла осмеха поднесе своју лепо укоричену споменицу, на којој златним словима пише „Поесие“, а која представља тако раскошну
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али овде су кревети, топла ћебад, а и храну ће нам дати свакако. Разместисмо наше ствари и легосмо одмах, колико да одморимо тело.
У даљини крекећу жабе. Са стране у трави зричак зриче. А ноћ топла и пуна звезда. Изгледа нам да код нас звезде не светле овако јасно.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
плоча, У обртању, прстом својим изазвати арију, То: гнездо ластије у виолини Целе зиме остаће без звука и без птица Та топла кућа селица.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тихо мирис вије, На твоје леје месечина пада Топла и мека, и руже ти мије Сребром... Ти не знаш да преда мном сада Ноћ друга стоји, пуста, и у чами, С развалинама...
Кô сјај што јутром небеса га пију Она је топла, и она ће дати Сокове свјеже да те вјером грију. Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С
Прољећа твога гдје је поздрав мио И клик орлова на свијетлој беси? Вај, ја бих топла загрљаја хтио... ...Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си?
Уза ме, топла, ти се приби јаче, И мени бјеше кô да нас у лету Анђео један златним крилом таче. 1911. ЈУТРО Плави дим избија
Мирисô је здрави Вријесак, и хриди све сиве и смеђе. Ја сам гледô: тихо, кô сан један плави, Насмијана, топла, и кô љиљан мио, Окупана росом, она ми се јави, И ступи ми.
И би ми кô да ме покри С бехаром широка грана: Нада мном ти си била Сва топла и насмијана... Из твога осмјеха слатка И жарка кô смирај сам По мени бијеле руже Ко сњежни падоше прам.
Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из небеских купа. 1912. ЛУЦИФЕР Силан и
1896. ЕМИНА Синоћ, кад се вратих из топла хамама, Прођох покрај баште старога имама; Кад тамо у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина.