Дучић, Јован - ПЕСМЕ
се још нисте јавили из гнездâ, Чија срца трепте још у капљи росе, Чију страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам сунца безброј својих рука, Све шуме без
И стопе у песку избрисаће наше Исти топли ветар, који нежно свима, Нечујан, отвара срце цветовима, Да нове светлости налије у чаше.
СЕМЕ Он је сејао и певао, и сејао и певао. Он је сејао црно и бело семе свога сна. Топли пролетњи ветрови су мирисали, и благе априлске кише уливале се у његове сребрне бразде.
Африка
Лутамо широким авенијама, засађеним великим гвинејским дрветом, „фромажеом“, што увече личи на наше липе. Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених кровињара,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Опада са њих цвет, али не као снег, који хлади чело, него покрива, као неки свилени, топли покровац, па се под њим не може да нађе сна. Ни у фамилији Стритцески нису били, у браку, сви, увек, сретни.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Такви су топли обичаји о Божићу, о Ускрсу, о Ђурђевдану, о Ивањдану и Петровдану; такве су природне и наивне светковине које се
Црњански, Милош - Сеобе 1
трчећег корака, лупу оружја и гласно понављање слогова, у један глас: Ма‑ри‑ја, Ма‑ри‑ја, Те‑ре‑зи‑ја, Те‑ре‑зи‑ја. Топли млаз ваздуха засипао га је, при преласку путева, а пријатна хладовина при уласку под шуму.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Додиривати се, пипати, дирати свог ближњег проналазећи топли и дрхтави комад туђе коже... Додирујемо се, тикамо се, поново смо жива бића од крви и меса које се буди под прстима.
Сада га има. И док леже умирени, сувише топли и сувише клизави, сувише празни и сувише згађени од блискости, док леже после оног у шкрипавом звуку грамофонске плоче
Зими се изнад ђубришта подигне лака измаглица. После уђем у полутамну шталу, право у топли дах влажних крављих њушки. Ту је, опет, воњ трулог сена и амонијака. Понекад ми много недостаје тај мирис.
Преко његовог погледа била је навучена скрама. Ипак, испод те зле опне светлуцао је негде у дубини топли, још неугашени пламичак. Пронађи у њему људско биће! — нареди Нина сама себи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Оно што још ваља у тој китњастој и зашећереној поезији то су песме са села, топли веристички описи »села у детињским успоменама«.
Милићевић, Вук - Беспуће
Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства. Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући краја,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Улази она: глава јој погнута, око меко и мило, покрети топли, а на њој шушти „китајка“ — антерија и свилени минтан. — На здравље и слатка вам вечера!
И као да пуче нешто. Поче песма. девојке, жене... Њихови чисти, дрхтави, топли гласови испунише собу. Не може се више. Забранише да се пећ ложи. Изнесоше сатлике, чаше и сву „срчу“.
А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се... И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Али, долази време када, према неписаним правилима Жур-понашања, стиже ред и на вас да позовете оне очајнинике у свој топли дом. Одједанпут утврђујете, као да то никад нисте знали, да су све куће у којима сте се до тада гребали лепше од ваше!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Библиотека: словни пород - дела. Под слабим светлом душе дижу поклоп. Мирише кафа - дељен топли оброк. Октóбар пали брегове Баната. Лековит жамор, који поглед питом: тренутак лета узрелог над ритом.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Мајмунче за њим рече: Африка, топли крај, гдје врело сунце пече нама је завичај! Африка зове нас, нама је тамо спас, другови, сви у кас!
Од тога дана у млину старом Тоша и његов друг уз ватру седе, поспано жмуре, сањају топли Југ. А када ветра удари вал, њима се чини — пролети ждрал.
гуска, бежи од мрзлог зимскога вала, зове у друштво високог ждрала: „Развијај крила, ако си друг, крећемо ноћас на топли југ!“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!
смела на меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави се лено под свилен скут.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека.
Још су голе тихе равни И песма се још не хори, Само смрека зелени се У дубокој, тавној гори. Ал' кад топли, благи ветрић Са жаркога југа пирне, И заблеје бели јањци Кроз долине наше мирне; Од мирисног благог јутра Док се
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво, Узме палицу, дакле, и
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На дну, неколико људи, не грешних, не вечитих, али у њиховим љуштурама дубље тајновање, двосмисленост речи, топли мириси одласка у непролазност. Ту и тамо је падала пред нас, без треска, нека црква.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сељаци, већ преморени, застрашено су одмицали и остајали покрај пута... НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца. А маршовало се често од јутра до самога сутона.
У околним барама разлеже се једнолики и успављујући крекет жаба. Пирка ветрић носећи мирис сасушене траве и понеки топли талас запахне људе. Или се прелије преко нас свежа струја ваздуха извучена испод хладовитих сенки столетних храстова.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То је била његова последња порука. ПРВА ТУГА Кад одскочи сунце високо и његови топли зраци, прошавши између размакнутих завеса на високим прозорима, падоше на чист детињи креветић, мали Бора сањаше
Одједном се пробише топли сунчеви зраци кроз облак и обасјаше ова два суха и смежурана лица. Сад се могло јасно разликовати жута као лимун кожа
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Одмах потом, клицање радосно чуо је. А да је шутнуо — е, вала, шутнуо је! ГДЕ ЈЕ ЦИЦА Јутрос рано кад је топли дан осванô И сунце лено пошло према крову неба, Рекла мама Цици: „Иди полагано Код Мите пекара, купи нам хлеба...
ИИ Све се изопачило, Небо се наоблачило. Изјутра се до коже свлачило, А у подне се замрачило. Још су помало топли зидови кућа, Али дрво већ слути кишу и осећа се одлично. Далеко, у сунцу, брдо као да кључа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Такође и јоргани са првобитном свиленом поставом, тешки, топли, јер су били од чистог памука, али и танки, проређени.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не мари, нека снијега иако га је много! Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи.
Она цикну, те потрча к њему, и он нагло потече к њој... Грозота! Мјесто да се усне састану с уснама и стопê у топли цјелив, удари га нешто студено, као гвожђе, и помјери му зубе; крв му покуља из уста...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Жене се скркоше око њега. Једна га невјеста боцну палцем у стегну и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У ДОЗИВИМА Ту сте: топли дане, рибо у муљу, трско Која шуштиш од сунца у мом слуху. Веверице, измишљена на грани: што ме дрско Гледаш, кад те
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Трезан? Проверава се. Није и јесте друкчије него прошле ноћи. Прелом боли, али само нека тај топли мирис њенога и његовога што дуже траје.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво; Узме палицу, дакле, и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Па и сада су ми унучићи топли сунчев зрак који озарава позну јесен мога живота“. Кад спомену своје унучиће, он се прену и погледа на сат.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Растопљено злато разли се по маглама загревајући их, разносећи свуда свој топли, свој спасоносни, свој мили поздрав, и све живо, замирући, одговори у нежној, дрхтавој срећи, још сањиво све се
Светле њене очи биле су широко отворене и пламтећи у екстази упијале су у себе живот. Млади, топли зраци заливали су јој лице, па су кроз трепавице проницали у дубину њених зеница, трептали на зарумењеним образима,
Ми се пријатељски привијамо један уз другог све више, осећамо топли дах нашег најближег друга. У нашим устима, очима и образима и загрљени осећамо да је ово тренутак кад један другом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Из дубине њиховог стакленог меса извијао се топли јантарножути свјетлац и, у часовима јачег разгарања, пробијао се до на површину.
Али њему су стизали само мртви предмети: путем би се на њима охладио топли додир њених руку, и до њега — вај! — није допирао њен уздах.
— није допирао њен уздах. Једном, у предвечерњи час — добро се сјећам тог сутона — док су се топли откуцаји заљуљаних звона таласаво разлијегали над варошицом, а жене по „балатурама” дојиле дојенчад на последњим, већ
Падала је на наша погрбљена плећа ослоњена о млаке црљенкасте зидине тријема као топли пурпурни покров. Изгледало је да јој нема краја. Као потоп. Најзад је замукла.
Наступало је прољеће, нагло, без преласка. Дани су били већ топли. Пред вече бисмо изишли у шетњу. Корачали смо полако, руку под руку. Женице у мјесту биле су је завољеле.
су у ватри, равнодушне што прелазе из вида крте трине, пожутјелих фотографија, од влаге поклобученог картона, у топли сухи пепео — из једног облика ништавила у други — „Свијет је препун успомена” — помислим.
О, добро познам механику бола! Тако сам свико на патњу да јој већ добро знадем сваку бору на лицу и сваки топли пријевој у наборима скута. * Самоћа, и пучина ноћи преда мном. Ничега нема.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Да бих донекле изменио погрешан утисак који сам могао оставити, и да бих имао топли огртач на путу ових хладних јесењих вечери и ноћи, био сам огрнут дугим жутим кожухом, постављеним црном вуном и
Многе ноћи сам провео на исељеничком броду прибијен уз топли димњак и помицао се час тамо час овамо да бих избегао налете хладних ветрова.
Било је ведро, благо и сунчано мартовско јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону хладноћу која се сакупила у мом телу од сталног излагања леденим ветровима северног
Мој шешир и одело били су амерички, али моје тешке ципеле, веома корисне на фарми, биле су превише тешке за топли јунски дан у Филаделфији.
Уживање у веслању и топли зраци јулског сунца гонили су ме да се бацим у језеро и загрлим таласе, који су некад давно пренели Виљема Тела на
Уживање у веслању и топли зраци јулског сунца гонили су ме да се бацим у језеро и загрлим таласе, који су некад давно пренели Виљема Тела на
Ћипико, Иво - Приповетке
Да им је да се огрију, уз огањ поседе и до њега се успруже! Топли пламен, пун благе влаге, ражган, као да су већ осетили; гледају га како ствар лиже, док му искрице весело врцају
Пожурише да куму чим прво стигну; сигурни су да ће код њега, изгладњели и уморни од дугога пута, наћи топли конак. У свануће стари Никола и син му Спасоје пођоше на Цетиње да се властима пријаве и да чисто испричају што се
војник у тешкој служби на стражи, помисли на њ и као осјети зиму напољу, сажали непознатога патника и купи се под топли покрвач. И, посве разбуђена, осјети се задовољна, а млада свјетлост дана охрабри је и учини да схвати јучерашњу вијест.
Па онда би помогла уморном друштву потезати мреже, гледала би у њихове тешке руке, у топли зној, и осјетила би оно њихова, мушкога, што у животу носе.
А сунце очас освојило и море и шкољ, и топли дан убио јутарњи свјежи сјеверац, па настала тишина. Око ручана доба, рибари, довршивши посао, наложише ватру да
Једнога јутра, пролазећи поред фратарске кухиње, осетивши топли миомирис, улети у њу и, не нашавши никога, нагло испи шољу топла млека и однесе неколико комада колача.
Уто заплаче домаћиново дете; домаћица пожури да га успава, па, пошто умуче, утрне лампу. Тако Илији пролазе топли, летњи дани у тешкоме раду и још тежим спарним ноћима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Отуда су и односи између ћерке и мајке Тодоре доста сложени: присни су и топли, али има у њима и нешто од опрезне љубопитљивости, неверице, а и прикривања.
у једној прилици, такође у колима, прелази кроз осунчане и осенчене делове пута, предочава се другачији доживљај: „Топли млаз ваздуха засипао га је, при преласку путева, а пријатна хладовина при уласку под шуму.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
За сваки топли сунчев зрак Пољупца слатка, медена, У груди твоје зима сад Забада копља ледена. За сваки шапат љубавни Што исток
Њине руке руковане Пред очи нам стижу амо; Топли стисак ових руку Срцем, душом осећамо. У нама се радост буди — Као да је већем јава Што те руке руковане, Што
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
тог подземља где светиљку и птицу никад да доселим Непронађене пропланке крви и пешчано подне сам одболово ал топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире
Краков, Станислав - КРИЛА
Примичу се све ближе. На голој, жутој падини као претња црне се још топли изривени левкови у земљи. Високо у зраку покоји шрапнел грмне. Ноћ пада. — О... о..., неко застења.
— Зар опет? Покренуо се у кревету. — Пст. Једна мека рука пипала је по јастуку. Додирну његове косе. Осети топли дах пољупца. Рука се зари под његов лаки покривач. Уста су клизила у пољупцима по њему.
Сулуди занос, већ давно заборављен, обузе га. И он пружи руке. Одједном кревет зашкрипа под теретом, и он осети топли загрљај жене. Опруге почеше да певају. И цела соба отпоче да пева, само оно кркљање као да постаде ропац.
Петровић, Растко - АФРИКА
Лутамо широким авенијама, засађеним великим гвинејским дрветом, „фромажеом“, што увече личи на наше липе. Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених кровињара,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
урнебесу има још неке дивље поезије, која заноси, а после ту је још све свеже: свежа крв, свеже ране, још свежи, топли трупови. Најпосле ту је човек у неком раздраженом, готово пијаном стању, па и не опажа цве.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
У сузама се купа Па све јој трепти сјај, — И повије се у меки, У топли уздисај. А ко ће је попети? А ко би, него ти, Ти божја прва ћери, Ти света љубави!
“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже; Опет веле топли зраци: Овако се сузе суше!“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она је затворила очи. Уста су јој била полуотворена. Моје усне приближио сам њеним, осећао сам топли дах њених груди, мирис тела... Дрхтала је... Срце ми је снажно ударало. Остали смо тако неколико тренутака.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нашто сунцу небесном Живи топли жар? Танко чувство срцу мом, Мили неба дар? Да вам сродно дише груд, Па милине биће свуд, — Вели млада Српкиња, Славна
Где почива драга дева, Цело благо срца мог. Моја нега нек те снажи И сунашца топли зрак, Зора нек те росом поји, Ноћце крепи тихи мрак.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тада се зачу одјек једва чујни, Као два зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање свиле И иконостас зави се у таму.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 У тишину се облачим, тајном проговара твар. Пепео ветри ме веју, остане жар. 3 Бездоман, топли нудим кут. Беспутан, даљинама поведем на пут. 4 И судње ме, и мрем, а живот отвара тек двери.
(ІІ) Сан ли је нечисто ли, шта мари, Не жали, Боже, моју душу, не буди ме, Бризнуло, бризнуло, ја љубим! Топли сам ћув с пролећа кад подуне, Пупи ми пупила мала. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, Пупи ми пупила мала.
Ћипико, Иво - Пауци
—Хоћеш? —Хоћу, Пречисте ми дјевице! Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах. А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми ...
Одоше. Иво часом застаде, и гледаше за њима. Чим замакоше, осјети силну тугу. И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вода се готово повукла, светле још понегде заостале баре. Топли ветар пирка, лиже громадне зидине Куле, осећа се већ дах пролећа.
исто тако подесно, навео би нешто из Старог завета, па бих ипак након расправе и надмудривања морао напустити свој топли брлог ради тога бројања. У реду, рекао сам, чим се појавио старац на вратима, знао сам како ће све испасти.
Та кужна магла лебди сада око црне вратимљске куле окружене девичанском белином, топли дах умируће звери што се леди на кристалним бридовима, задах ђубришта који кружи око леденица под стрехама.
Она проветрава душу, отапа у њој чемер као што топли ветар отапа слеђени снег у застранцима и увалама где не допире сунце.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде господу криво, Узме палицу, дакле, и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наша одељења неће бити ложена. То није ни потребно. Чим излетимо из Земљине атмосфере, облиће топли Сунчеви зраци наш воз, топлији него они што стижу до Земље, јер их неће слабити ни апсорпција ни расипавање у ваздуху.
десет гради над нулом, јер је његова атмосфера веома прозирна, што се нарочито осећа у првим часовима његова дана. Топли јутарњи Сунчеви зраци брзо растерају маглу и испаре мраз који је у току ноћи покрио Марсово тле.
Надао сам се да ћу ту температуту моћи одредити помоћу мојих математских образаца. Знао сам тачно колико су топли сунчани зраци који допиру до облачног вела атмосфере.
Планета ће доживети свој први дан. Али ти дани неће бити као они на Земљи; спочетка још топли, они ће брзо захладнети, због велике даљине Сунца.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Наш малиша час па пита; „Ласта, оче, није добра; Отишла је да се скита.“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани, Долетеће, запитаће: Камо мали укућани?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
дуката, мама ће ти отворити кутију, и даће ти да овако вучеш прсте по злату, знаш, дукати су танки као „филтер”, и топли су увек; само је сребро хладно.
— Руке Павлове женски уске, а врхови прстију увек топли, као у грозници. У карактеру Павлову се истицала једна стално усплахирена амбиција: непрестано додавање нових знања и
Али то се све још може поправити. Хајдемо. Пролеће, и укрштени ветрови: млаки, хладни, топли, јаки, умерени, слаби. Тису не може човек да позна: гони енергичне и брзе таласе, и на изврнутој води показује све
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ко дава, браћо, ово у оваквој пустињи! — вели задовољно поднаредник Груја. А Џамић, редов, убацује још снег у топли чај, не би ли му више испало. — Ипак имамо неку срећу — вели свештеник пука.
Прошлост њихова остала је са оним лешинама, садашњост је очајна, а будућност неизвесна... Осећамо већ топли дах. Одмичемо све више југу и ваздух је топлији. Видимо и зелене ливаде, иако је још јануар месец.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Где бисмо били? Лењиви и топли о свакако да не бисмо били радни, Лењиви и топли на обалама чије бисмо реке лежали, Који би нас народи пријатељима
Где бисмо били? Лењиви и топли о свакако да не бисмо били радни, Лењиви и топли на обалама чије бисмо реке лежали, Који би нас народи пријатељима звали, О који би за нас били жали?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Вјетар је мрсио лако По твоме њедру влас, А за тобом је стизô Грличин топли глас. И док је тонуло сунце За далек гребен плави, Ја видјех у златном класју Гдје друго сунце се јави: У ноћи