Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1828. изишао је у Будиму његов роман Бой на Косову или Миланъ Топлица и 3ораида. Роман није оригиналан, сам Поповић признаје да је радио по »славном Г. Флоријану«.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Па затим у свој свилни шатор оде, Куд Топлица и Косанчић га прати, И њима рече: „Ево, браћо, згоде, Смертју се само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и
Ал’ најпосле, кад доби триста рана, Кад хиљаде већ турских глава сруши, Кад Топлица и Косанчић с мејдана У вечној слави нађе место души, Ах, и он паде, к’о стабло без грана, У крвне руке, живот
САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... (стр. 177). Песма је штампана у Стеријином роману Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида, Будим 1828, 76—7.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прсну у смеј и госпа Нола. Прсну у смеј и Шваба. — Твабута, Нено! и дигао два прста. „Гором језди Топлица Милане!” пева Срба, леп и витак и славан у оном оделу, као витез из приче. — Е, моја невољо, моја главобољо, Лука сине!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Кипислцауф!... Сад смо гимнастичко друштво — вели Лука. Потпоручник Топлица, који је сад први пут дошао у наш пук, наже се према Драгиши и тихо запита: — Реци ми, молим те, шта му то значи оно
Куцамо се чашама. — А ла вотре ѕаптé! — запе Живадин и накрену чашу. Енглескиња испи до пола чаше. Потпоручник Топлица заценуо се од смеха на Живадиново знање француског језика. — Ала се „риташ“ француски! — добацује му Топлица.
— Ала се „риташ“ француски! — добацује му Топлица. — Еxцуѕез — поче Драгиша. — Цоммент воуѕ аппелез воуѕ? — О јес — и она изговори нешто, да смо ми разумели „Хили“.
— Хили! — понавља Живадин као у заносу. — Трепни мало и уједи се за усницу — дира га Топлица — нека то види женска. — Бојим се да не будеш љубоморан... — Море, људи будите озбиљни! — нервира се Драгиша.
— Море, људи будите озбиљни! — нервира се Драгиша. — Шта она зна о чему ми говоримо! — одговара озбиљно Топлица. Она само види да је Живадину одебљао језик.
— Пазите, џивџани, немојте се брукати! — добаци нам потпуковник Петар и оде. Их, ништа од тебе! обрати се Топлица Живадину. — Трепћеш као сврака, а не умеш да услужиш даму, него мора командант да дође.
— С’іл воуѕ плаіт? — клања се Живадин пред Хили. Драгиша ухвати другу руку Енглескиње. — Држ’ десно! — добацује Топлица. Али у игри Енглескиња иде на једну страну, а Живадин на другу.
— Држ’ десно! — добацује Топлица. Али у игри Енглескиња иде на једну страну, а Живадин на другу. Топлица говори да би Живадин чуо: — Ама женска лепо игра него он пијан и квари. Живадин се у игри занесе и узвикну: — Прими!
Бре, што си чудан!... Зар не видиш колико је и он ужагрио очима као мачор — вели Топлица Живадину. — Није ваљда луд. Него ти си пијан, те не видиш.
Командант га само строго погледа и као да га пресече. Коста наједном умукну. Топлица се смеје и вели: — Е не да му се. А он хтеде мало одушке! — па се обрати Кости: — Друже, ходи овамо!
Хили га са интересовањем посматра и смеје се, показујући своје беле зубе. — Представи се, представи — тера га Топлица. — Не гутам... ја... овај. Јок! — и Коста забаци капу на теме, завали главу, зажмире, а рукама се одупре о сто.
Диже се, па и не гледајући Живадина пође са Драгишом. — Овај баш ревносно изиграва нашу савест! — љутну се Топлица. — Посилни! — викну Живадин. — Дај вино. Топлица га као теши, и помало подбада: — Е, није вајде, имаш укуса...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
чини Вуча џенерале, јер је Вуча шићар задобио, три војводе српске уватио: једно јесте Милош од Поцерја, друго јесте Топлица Милане, а треће је Косанчић Иване; бацио их на дно у тавницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.
сву господу редом; у заставу војводу Милоша, и до њега дв'је српске војводе: једно ми је Косанчић Иване, а друго је Топлица Милане. Цар узима златан пехар вина, па говори свој господи српској: „Коме ћ' ову чашу наздравити?
причестила војска, најпослије три војводе бојне: једно јесте Милошу војвода, а друго је Косанчић Иване, а треће је Топлица Милане.
богом побратима, кој̓ је мене богом побратио, вишњим богом и светим Јованом; ја ћу теби ручни девер бити“ За њим иде Топлица Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта
На бијелу граду Куршумлији, онђе бјеше Бановић Страхиња. На Топлици, на води студеној, онђе бјеше Топлица Милане. А на онај равној Косајници, онђе бјеше Косајчић Иване. А на Нишу, граду бијеломе, онђе бјеше војвода Станиша.
био турски заповедник код Бањалуке) Топлица Милан — личност непозната историји (презиме по реци Топлици) Топола — у доба И устанка село, данас варошица у