Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Не палите им пећ ни петролејку - њима је топло и светло и без ватре! Вратите у шкрињу вунене чарапе - оне ће и босе преко снежних гора!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја ћу те срушити... смождити!... И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати. Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.
у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... Станко је слушао двојнице, па му се ражали...
А Иван је мој!... Како му ја рекнем онако ће кметовати!... Лице му се разгали... Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... — Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.
Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих. У тај пар зачух некакав тежак ход. Отворих очи и угледах момка који је ложио фуруну. — Сан! — рекох. — Сан!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
накупиће се комарци опет... — ’Оћу, мâмо. — Да ниси озебла, ’рâно? ’Оћеш да ти дам моју »шлофкалу«? — Фала, мамо! Топло ми је здраво — рече Јула, па затвори прозор, и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је вест о ултиматуму, доле у његовом ђачком стану на Дунаву, прекинула баш у оном тренутку, кад је завршавао своје топло и лепо писмо вереници, шаљући јој на хиљаде пољубаца, после чега је мислио да ревносно продужи читање за последње,
И тако занет оним сладострасним опојним осећајем он је сањарио како грли, милује и заводи оно лепо и топло тело што се с неким болом подаје, па се ипак смеши и тако смешећи губи постепено свест. Гребен је.
Али га жена није слушала. У оном полуосветљеном ходнику, у коме су били сасвим сами, њено богато, дражеће и топло тело, при трускању оних кола, примицало се, одмицало и додиривало га, и док се његове збуњене речи губиле у оној
Африка
Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.
Около, у даљим двориштима, сенке дивних облика непрестано промичу. Топло је и са саване долази мирис цикламе, која цвета у шумама у Европи, и мирис шипра који продају на париским булеварима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Од којих цвеће опада и воћка се смрзава. Сем тога, оно је дошло тако топло, да су се багремови расцветали пре времена, лудо, као што младе букну, од ракије, кад су сватови у тим крајевима.
Било јој је топло, па их је премештала, као да су ветрењаче. Крај све те веселости, у тој жени било је и жалости. Она је, преко чардака,
Изнад тих, барокних, зграда, у даљини, небо је било плаво, ниско, топло, оловно. Егзерциришта су била празна, пожутела, спржена, а трска у води, око барутана, била је сагорела.
Али то је трајало само тренут, два. Хтеде да му каже нешто топло, при растанку, баш кад и он окрете према њој, жалостивно, главу. Са мутним, уморним, воденим, очима.
Ишао је, као да га вијају. Био је заогрнут својој абом, иако је било топло, а, у руци, стезао је своју сабљу. Трудио се да што пре, у сенци кућа, одмакне.
Уђоше да се превезу. А вода је била мала. Време топло као да је лето. Скелеџија, терајући скелу, не мож да је притера уз обалу, па дохвати конопац, којим везује скелу, и
Човек, који је Исаковича возио, са огромним сламним шеширом на глави, звао се Шиф, и, Агагијанијан га је био топло препоручио. Тај постарији рибар на Дунаву знао је пут, добро, а био је ћутљив и намештао Исаковича, у кола, као лутку.
Била је у својој омиљеној, црној, кринолини, са корзетом зеленим, од велура, и било јој је топло. Њене црне обрвице биле су као срасле, то вече. Она је, кришом, пратила, очима, сваки покрет, и поглед, јетрве.
Па ипак, њен се црвени језик сад ваљао на његовим устима, тако лудо, а њене су га руке миловале по лицу, тако топло. Чуо је како му, као издишући, шапуће: „Ми се, серце, нећемо више сусретати, на овоме свету.
Павлу се чинило да није на путу у Росију, него да се вратио у свој мили Варадин. И тамо је било, често, тако, топло, и у септембру месецу. А кад се дешавало да изненада ударе – рано у јесен – неке луде кише, то је било неочекивано.
Руже су тамо цветале, и у октобру, а виногради су тек почели да се беру. Међу рекама је било топло. Честњејши Исакович проводио је дане – очекујући да му братенци стигну – лепо.
Он је јахао, погнуте главе, неколико сати, за тим својим сународницима, а после се вратио. Увече, кад је топло и светло, од Сунца, које залази, Исакович је имао обичај да седи, на прагу, своје куће у Токају.
Теодосије - ЖИТИЈА
љубазно почастио, одмах написа писмо проту Свете Горе, говорећи: „Пошто ствар није обична када се ово тражи, просим и топло молим твоју преподобност, немој презрети ове молбе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова се осећајност показује у свим догађајима личног и заједничког живота. Топло учешће се врло живо показује како у радости тако и жалости и не само према члановима задруге већ и према читавом
Задовољство им чине органске радости људскога живота: да су сити, да им је топло око ватре, да се жене и удају и да добијају децу.
Уместо лаког и широког одела Јужних Словена на западу људи овде носе тешко одело од шајка, неукусно скројено али топло. То је најтоплије одело на Полуострву. Чак се и лети топло одевају.
То је најтоплије одело на Полуострву. Чак се и лети топло одевају. Гледајући их тако одевене добије се утисак као да ту има неке везе са високим азијским заравнима.
Врло су осетне промене у температури. Зима је оштра и са маглама које трају недељама. Лето је топло и повољно за гајење жита.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Осетих како ми се нешто топло и сурово подиже са дна утробе и насмеших се, јер сам знао да је то тренутак превазилажења: сада сам био спреман да све
Било је то доба године које сам највише волео: чисто, светло и не превише топло. Рашида је звиждала као Сијукс Индијанци (бар тако је она говорила да звижде Сијукс Индијанци) кад је допливала до
- Шта се тебе тиче! - гунђао сам. - За тебе не постоји опасност да паднеш на годину, ти не идеш у школу, теби није топло, није хладно, живиш сто година завучена под тај свој луди оклоп!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — по истоветности илиџе — топло купатило изредан — нарочит, особен, изванредан иллистриссиме доміне (лат.) — пресветли, преузвишени господине!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је било и кад се селио са читавом кућом. Понегде, уз воду, било је тихо, топло лето, сазрело воће, добри људи, али тек што прође зима, опет су ишли даље. Кад му је умро отац, хтео је да се смири.
Сунце није могло да пробије облаке. Било је мутно, али топло преподне. Искочив из кола, Комесар се обазре да види хоће ли бити кише, па стаде пред њих.
Као и те њихове црне сенке што се виде на зиду, они су међу овим зидовима слободни и невидљиви. Унутра је било топло. Ватра је хуктала. Напољу је завијао ветар. Упаљен од врућине, лежао је на пећи, са пуном свешћу оног што је спремао.
Унутра је било топло и тако тихо, под сенкама на зиду, да се чуше мишеви како трчкају. Београдски град и шарени, турски трг, коњи што се у
Дафине, упропастили мир куће Аранђела Исаковича, у том пролећу што је, после тих задоцнелих и чудних мразева, синуло топло и необуздано. Госпожа Дафина нађена је, онесвесла у мраку, лежећи у локви крви.
Пролеће је било грануло свом снагом и топло лето на прагу. Ноћивајући у трави, која више није била мокра, мада је зором увек било дивне, пролетне магле над
при дављењу стоке, при орању у блатишту и по слатинама, чинило му се да ће одјахати на неки висок брег, у пролетно, топло јутро, где ће добити нешто што ће им свима помоћи, што ће их све развеселити.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дама у раствореној чипканој хаљини предложила ти је да спавате заједно. Њено плишано гнездо било је тако топло, али ти си промуцала да ћеш још видети, да ћеш се јавити, и побегла си главом без обзира низ степенице.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Њему је то годило, од тога му бјеше топло око срца, и сваким начином настојаше да их већма ослободи, да им постане што приснији!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
страшних вечерњих прича, доброг старца, који је са сеоских зборова доносио пуне џепове поклона од којих у срцу постаје топло и ведро и читаве се ноћи лијепо сања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је тај посао узео да ради не као научник, но као национални радник. Његов циљ је био у народу пробудити: »топло чувство и достојну памет спрам наши исторични хероја, спрам свију славни дела наши прародитеља.
Он је поред тога често и топло писао о српским народним песмама. 1841, уз своје врло познате збирке народних песама са Корзике и Јонских острва
Он је волео децу не суво педагошки, но очински, срдачно и топло, и за њих и о њима испевао је велики број песама, најбоље дечје песме у српској књижевности, где су велике истине
Интрига и проблема нема, али излагање је у целини врло добро, поједини тренуци су срећно изабрани, причање је свеже и топло, и нигде се у српској књижевности није дала тако општа и добра слика жене са села.
« И он је то учинио, занимљиво и живописно, топло и пријатно, са много локалне боје, често у карактеристичном дијалекту нишком.
Милићевић, Вук - Беспуће
Узалуд је тражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и бесциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА ДЈЕЧАК С ТАВАНА Пролазе године, кажу (никако да се уживим у ту непријатну причу!), сипи топло мливо дана и ноћи испод досадног вјечитог жрвња, а у мени никако да ишчили и остари сјећање на један сјеновит богат
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Посло ми Алах колевку пуну светлости... Јабуко моја... Мојој дојци топло у твојим устима као грешнику у милости Алаховој... Брате! Куран каже да га две године дојим!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чује се звек тањира, чаша, оканица и тихо, севдалијско свирање свирачâ. А више нас кроз обасјан ваздух клизи нешто топло, опија. — Вечерај, Нушке! Она узела хлеб, премеће га по прстима и гужва у куглице.
Не толико да је пио, колико је држао загњурено и сакривено своје лице у котлу. Опет поче песма. Али не онако топло, поверљиво, већ некако суво, дуже.
Брзо се згурих и легох. Кандило гори, око мене топло, из велике собе песма, весеље. По целој кући мастан мирис од јела и пића.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Хамал јој се на то топло захвали и оде одмах кући, ђе је живио срећно и задовољно до свога вијека. ЦРВЕНА БРАДА Живио је у Херцеговини
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ту смо се нешто као мало мазили, тек реда ради. У ствари, било је некако топло, као да спавате у каљевој пећи, изнутра.
Не прође ни минут а да не опсујете или не скинете сако; као, топло вам у њему, даме се, наравно, неће љутити што одоздо вири ознојена поткошуља; прочитали сте пола књиге у животу,
Одједанпут, десна ми рука у потпуној помрчини откри нешто живо и топло. Вриснем: „Лопови!“ и упалим светло. Кад тамо, имам шта и да видим — смртно преплашени матори и бакута вире иза
неком другом, неком правом, све то данас ћути као заливено у нашим рукама и сећа се неких соба у којима је било топло и зашушкано; сећа се можда неке фине плавокосе деце... Свега.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Облином брега горе глогиње. Жубори простор осињим зујем. Болује шума пурпур-богиње, топло умире. - Дијагоналом, гривом титравом, ломном пречицом, ваља се сабласт са црном шналом у паук-коси и са преслицом,
По тврдо утабаној земљи, која очас зине кад је топло време или се разблатњави кад удари киша, тек животаре три патрљка лободе и четири угажене розете боквице.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кроз грање вири од страха жут и пита: „Бако, носиш ли прут?“ Бакица руке предано шири, унука зове, топло се смјешка, а Мјесец, лукав, опрезно вири и пиргав носић лагано чешка. „Зашто ме нећеш да бијеш, бако?
“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!“ Разигран точак весело ђипа, топло се брашно у сандук сипа, деда се срећан по млину врти, препуне вреће на леђа прти, врти се жрвањ вртоглав, а млин
Тражећи гнездо, весела чавка на главу слети чупавог Славка. „Гле мога гнезда, ала је меко и још је топло, грејȏ га неко!“ — ускликну птица, ал у том трену гнездо се крену.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Хтео би да вам пружи руку, али се не види, — каже оно исто девојче. Наилазим прво на једно топло, женско колено, затим на њено раме и тек онда сусрећем пружену руку; једну па другу. — Добро вече!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...
Али шта је ово ?... Некаква топлина око десног образа. То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло... Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Веома је топло и светло. За столом испод липе, Софија, Јелисавета и Василије пробају једну сцену из Шилерових Разбојника.
МИЛУН: Шта мислиш да му дотурим? Можда турпију? ГИНА: Какву турпију, шта причаш! Нешто топло, отишо је лако одевен! Да ми се ноћу, док не изађе, не смрзава! И нешто, да може да поједе!
Замотаћу ти лебац у ћебе, нико неће ништа видети! МИЛУН: Сит сам ја фронта! ГИНА: Само да му дотуриш нешто топло! БЛАГОЈЕ: Добићеш флашу љуте! МИЛУН: Спреми, па ћемо виђети! ГИНА: До неба ти хвала!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То лето било је лепо, топло, са ноћима пуним звезда, а вароши су врвеле од великих, белих, сламних шешира жена и црвених сунцобрана.
На њих чекају читави ешалони официра. Идемо, дакле, у салоне тог бордела, где је заложено, топло, и где се игра. Мој Лаца открива и једну групу Србијанаца.
утицајем Дунканове, мистифицира, нађе се грофица од Ноаја да напише о њој: „Плес јој је тежак као у свећеника, а игра топло као животиње.“ Али отменост и чистота ове штампе је у унутрашњој политици. Ако се шегаче, са собом то не чине никад.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Не иди, послушај ника... ме!... Сироче: Па куда ћу? (Плаче.) Госпођа у црнини. Ајде са мном!... Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Занесен у мисли, живо се сети, како га рука мајчина помиловала, топло се Богу молећи: »Боже, поживи мога Моју (тако му је тепала), дај да одрасте и стекне доброг друга«...
Жива душа, топло срце, тражи хране за себе, тражи љубави, насладе, и кад то не нађе, онда се у њој постепено ствара мржња према ономе,
Сунце одскочило, па греје благо и топло и растапа оштру јутарњу свежину, а наш се ланац љуља и креће, пење и спушта и све граби унапред.
Кад изађе из школе, грејаше благо и топло јунско сунце које и најмученијој души даје полета и живота, али њему на души беше тамно и облачно, њему све изгледаше
Али и ти људи мишљаху, к’о и чича Пера, да је то све младићска ватра и да ће проћи. Наступи лето. Дивно, топло, благословено лето на селу.
А њему је тако лепо, тако топло и пријатно осећати њено дисање, топлину њена тела на себи, те и не зна кад га ии како га сан превари...
Слива јој се слатко топло млеко из груди на обрашчић, а она весело маше ручицом и смеје се гласно својим невиним, анђелским смехом, гледајући
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У Немачкој им смета хладноћа. Дани су на југу врели, У родној кући у зиму топло је ко у штали ... Кад су сити, опет би нешто јели, Купе кућу, ал и даље им нешто фали ...
Седео сам у великој редакцијској просторији, усред града. Поноћ беше одавно прошла. У деску је било топло. Није ми се ишло кући, где су ме чекали ледени зидови.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако чудно, страсно и топло.
Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа. Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.
сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа.
обрва јасно пусти поглед и, на изненађење оца, који као да се још није могао прибрати и смирити од страха, она кратко, топло рече: — Хоћу! Свекру као да више ништа није требало. Приђе јој. Пољуби је у чело, осети јој мирис косе.
Било јој је пријатно. Знала је да све у њу гледају. Нова чохана колија, ма да је топло заогртавала и грејала је, ипак ју је стезала у плећима и око кукова.
Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци. Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње,
Опет поче свирка. Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло. Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.
Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А,
Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад земље и калдрме ужареним и разиграним ваздухом.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Та је сновао свој нови живот, своје гњездашце, топло гњездашце, љубави, јак задах круте истине све то распрши као што вјетар маглу распрши.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Иза зиме топло, иза кише сунце (бива). — Приповиједа се да у мору има некаква тица, која на ружну времену пјева (јер се нада лијепу),
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И ово је победа која побеђује сав свет:“ (И Јн. 4, 18-21; 5, 1-4) вера, нада, кротост, трпљење, пост, мољење топло са сузама, а најпре над свим овим анђеоска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божији, а
А када је к нама дошао триблажени наставник, отац наш Симеон монах, због врлине то јест љубави, коју топло искаше од свих, и желећи да прими наш монашки лик.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Свак повјерова да се њеко чудо десило. Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ У једно сигурно лето Топло као кап плача Ходаћеш туђ низ све то Заклоњен зидом шетача. И глув већ за реч што лупа У слух о тешка врата Проћи ћеш
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И да не стигнем до обале и човека с подигнутом руком — зове ли тај или прети? — под ледом је топло. Живот ионако никада није био моја јабука. И ништа моје неће остати ни на једној обали.
Јасенови узалудно чекају ветар. Не виде се гарава ждрела оџака. Згрушало се небо над Преровом. Топло је само у кутњацима замуклих паса. ...
Једва је подигао очи, пријало му је кад се наслонио на коњске слабине; дуго стоји тако, неиздрживо му је топло и коње изводи, прснуће му мозак, толико му руке зебу да једва штрањге намиче, једва протиње дизгине, само да оде
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Пригрли ова јата благодатна!... И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло к'о кап сунца златна...“ И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти, и собу ми зари...
ми раку предубоку, Да ме мртва не огрије сунце; Јер мој живот студена је зима; Нек' ми буде од земљице топло.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Па да их оставимо за сутра“. „Неће ићи! - Топло је време, рибе ће се усмрдети, ако до сутра не буду поједене“. „Па добро, Марко.
Ти си ме одвео на пут науке и подупро ме својом снажном десницом. Нека ти је топло хвала на свему што си за мене учинио, нећу то никад заборавити“. Они се куцнуше чашама.
Дубоко сам дирнут и топло му заблагодарим. Весело узвикнух: „Моја груда снега котрља се као помамна!“ Сви се слатко смејемо и полазимо у спарт
Он ми топло заблагодари на том лепом дару. ФАРАДЕЈ Године 1834 довршио је Михаило Фарадеј своја епохална открића о електромагнетн
Упознах у њој супругу великог природњака, ослових је и предадох јој синовљево писмо. Она ми топло заблагодари, замоли ме да седнем у једну од плетених наслоњача хладњакових, седе у једну другу и поче да чита писмо
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али топло јулско јутро, пуно запаре, не унесе нимало свежине, нити оног зориног мириса ствари који је пожелео да удише да би се
Некад је, то добро знаш, пламен наше љубави лизао до неба. Волели смо се искрено, топло, лудо, али, наивно. У годинама у којима смо ми били, уосталом, никад и није друкчије, никад се и не мисли на онај
Отегле се зелене, бескрајне ливаде и чуче велики пластови као шубаре. Топло је, осећа се дах мора, и небо је мирно, плаво, благо.
и дубока нежност, нешто благо до суза поплави душу господина Леђенског, па је зажелео да јој говори дуго, много и топло и да је потпуно увери како је готов да се за њу сав жртвује, онако, из једног најчистијег осећања, једино из тога
Пролетње вече било је фино и слатко и топло, а небо мирно, мирно и мило, као увек о примирју кад се ни са које стране не чују пуцњи, ни мрска, потмула и језива
Ајдемо брже. Зар није боље било у рату: хумка и дрвени крст, а под свежом земљом, крваво, још свеже и топло тело. Ја сам, међутим, рекао: — Видиш, ова јадница не може да преживи свога мужа. Ја не могу то ни да замислим.
на тактичком језику — улазимо „у сферу непријатељске ватре“, и како комори није ту место, отпустих мога Лалу, који ми топло заблагодари за ту великодушност и окрете кола. Ја пођох лагано друмом, који су мала пионерска одељења оправљала.
Седи он и посматра кад оно топло подне спава по воћњацима и ливадама поплашћеним, па зашушти понегде у увелом бурјану, сијају ластари на дрвећу или
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Било је у томе нешто топло, нешто кућевно, нешто перманентно предбожићно. Нешто чега у хотелској соби никад нема. Три мусава дјечачића врзла су
То је био једини пут у животу кад сам га зажалио, кад сам нешто топло за њега осјетио. Био је тако јадан! Често ми се догађало да бих у таквој тричарији најболније осјетио биједу човјека и
друго (ја, на примјер можете ми се смијати колико год хоћете — наступе увјерености осјећам чисто физички, као неко топло гамизање изнутра), разумљиво је што је и оно подложно тој вјечитој флуктуацији, том непрестаном наизмјеничном тањењу и
Не можете замислити како топло, како присно зажалим таквог човјека: видим гдје је осуђен на неуспјех не због недостатка неког квалитета, већ, баш
Као да се трептај сад преселио негдје између груди и грла: нешто топло и меко, као задихано птиче, још ту задише и дрхтуљи.
Осјетио сам ситно топло шкакљање, а затим примијетио велику црвену мрљу што је пробила кроз моје бандаже. Већ знам! Разумио сам по врсти
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« — помисли Ђурица. »Венчање... Прате ме робијаши! ... А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ... Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...
Где си, лисната зелена горо ! Камо те, врело и топло сунце!... Хајдук вас се зажелео!... XXИИИ Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...
Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
А због греха што учини река иста, Сунце сија, као и пре, топло, благо; Поветарац лако гази преко листа; Овце пасу, и вода се тако блиста.
Ја нисам слутио испод ноћи сиве, Да су већ ту руке спасоносне, здраве, И груди где топло сва предања живе, Да су нам пристигли носиоци славе.
Подижем будућност са својих осама! У њој ће све бити мило и весело! И топло, и љупко к'о узглавље њено — Као коса, уста, врат, груди и тело. 1905.
док имам руке, груди, усне твоје, И те очи пуне среће и незнања, Ја осећам како дише лето моје И мој сутон у коме се топло сања.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
свом животу приметио сузе у његовим светлим очима, клонуо сам и почех ридати, осећајући се постиђен када сам приметио топло саучешће путника на броду, на ову дирљиву сцену мог растанка од оца и мајке.
Чинило ми се као да чујем како мајка говори сестри: ”Нека га бог благослови за ово лепо и топло писмо. Нека га дух св. Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања.
могућности свима, да сваки Појединац мора тражити ове могућности и бити спреман да их искористи када му се укажу. Топло ми је препоручила да искористим све могућности које ми се пружају на фарми и саветовала ме да пођем и тражим нове.
Знао је много о Србији, чак и о Србима у Аустро-Угарској. Када сам му казао да сам у Америку дошао да стекнем знање, топло ми пожеле да ме једног дана види као студента универзитета у Принстону. Принстонски студент!
године. Максвел је имао врло високо мишљење о свом младом америчком пријатељу и несумњиво га је топло препоручио за професора физике овог Универзитета.
Али. опоравак је био спор. Хелмхолцово предавање о Фарадеју и Максвелу било је тако топло и праведно, да сам почео да преиспитујем свој став према германизму.
Ћипико, Иво - Приповетке
По обали шета се неколико момака господске руке — синова месних поседника и трговаца Обучени су у топло одело и огрнути дебелим зимским капутима. Где—где уза зид, око трга, прислонило се двоје—троје тежачких младића.
Жена се придигне. Момче се прене, протаре очи и загледа се некуда неодређено. —Хвала! Није од потребе. Топло је... —Узми, кад ти дајем! —Хоћу, хоћу из поштене руке, — те испије чашицу. —На и теби!
У брзини што ће да уради, шврљајући, поврати се мору. На обали, пред подне, сунчајући се, шета бољи варошки свет, топло одевен.
Браћа, умирена, прихватише се посла. Код мора у пуном подзимњем дану сунце их лијепо грије; топло им, па задовољно раде. Понешто и разговарају, понајвише раде и ћуте, као да мисли сабирају.
Над главама им вјетар хуче и одбија се од голих кршева, а њима је у друштву мило и топло: грије их сунце, врео задах чобаница и младићки животи, скупљени један уз други да се заједнички од студени обране.
По ораницама и ливадама пасе угојено благо и сија топло сунце. Ту се у сунцу срета са Спасојем. Он је води у хлад. Пландују и разговарају, но не сјећа се ријечи.
Док је уљегла на врата, осјети као и увијек ружни задах тјескобе, но пред очима још јој сијева топло сунце. Па слатки осјећаји, донесени с поља, кроз тијесне улице, поступице се стишавају, док се не слегоше и посташе у
Јача трпељиво пусти да је старица помузе, а затим се обје повратише откле су и дошле... Срчући топло млијеко, ослушкуј ем хармонију морскога шума и затресених борових грана, и разговарам са старицом као са смо стари
Тражио је заштиту од Пречисте девице. . Сутрадан приђе олтару њој посвећеном и, клечећи, топло мољаше пред чудотворном мајком за заштиту.
Али он је већ отворено говорио својим учитељима да ће да оде; није ту њему место. А топло лето пожури ту његову одлуку. Немиран, раздражен лутао је по просторијама сетминарија, дворишту и башти.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Влажног и тамног боји се Софка; од њих зазире и газда Младен у истоименом роману. Светло,доживљено као топло, усредсређено је у изнутра осветљеној кући, још уже: у соби у којој су опуштени, раскомоћени међусобно блиски људи.
У В глави један спореднији лик, служавка Магда, добио је прилично много места. Моделован је он врло топло, као што се и иначе у роману знају топло да прикажу верне слуге, са неким интимно виђеним карактерним цртама.
Моделован је он врло топло, као што се и иначе у роману знају топло да прикажу верне слуге, са неким интимно виђеним карактерним цртама.
Али у лику Магдиноме има и прелива ироније, додуше благе. Што је најзанимљивије, и једно и друго - и топло приказивање у интимноме тренутку и иронију - налазимо у истој реченици.
У опису са почетка XXВИИИ главе,144 који је раније већ цитиран, постоје следеће опозиције: „хладно”/„топло (кућа јој је изгледала „хладна”, а она је од ње учинила „топлу, и то сасвим топлу); „оштро”/„меко” (постојала је
(2) „Управо соба, ходник и кујна, и она друга мала соба, остајући широм отворене, постану као једно: осветљено, пуно, топло, а опет што је најдраже, што највише човека расположава, то је што човек осећа како је то сигурно, кућом, капијом
Унутра је било топло и тако тихо, под сенкама на зиду, да се чуше мишеви како трчкају. 348 У пресудноме тренутку, кад се злокобно почну
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
У рукама му дуге ћилибарске бројанице као да је прегао да постане подвижник. Буди Бог с нама, данас!.. Он ме топло загрли, али не подиже на моје тражење руку да ме благослови како је некада само он умео, нарочито кад гледају Турци.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави. „О, хоће, драга, хоће! Добар је Господ вишњи, Окрепиће ти мајку, исцелиће је, знај!
А ја с драгом мало ниже По руке се држећ’ топло, Кроз груди нам струјао је Као мајски миомир. Поточић је жуборио Као песма путникова, А над нама облачићи
ЗИМА Слава теби, убаво пролеће! Теби венци, јер је твоје цвеће! Хвала лету, кад сунце завлада, Топло грли, а пружа и хлада! А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала! А шта зими, годишњој мезими?
Земља стара зими се одмара, Снагу збира у заклону мира: Спрема ново премалеће, цвеће, Топло лето, хладовно дрвеће, Јесен зрелу с пуним крилом дара Да обдари вреднога ратара.
А каква је ово звезда Над јаслима што сад стаде? Три је цара тâ довела Да с’ поклоне „сунцу правде“. Топло ј’ души песниковој Пред ти јасли кад поклечи, И тај тренут — Нема речи.
снага дивска: Та куд ћу јачег, страшнијег џина Нег’ што је лавина Хладан си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло одело Њивама нашим, млађаном саду, Тежачкој жуци, ратарском наду.
Краков, Станислав - КРИЛА
У глави му беше прво страшно топло, после свест поче да се мрачи, знојио се јако по челу, али се ипак није онесвестио.
— Ах, мислила сам да је Митфорд... Ипак је пружила руке, и привукла мушког. Тело јој је било размекшано и топло. Као и у баронице Ивон. На улици се чула вика јеврејског продавца. Ивона, Ивета... Душко се смешкао...
Петровић, Растко - АФРИКА
Ове мараме, дивних угаситих, а ипак веселих боја, које топло украшују њину мрку кожу, тако су лаке да њини меки набори стално прате покрет и облик тела.
Около, у даљим двориштима, сенке дивних облика непрестано промичу. Топло је и са саване долази мирис цикламе, која цвета у шумама у Европи, и мирис шипра који продају на париским булеварима.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно! Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно! Како српско коло игра, Како српске мисли
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али пред зору пробудио сам се због хладноће. Осетио сам луду жељу да попијем нешто топло. Сув хлеб нисам могао више јести.
Вас не могу ставити у своју ташну. — Свеједно... Ставите ме у ваше срце. Арлет ме топло погледа и уједе се за усницу. Лако руменило обли јој образе и она стидљиво обори главу.
Моје се мисли растржу, расејан сам, док око мене брује весели гласови. Одета је свирала на клавиру. У соби је било топло, док је напољу ромињао снег. — А ми трунули овде под земљом — вели са извесном меланхолијом Војин.
Задрхтао сам пред том могућношћу и с нестрпљењем сам очекивао кад ће се појавити. И дошла је. Очи су јој топло сијале. По раширеним танким ноздрвама рекао бих да је још љута на мене.
Неки прозори на кућама били су отворени. Тамо је сада било топло... Моје тело, истрошено и сагорело од маларичних напада, жудело је за домаћим миром.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
свјетлост топлу дајут све увесељавајући, вјетри јужни прохлаждајут љето показујући, и Деница ран' исходит, сунце топло нам доводит. О златоје пролеће!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гробнички покров скрио је све куте, Само твој поглед моје очи слуте И чујем смех твој кога нема више. И топло ми је у том предвечерју, Док ступа позна јесен у паперју: То твоја душа шуми и мирише.
И ником не могу бол у срцу скривен, Бол, у тешки терет кô од туга сливен, Рећи тако топло, сав патњама сморен. И ја као лудак у бунило падам И хтео бих да се само теби јадам За тај бол који је баш од тебе
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
БИЉКАМА Влижи се. Златна одора на њој. Смрћу позлати. Мирисне моје, топло ли умирете. Раскош је ово и у мени сете. Кропи у јесењи дан.
Корен је ово, црва ми, оче, у нагризáње, расточи о расточи раба. Јер и пакао је твој, и пропоје. Залапим топло из ове опорине тела. И корен по корен мање Моме страдáњу. ГОСПИ Све самљи. Сном походиш ме туђа.
ВИИ Лек си, а гњијем у срцу. Кротином ћув то мрзли разједе кам. И јер лек си, јер топло буде свима, чудно ме у пролети овој зима. Лек си, болујем те сам. ВИИИ Лек си, дубље тим лека ми не.
3 Мру, топлином лапе вали лагани. У срцу свих мрења све дубље откуцава било. И топло некуд појећи помјани, тугом у бездан незнаној отвара се страни.
Те сура пољем лута звер, и гавран сам црни се по снегу. 3 Ми хорно, руку под руку; на срцу топло, шкрипи под ногама снег — земљом нам застрта свила.
Земље прођох, ноћ ми свуда без сванућа, ван са неба топло што ми гране тама! Дому дођох: туга, јесен шуми, и мирише зрели грозд!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.
Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан. У дућану топло. Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Гружи, после Ђурђевдана, ставља се к. у гнезда, да би кокошке носиле јаја, и »око карлица у које се разлива топло млеко, да га чува од квара« (СЕЗ, 58, 1948, 333).
Ћипико, Иво - Пауци
Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора...
У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце. И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим
Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе. Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
огромне носеве и исколачене очи, можда сам то баш и хтео, да се људи разгале и разведре, да им буде овде присно и топло. Живопис вратимљске цркве био је готов. Одмах да кажем: није ми се допадао.
Тај Доротеј је имао срце, пространо и топло за све, чак и оне незграпне, ружне, несавршене, оне које никад нико није волео, мучаљиве, скврчене, мрзовољне, сапете,
Нешто ми топло око срца. Згодно ми. Уопште не сумњам да ће лонци затајити. Уто Доротеј рече како је видео чопор дивљих свиња на
И кад сам већ помишљао да би најбоље било да се вратим у нашу јазбину, где је довољно топло и довољно смрдљиво да ми из костију растера новембарску студен а из носа кисел воњ смрти која је била свуда око мене,
који ландара и шкрипи, у дугој мрачној јесењој ноћи, ја једини будан од свег света, киснем, хладно ми је, али ми је и топло на неки начин.
Смањио би ватру у нашим ужареним пећима јер је превише топло, проветрио би рупу јер је сувише загушљиво, распремио би разбацане ствари јер је лом свуда около, мене би натерао да
Никакав изговор више нисам у стању да нађем, да бих одложио пењање за неку другу прилику. Ведро је, стење је суво, топло је, није оморина, немам пречих послова. Ништа ме не боли. Полетан сам и чио. Дакле, данас је тај дан.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
За њоме пролетњи лахор из мрачних планина стиже, И топло заблиста сунце на зреник ступајућ ближе. Све прену из тешког санка и све се радосно крете, Да прими подмлађен живот из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ала је топло и загушљиво у овој беспрегледној равници! Како је добро што сте уз Вашу ношњу додали и ову лепезу од палминог листа!
У њеном загрљају, он је заборавио на своју венчану жену, а ко то не би - најстрожије осудио. Топло тело младе краљице разнежило је старога ратника.
Толико мален део природе видео сам и у моме парку, и то ми је било доста, јер сам осећао њено топло било, као што сам га осећао и на оном исечку рукавице, под својим уснама.
То тако иде све до 9500 године пре Христа. Онда је дронтхајмско лето тако топло као што је данас 520 километара јужније, дакле у пределу Ставангера.
је доба Земљин екватор пролазио кроз садашње најсеверније крајеве нашег континента, где је онда било, природно, веома топло, па из тога доба потичу, на пример, наслаге угља које се сада експлоатишу на Шпицбергу.
Било је топло јулско вече па га проведесмо под ведрим небом, у једном баштенском локалу на Дедињу. Говорили смо о свему и свачему,
Али он шаље своје топлотне зраке у васиону као топла, но неусијана пећ. Јупитер је, дакле, једно топло, али тамно споредно Сунце.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
свјетлост топлу дајут све увесељавајући, вјетри јужни прохлаждајут љето показујући, и Деница ран' исходит, сунце топло нам доходит. О златоје пролеће!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Позва Ристану у башту. Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој. Жуто лишће је још украс; топло је; цвећа пуно по свима лејама. И то наше домаће цвеће је увек некако слатких боја.
Кад се он и жупник смеју, то је била права музичка хармонија. Жупник је имао у гласу нешто светло, а дечко нешто топло и мазно.
Пред њима сребро, цвеће; у три угла собе запаљене су велике зелене порцеланске лампе; топло је, и потпуно мирно. Њих двоје разговарају, паметно, озбиљно, тихо.
Ускоро се та књижица појавила и на српском језику. Била је написана збиља с талентом, врло живо и топло. А у предговору Павле је објаснио: желео је да нешто учини за свога оца, потомка јуначких и сиротних Срба Личана.
Одлична књижица. — Нашла је књига пут и у Лику. Фрау Роза је показивала Бранку личке новине: Лика топло приказује дело, и назива Павла својим сином.
је те вечери чуо и видео, Бранко осети да се мешају у њему језа и топлина, тужне претставе о животу Павлову, и неко топло осећање од своје згрчене егзистенције. — Куда ће Чупоња? чија ће бити кућа? хоће ли се сачувати траг од Чајновића?
Сели су на своје шамлице, које су понели као последње од својих имања. Говорили су како сунце топло греје, како је и ту лепо. Ујутру је било необично меко: да се човек наслони на њега и утоне као у душеке.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али, топло вам препоручујем, пре него учините, да узмете једну дозу брома за умирење живаца, јер ће вам тај математичар доказивати
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Рукама су војници бацали снег у казан, док се не испуни прљавом кишницом. Али шта мари! Нека је само нешто топло. Сручисмо у казан пакло чаја и војници дођоше са мањеркама. Изделисмо и последње резерве шећера.
Покрај пута беше једно село. Оџаци на кућама пуше се и дим се лено протеже право у висину. А у кућама је сигурно топло, угодно, и мирише јело... Да ли наши имају топлу собу?... Али нама је још мало хлеба остало.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како су беле и ледене биле крошње дрвећа! Како су се, притиснуте снегом, сагибале до земље! Али, у мравиљаку је било топло, а у јајашцима су равномерно куцала срца будућих мрављих витезова и лепотица.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Пригрли ова јата благодатна! И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло ко кап сунца златна''... И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти и собу ми зâри...
1913. БАЛАДА ''Кажи ми, дете, што си се покрио Земљом и травом? Зар ти хладно није?'' ''Не, мати. Овде тако топло ми је Ко да уз наше огњиште бих био.'' ''Прени се. Пођи својој родној луци — Кућа те чека, моја славо жива.
Ноћ уза ме ступа и свиленим скутом Сјајне капље руни са процвалих трава. Како топло шуми њен краљевски вео Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ, И запиње лако за гране дрветâ И мак црвен што се по
Како ли ме грли и целује мило! Кô на дажди класје, кô различак плави, Ја дршћем уз њеног срца топло било. Све тако, крај реке, греје ме и крепи, А кад бела зора с песмама се јави, Кући носим пуну прегршт звезда
Оживи мене, ноћи богом дана! Ступи, и тихо преко мојих рана Положи твоје меко, топло крило! Узми ме, дигни, и са мном одброди Негдје далеко, незнаној слободи, Гдје нигда није ових људи било! 1908.
У души зачух слатке мелодије, И све ми сјајем чудесним заблиста, Мило и топло, као нигда прије. Завјеса спаде... И љепота чиста Указа ми се на своме олтару, Под сплетовима лаворова листа.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Опрости. Девојчица га погледа, топло и мило, као и оних минулих дана и рече: — Стриче, нећу те заборавити, али знај: никад више нећеш наћи оне своје
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће у тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце! Кућа није имала прозора с улице. Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.