Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На ногама лаковане чизмице са златном ружицом И кваслом, а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир. А за младожењиним колима сијасет кола.
Теодосије - ЖИТИЈА
А љубљени син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и преподобне му руке уми многим сузама.
хвалу свеблагом Богу, и као самога оца загрливши свети и мироточећи гроб целова га и окропи га изливањем многих суза и топлом љубављу. Онда најпре прот светим и благоуханим миром, образом крста помазујући знаменова сва своја чула.
племена, јер помишљаше како је у сукобу многога оружја немогуће да прође без смрти многих, а нарочито оних који се с топлом вером и усрдно боре. Заустављаше самодршца и све његове главне војводе, говорећи: — Идем право ја ка ппотивнику.
Крст свети и часни омивши, том освећеном водом и топлом молитВом брата напоји, и свега га окропи, полажући руке своје свете на часну његову главу, и ову грлећи са сузама
А свети га прихвати са весељем душе и срца радошћу, и краљ исприча све о себи. А свети се за диви његову са топлом љубављу према Богу спремном исповедању грехова својих, о којима га свети архиепископ научи да се покајањем добро
Дошавши у град који се зове Солун, поклони се у цркви светога Христова мученика Димитрија, и са топлом вером И љубављу целова његов гроб, у коме свете мошти његове мироточиве леже.
и светога Арсенија Великог, и измоливши од митрополита инока који ће га пратити, стиже на места, и ова обилажаше са топлом љубављу коју је имао према светима, и са многим сузама целиваше њихова пустињска света обиталишта.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Себе, и никога више сем ње, осећао је у близини, у топлом полумраку ватре. Друго би било да је ма ко прошао кроз ту избу, споља, из Земуна.
из Београда, кога је доводио на својој лађи сам кир Аранђел, а који је лечио неким травама што их је морала пити у топлом купатилу, и вечери, средом, кад јој је долазио лекар чак из Осека, који је сваки пут добијао дукат, а који је лечио
Широке воде знала је већ, као и беле минарете што су, у подне, лебдели у топлом ваздуху над градом. Тако се навикну да примети ситне промене у свему томе видљивом, па и невидљивом.
Пред вече чу да су кола стигла и да ће прекосутра путовати. Пробудивши се сутрадан, у топлом јутру, па видевши на авлији велика путничка кола, она се скоро разболе од срџбе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У тренуцима клонућа он је помишљао да се врати топлом родитељском дому, али ове разборите мисли живеле су у мени само док је беснела бура.
Милићевић, Вук - Беспуће
И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском добродушношћу. Тада су се посљедњи пут видјели.
страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
човече, одједанпут сам некако примећивала да пада снег и да су све породице сада иза осветљених прозора, мислим, у топлом и у тим системима. Увати ме паничан страх. Најрадије бих се завукла у рерну нашег шпорета и тамо прела као мачка.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И људи што пролазе улицом, и ђаци што трчкарају пред школом, и небо над њим које се плави и трепери у топлом и нежном зраку, — све је то црно, јадно, ништавно. Нема сунца, нема живота, — пропаст!....
оку није се могла измаћи по нека муња, која безузрочно, само за један миг, за један тренут сијне и нестане је у оном топлом и милом погледу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Њима је бар лако: чим замакну Иза високе планине, где их нико не види, где је уснуло поље, Белу заставу сна на топлом димњаку истакну, И спавају, заједно са железничарима, до миле воље.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Да их бацим свуда, и на вјеки века! По пределу мрачном, сјајном, топлом, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном!
Ја бих да исцрпем дане мога века Напречац, у крају топлом, или ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
вера и лепота У свом спасоносном, тајанственом сјају, И прешли смо стазу немирног живота У присном, и страсном, топлом загрљају.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
У њему топлом ранивши се љубављу и покренут божаственим Духом, чу преслатки глас како говори: „Ко не остави све и за мном не иде,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зажелим да је избушим ножем и огрејем прсте на њеном топлом шикљању. Застајем и слушам како ледена дрхтавица отиче у крви под опанцима. На обали у снегу црни се човек.
Лакну му кад уђе у собу која га је увек чекала загрејана, боље осветљена, с топлом водом за каву. Споро откопчавајући гуњ, спусти се на миндерлук с модрим јастуком. — 3на се!
ноћи и по каквом невремену, а да га она није будна дочекала, вратнице му отворила, испрегла стоку и нахранила, њега топлом вечером понудила, обућу му изула, и ноге опрала, као дете сместила у чист кревет, и после га заспалог привијала под
Под њом, повијеном, у плитком дрвеном шафољу с топлом водом њене руке свађале су се с посуђем. Не смирујући руке, она му окрену лице: „Зна ли он?“ „Зна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да их бацим свуда и на вјеки вјека! По пределу мрачном, сјајном, топлом, ледном, И с очима пуним планина и река, Да проживим живот у тренутку једном!
Ја бих да исцрпем дане мога века На пречац! у крају топлом, сјајном, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном! М.
-------------------- Ветар ме хладни до костију проби На топлом сунцу ведрог летњег дана. ...Ал' слику тамну моје мрачне коби Одагна одјек клика раздрагана: То сељанчицâ у шарену
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и савршено бескорисне биљке; брижно им је регулирао температуру и одржавао им ону тешку, запарену атмосферу засићену топлом влагом. На њима је стрпљиво покушавао најразноврснија и најнемогућнија калемљења и оплођивања.
А ја сам, без обзира на евентуалну случајну моменталну и тако даље, спремно отклонио понуду, с топлом захвалношћу. Сасвим спонтано, још пре него сам имао времена да промислим одговор.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном слетлошћу сунчевом. Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од
У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било. Осећао сам се изванредно, као да су све земаљске тегобе нестале.
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било. Осећао сам се изванредно, као да су све земаљске тегобе нестале.
Ћипико, Иво - Приповетке
Народ махом клече. — Исусе мој, милосрђе! — разасу се големом, топлом црквом, скрушеним уздасима орошеној. И наста ударање у прса. — Исусе мој, милосрђе!
— уздише парон Зорзи и кришом, језиво погледа у сребрно распеће које језуита држи високо над собом, обасјано топлом, меком, понизном свјетлошћу, у тајанственим облацима сјаја и мирисавог тамјана, и излази у гомилу из цркве,
Чује се шуштање одела и тешки, дубоки уздаси, од којих уздаха као да се црква меком, топлом влагом застрла. Жене клекоше, а Марко часом застаде на ногама у трагу сунчеве зраке што се ушуљала у тамну црквицу
Крв му се из главе пуши, пада на земљу и нестаје је... Земља, жедна, нагло, похлепно је пије, хоће младом топлом крви да загаси жеђ... Сунце је жеже — жедна је!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на старим свадбама у песмама тужило, нарицало, девојке су у хору плачевно набрајале (шта све и кога невеста оставља у „топлом”, „свом” дому, а одлази у „хладан ”, „туђ”)99, и то свакако и у Станковићевоме крају, и Станковић је то могао у
Не би се иначе употребио за опонирање са јунакињиним противним стањем: са њеном смиреношћу кад се нађе у „меком, топлом и утутканом” собном простору.
наговештава да би се хронотоп среће и у Нечистој крви могао наћи тамо где се обично не тражи: дубоко скривен у „меком, топлом и утутканом” собном, односно домаћем, породичном простору.
Из доживљаја дечака приповедача изворно потиче и осећање сигурности у меком, топлом и утутканом кућном простору. Али је управо то, по свему судећи, послужило и као подлога на којој се уопште књижевни
Краков, Станислав - КРИЛА
И други не повређени смакоше се мало за стење. Његове руке пипају по лицу и лепе се топлом крвљу. Не осећа бол. Удар га је занео мало. Завоји се нуде, али и смех са њима. Опасност је прошла.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде је пред њима, води их ка мјесту. И, дошавши, поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом. Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.
Уто појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и њему приђе. За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Долазио сам ту много пута и раније и доцније, али ми се никада вода није учинила тако бистром и топлом као тога дана. Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша.
Једном руком држи печену јагњећу плећку, врућу и сочну са моцом која капље низ подлактицу, друга му је закрчена топлом белом погачом. Једе и ужива.
Димитрије Али дан промиче, благи септембарски дан са питомим сунцем одозго и топлом земљом одоздо и ми постајемо најзад уморни и поспани.
Матија Седети у топлом и слушати како напољу реже вуци. Није лоше. Уопште није лоше. Овде пламса ватрица, у тами мирис учвареног осушеног
Најзад сам горе. Лежим потрбушке на нечем меканом и топлом, лице сам зарио у рески мирис биља и земље, жмурим и пуштам да ми се сваки мишић опусти и олабави пре него што отворим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Другови се погледаше поносним погледом. У топлом ћутању среће и вере шетали су још читав сат. Будућност сигурна, савез за будућност склопљен, ура!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Песма је одавно замрла, разговори су престали. Иду људи од места до места, намамљени причама о хлебу и топлом сунцу Јадранског мора. Прича се већ да ћемо ићи овако до мора, а онда ће нас пребацити негде, да се одморимо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У једној маслиновој шуми заноса, горчина над Велалуком, на Корчули. СВИ СУ ЧАНЦИ ПРАЗНИ Тако заспи, месече, Над топлом супом детињства: Из мене ће прелити туга довече, Као из чанка младог животињства.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Устај и црну одежду обуци; Свијетли путир понеси у руци и крепком вјером мој народ причести! Молитвом топлом гњев бога укроти, и тражи милост напаћеној груди; С мученим робљем мученица буди И с њиме ступај крсту и Голготи!
Одјекују врси — Пролеће пјева. Но док господ бдије И на свом топлом срцу земљу стиска, Ја видим како један црв се вије — Гмиже и пузи и полако гриска, Овдје по долу и ту по врхунцу,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Његови одговори после тога одишу топлом непосредношћу не очевица (какав може бити гавран), него рањеног учесника. — У другој песми образац није поремећен
То је, најзад, и у највишој мери, сама смрт коју захтева лепота живота. Изражавајући све то живом, топлом, непосредном и слободном народном речју, наш епски песник је подигао величанствени споменик величини људског срца —