Употреба речи топола у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

курјак 130 106 Комарац и во 132 107 Мишеви и прапорци 134 108 Рис и лисица 136 109 Храст и трске 138 110 Путници и топола 139 111 Човек убог и жена 141 112 Жена и кокош 143 113 Корњача и орао 145 114 Дете и срећа 147 115 Петао и гпаги

Не желимо да смо свуда зејтин на води. 110 Путници и топола Путници на врућини дођу под велику Штополу у хлад, и ту отпочииу.

” Али мал' не заборависмо нашу басну. Но топола ми је крива, и на ови ме разговор навукла с своји милиони које с кором својом храни; но ово| ће свак наћи у

које с кором својом храни; но ово| ће свак наћи у вишереченој књижици кад се преведе, а ми сад хајдемо к басни. Топола право има што укорава оне путнике како не само неблагодарне него савише нерасудне и несмислене, којих памет нимало им

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране.

Но скривено звоно кад под сводом ледним, И опет се зачу из топола стари, Сва долина страхом испуни се једним, И ужасном стрепњом, и паником ствари.

Видим врх звоника; то црквица мала Вири из маслина, топола и ива. Опет ноћ без мира. И сад из далека, Вечерњега звона кад се чује јека, Помињем те с болном сузом што се рони.

И свуд по један пророк вапи. НОЋ Падају сутони први плави, И звезда већ зрачи с речног дна. Засипа с топола мир по трави... Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све...

И скакаваца мину јато... С топола јастреб млади Баци у сунчев сјај и злато Свој крик вечите глади. СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља

Свуд је владала мртва самоћа и свирепа тишина. Ева је за то време седела у сенци топола поред једног зеленог извора. Њене су косе падале по сочној трави, и њен је слух био опијен ритмом воде из врела, који

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

била је одмах више цркве а иза ње била је ледина за нове гробове и река по којој, гдегде, било је младих, високих топола а остало било пуно старих, кривих врба.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

у околини Бара, „на Ђурђевдан, мати излупа дјецу, док су у постељи, са граном тополе, да расту и напредују као топола“.

Недељковић, Невенка, „Свекрвин дочек невесте“, Сабор народног стваралаштва Србије, 1, Топола 1988. Ненадовић, Љ., О Црногорцима: писма са Цетиња 1878. Обод, Цетиње 1975. Николић, В.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Онда, изривена калдрма, опале чесме, река, камени мост с турским натписом, пресушено корито, обала пуна врба, топола. Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

3елена спужва помно исцртана Сребром канала, за љубав спокојства Оних што фарме од ветрова крију За завесом белокорих топола Што расту и на сликама, где слију Себе у намаз боје станиола.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ИВ У тесном склопу метрике и бола, „Миришу липе с питомог Врачара“, а с врата мојих врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан, семен, да будем кућа којој пева темељ.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И пораза. Људи су зурили попут оних топола и врбака, према густој измаглици над реком Битвом. Али у војсци се не пушта машти на волу.

Испред нас протезала се змијаста заравњена коса, чији се десни бок, негде у даљини, спуштао постепено и губио између топола, у равницама Мораве. На благој падини према нама, између златножутих кукурузишта, блистали су зелени виногради.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Јануар је био, зимско доба, Ледиле су се гране топола. А моја соба — хладнија од гроба. Хладнија од Северног пола. Цвокотале су од прехладе ствари, И слике, на зиду,

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

гуши, Осећам под сјајем ове прве ноћи Како се у мојој обновљеној души, Уз веселу песму раздраганих гнезда Док шушти топола и мирише липа И радосно небо месечину сипа, Тајанствено рађа ново јато звезда...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.

оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденицà, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа. После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола. ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ Отвори дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У зору, једна по једна устане и одлази у село. Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму топола. „Зато што се стидео“, објашњавала је мати увек с прекором, њему, Аћиму баш упућеним.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: Тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране...

Но скривено звоно кад под сводом ледним И опет се зачу из топола стари', Сва долина страхом испуни се једним, И ужасном стрепњом, и паником ствари. Ј.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

) Преко дрвеног мостића на потоку рустична црквица усред вијенца старих топола. Лијеп, помало дописничаст пејзаж. Но то ми никад није сметало.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.

подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ЕНАК 111 СПОРИШ 112 СТЕЖА 112 СТИДАК 112 СУНЦОКРЕТ 112 ТАМЈАН 113 ТАТУЛА 114 ТЕТИВИКА 114 ТИКВА 114 ТИС 115 ТИТРИЦА 116 ТОПОЛА 116 ТРЕШЊА 116 ТРН 117 ТРЊИНА 120 ТРОСКОТ 120 ТРСКА 120 ТУРЧИНАК 120 ХАЈДУЧКА

и Беговић, 119; ЗНЖОЈС, 20, 47). У Славонији верују да је г. дрво »вражје«, док су друга дрвета (топола, храст, јасен, врба, ракита, леска) виловна (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Али има докумената по којима изгледа да је г.

у ситу: чији су струкови весели, то је повољан знак; а чији је струк увенуо, тај ће умрети те године (ЛМС, 139, 85). ТОПОЛА Паппел (популуѕ алба). Топола; трепетљика (СЕЗ, 19, 402).

ТОПОЛА Паппел (популуѕ алба). Топола; трепетљика (СЕЗ, 19, 402). Према једној скаски, Богородица, бежећи од Јевреја, молила је т.

се тако не учини код неке куће, онда ће у њој нетко умријети те године« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 139, околина Бјеловара). Топола. Као вилинско дрво, т.

: »Ако у јесен на тополама остане само зелена крошња, ,вршина̓, зима ће бити блага. Ако лишће с топола опада одозго наниже, зима ће бити у почетку јака и око Младенаца« (СЕЗ, 70, 1958, 553, Лесковачка Морава; упор.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Али сунце већ нагиње према западу, чеше се већ о оштре врхове високих топола на овој страни реке, сенке се издужују и скоро ће јара ишчезнути негде у густишима шума.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1883. НА ВЕСЕЉУ (УСПОМЕНЕ) Већ бурни данак тоне, гле, Што нас је бригом сламô Све живо ћути, сања све, Топола трепти само. И тајна сила, света моћ, Расипље свете жŷди, И небом трепти тиха ноћ, Царица бурних људи. Весело, друзи!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

био турски заповедник код Бањалуке) Топлица Милан — личност непозната историји (презиме по реци Топлици) Топола — у доба И устанка село, данас варошица у Шумадији топуз, топузина — буздован Топчидер — данас предграђе Београда

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности