Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пред собом гура браду. Отвара прозор и протура је напоље. Ђорђе гледа за дечаком који једва носи белу тополову даску. Он му је дао за мртвачки сандук некоме његовом. — Ђорђе! Отишла је — каже прибрано.