Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ И једино је она то смела. Кад би то причала, руке би раширила, грлећи ноћ и топољаке у које улазе, подизала их увис, к небу и Богу, пре да му их покаже но да га Моли за њих. Гледала је искоса, замишљено.