Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
оде а задржао од ње само оно што је химна мужевној ваљаности: Спокојна совест и жизан нескверна Копља не тражи ни топуза перна, Нит’, мили друже, стрела јадородних, Отровом шкодних...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
подносило: две гомиле на смрт препаднутих људи кидишу једна на другу, исуканих мачева, подигнутих секира, завитланих топуза. Лом и кркљанац, звекет оружја, лелек рањених, хропац умирућих, псовке и клетве.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Богдане, он потеже тешку топузину, пушћа за мном уз кршно приморје; довати ме по свилену пасу, побратиме, сапом од топуза, шћера мене за уши Шарину, једва му се у седло повратих и утекох уз кршно приморје.
бедевија, шћаше утећ граду Варадину; љуљну Марко тешком топузином, па је пушта за њим преко поља, удари га сапом од топуза, паде Вуча у зелену траву.
Краљевићу Марко, тебе нитко Шарца отет неће, нит’ ти можеш умријети, Марко, од јунака ни од оштре сабље, од топуза ни од бојна копља, — ти с’ не бојиш на земљи јунака; већ ћеш, болан, умријети, Марко, ја од бога, од старог крвника.