Јакшић, Ђура - ПРОЗА
јадницама та је реч непозната, наше празне груди не осећају мелем њене садржине, а душа наша, сузама покајања изобилно топљена, заборавила је на наде благу утеху — смрт је све што нам у часовима горког очајања срце разигра.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
гвожђе кô кад се кали у студни вали те бива челик, тако се душа сужнога дива, паљена славом сјајних победа, топљена жаром жељних погледа огњеног ока Делилинога, тако се срце од плама жива у смртну студен тамнице скрива, слепилом жарки