Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кваре им се очи. — Уши ће ти појести. — Боле него да се дукати убуђају. Ђорђе заћута, воловски папци споро и меко топћу по првом снегу одоцнеле зиме, и напрегнуто се загледа у ноћ ускомешану црвеним кружићима и зеленкастим искрама што се
Крцкање асуре и шкрипа кола неподношљиво тутње у бубним опнама, нараслим, великим као надувене гајде; воловски папци топћу му по трбуху.
у стајама се говеда дижу и лупају роговима о празне јасле, коњи ржу и топћу, овце се разблејале, кокошке пре времена слећу са седала, пси завијају и реже.
Глава га боли: чини му се да ће се распрснути у парчад. Цркнуће као пацов овде у сену. Под њим, гладни коњи топћу и туку коленима о празне јасле. У подне Никола разгрну сено и пружи му тањир са сиром и хлебом. — Нећу!