Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А не бојите се змија кад идете боси? — Јок, не бојимо се! Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се: — Гле, гле! Та то је глава шећера! — Јес̓, глава шећера! — То за каву ваљда?
и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница. У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића, — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација! Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!? Ај?
Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати! Па нека му се нађе у његовој беамтерској торби. Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
стајала је та варошанка; с леве му, уз колено, као увек, била је Вејка и трудила се, бринула да у њиховој, заједничкој торби што више буде напрошено.
А кад напуни торбу, одмах престаје да проси и диже се. Па оно што му је сувише у торби, нарочито парчад хлеба од непшенична брашна, не добро и масно умешених питâ, баницâ, он то издваја и даје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако остадоше још један дан. При повратку, на путу, његова мати носаше неку шарену торбу, упртачу, а у тој торби знао је да носи погачу и чутуру ракије.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Између торби и стазе стајала је густа маса посматрача леђима окренута нама. Нисам успео да кажем ни речи, а Рашида је већ ишла
— рече. — Да ли си написао? — унесе ми се у лице док су јој очи у сумраку фосфоресцирале као у мачке, а у торби нешто почињало да се миче. Помислих да је на састанак донела мачку или куче, и почех да се смејем. Мачку или куче?
— Меланија ће сутра имати лице као божур, пази шта ти кажем — рече притежући оно нешто у торби, а затим се тихо закикота. Изгледало је као да је неко потресао кастањете негде у даљини.
Дечак је одбијао да одговори, али је и даље ходао иза нас. у мојој ђачкој торби уместо књига била је Грета. Данас ми књиге нису биле ни потребне, јер је последњи дан школе, а Грета је на часовима
” Затим је наставила да корача уз мене држећи свој длан на моме, док је Грета у торби почињала да се миче. - О, ти! - рекох отворивши торбу, а Грета извуче бронзану главу испод оклопа и погледа ме својим
- Још само мало, Грета. Још само мало! - умиривао сам корњачу, која се копрцала у торби. Заправо: мислио сам да њу умирујем, а у ствари, говорио сам самоме себи. - Још само мало! Мало, шта? Ти, идиоте!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Јер само једу и троше а ништа не помажу. У Рисну) (Вук, бр. 938) — Код дјеце плач и смеј у једној торби стоје. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 198) — Ђеца, будале и пијани правду говоре. (Вук, бр.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
на вечеру, изневерила је иначе своје лично правило да у оваквим случајевима носи увек нешто за јело у својој путној торби.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Слеп је, мати, седе дуге браде, Ал' у торби нешто он имаде.“ Ђока скаче, матери око врата, Она с њиме одлази на врата.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ено јој Петрака самарџије, нек је он пази, свакако је прешао у коњску вјеру. Носи у торби коњску икону, срам га било, старога човјека.
Хм, једино ако онај чупави широња не носи нешто у својој обилатој торби. И тако, нешто због торбе, а више из радозналости, ја сам се читавог дана навијао око стараца и прислушкивао њихове
Ту су и ручавали ко је шта понио у торби, договарали се о послу, погађали и цјењкали. То им је била као нека посљедња станица пред градом у којој се ваљало
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе у море. Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да
А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?“ из које су вирила пера од покраденог лука, он видећи да се нема куда одговори: — То зло и јест што је у торби!
“ из које су вирила пера од покраденог лука, он видећи да се нема куда одговори: — То зло и јест што је у торби! БОНИК И БОЛЕСТ Разболи се један богати но прости човјек тако да је у двије три године дана све љекаре над собом
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Дакле, шта сам оно хтео да кажем? —О условима ... —Ах, да! Кад сам ја стигао у Београд, имао сам једну торбу, а у торби. .. —...
— казао је, тајанствено се смешећи. Слегнем раменима и отпутујем заборавивши потпуно на пакет у торби. Јао, да сте само видели Мишелина! Иде поред мене и поздравља апсолутно све живо што носи униформу! На часну реч!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Одагнај, Моћни, напаст, бољезан, састукај пагуб и зло утуци! Безазлен ходим, дршћем опрезан, с главом у торби - с крстом у руци. Чиме се храним, тиме се пашем: Молитвом срца и Оченашем.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ману га Мачак, па торби хрли, другара вади, снажно га грли, милује кресту и репић крив. „Побогу брате, јеси ли жив?!
Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна. Пресрећан Ћоса под букву сједа и богат поклон у торби гледа, кад у њој сјеме од сваке феле!
Ех, то ће бити погача славна, У свијету цијелом нема јој равна!“ Диже се Ћоса, говори: „Ето, носим у торби читаво љето, сада сам прави див. Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку. Остаћу ваљда жив.
“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?“ Ћоса ће нато: „Па носим, ето, у својој торби читаво љето.
“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу, па сада брашно напоље цури. Путује Ћоса, бриге га није, а успут брашно сије ли сије.
ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо. Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца. Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.
“ Ждерко се трже, погрби леђа, у небо зирну оком. „Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже, па јурну њивом што може брже.
после, уз тиху кишу: — Истукло теле старину Тришу, врућу му, богме, скувао чорбу и још му, кажу, отело торбу, у торби било, још и то зна се, печено прасе. У тој су магли сусрели Жућу, тражио своју штенару — кућу.
И тога дана деси се, ето, ловац у торби донесе псето зграби га за реп, извуче ван, па викну громко: „Ово је сан! Маскиран зека у псећи фрак!
“ Знате ли деду? Храбар је он, ауто позна, камион. Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава. Па ипак, друже, и у том чуду, уз пуни гас, деда је често јурио друмом плашећи нас.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?“ из које су вирила пера од покраденог лука, он, видећи да се нема куда, одговори: „То зло и јест што је у торби“.
“ из које су вирила пера од покраденог лука, он, видећи да се нема куда, одговори: „То зло и јест што је у торби“. Тог ћу зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити...
“ а није гледао да плива или од воде да се отима. Не бије мене торба, већ оно што је у торби. — Казао некакав кога су тукли торбом у којој је било камење. Не гледа бог на каљаве ноге, већ на чисто срце.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се сва проја проспе у море. Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да
Међедовић бјежећи уз једно брдо врло сустане, а кад изиђе на брдо, нађе чоека на узораној њиви који је у торби о врату имао сјеме, па по један пут заграби шаком те сије, а по други у уста те једе; овоме чоеку повиче он: „Помагај,
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе y мопе. Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да
Овај | је чоек имао у колима у торби три сирца. Лисица која се била утајала, дигне се полако пак извуче сва три сирца из торбе, па побјегне с њима.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пети дан мој попо, зар ваљада је прегледао шта ја имам у торби, и видећи да ту ништа не стоји него две-три књиге, неки рукописни папири и преоблачила, запита ме при ручку гди ја
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зашто је купио црвене ђинђуве? Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, понесе у торби симите, рачунаљке и шећерлеме.
Лука није веровао да толико слова има колико је он торби риба морао да улови Гаврилу. Сумњао је да њих двојица у договору измишљају шаре, па би по неколико пута нагонио Аћима
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Онда је местозаступник. У младости, умео је да носи главу у торби. Можда и због тога што је имао утисак да га смрт неће.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У том тренутку, на малом столу до постеље, зазвони, па кркљаше пољски телефон у својој кожној торби. Никола пружи руку и узе слушалицу: — Ало, јест ја сам. — — — — — — — — — — — — — — Раз... разумем. . . . . . .
“ А Милош све мањи: „Знам пашо, одавно је моја у торби.“ Јер отуд, иза кулиса, допиру језиви, умирући, јауци раје на кољу: Јаааа-оооој... Јааа-ооооој... Ааааај... Па тајац.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући. На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.
Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. — У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Овај је чоек имао у колима у торби три сирца. Лисица, која се била утајила, дигне се полако, пак извуче сва три сирца из торбе, па побјегне с њима.
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе у море. Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Испричао ми је да живи у Будимпешти. Помогао ми је око мојих торби и остао са мном све док ме није сместио у воз који ме је понео у Праг.
- Да - одговорио сам - али само пре два дана су ми украли из једне од ових торби печену гуску у царству његовог величанства, а мој отац ми је причао да су баш овде у Бечу покрадена сва права и
Ћипико, Иво - Приповетке
Деде, прими нас! —Што тражите? —Што и други. —Добро! Дођите обоје. За данас имате круха у торби. — Погледа на момчића: — Вечерас добићете уља, дрва, лопижу и наливандуре... Прођите се како знате.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ сте блесани! Или чекате ту да издахне Од силне глади, очигледице? Хајд’ иди, Вуче, вод’ га колиби! У мојој торби биће са хлебом Ил’ сува меса или сланине; Па кад се, брале, мало прихватиш, Прозборићемо и нас двојица; Има
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Пази на маглу! — добаци неко кад сам пошао... Поред мене је био поднаредник Груја, који је у торби носио моје ствари. Прешли смо преко врха и упутили се благом косом. Ваздух је био оштар, и наше лице влажно од магле.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Твоје спрам волова палице нису. Волове добре имаш, нег’, штета, плуг ти је скрпљен. Шта за јело носиш у торби, је л’ пшенични хлебац? О чуда, проја!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” А те тичице све у гробаревој торби... Госпа Нола се усправила у наслоњачи, и чисто писнула. — Ух, што ме ова лева рука заболи понекад; то су ножеви.
Први је у кућу ушао Бранко. Језовито. Фрау Розе нема; биро је затворен; собе пуне кофера и путничких торби; јединац син и наследник је енглески поданик: чика Јова остаје на гробљу потпуно сам. Другови се срдачно руковаше.
туже се да је полициска служба тешка, да је њима често глава у торби. И зато, кажу, морају помало и пити... Каплар Радован прича ми, каже, „Пре твог очува, двојица су нам старешина
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Је л’ понео Роман што новаца на пут? Има ли у торби леба, сира, печења и мало вина?« — Ово питање вопроситељу ни најмање чест не чини, оно показује његово невјежество и
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
МИ ЈЕ 28 ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ
У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА
Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте Ко две
Ко две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је Где им све то стаје ГЛАВА МИ У ТОРБИ Глава ми у торби Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези Млеко је пиће Што јача мишиће Много волим
траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је Где им све то стаје ГЛАВА МИ У ТОРБИ Глава ми у торби Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези Млеко је пиће Што јача мишиће Много волим слано Кисело и љуто
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кано курјак с кожом вала нам плаћати, ка и ономе у Александрији што му се је јагњећа глава у торби претворила у човечју, канда јако одсечену главу, на сред пијарце међу толиким људским калабалуком!
Курјак своје клање... једанпут плаћа с кожом. Носи ли се змија у торби, кад год, ухапиће она човека. Овај живот, коме горак, коме и врло сладак.