Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако дођем ја на Забрежје; донесе ми Живковић само 64 оке у 4 торбице, узане као воштане свећице; ја то узмем и једва му с муком исплатим, но кажем да он трчи и да на колима донесе што
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дела, ево... ево, сеја ти спремила и ручак... Ту Миона брзо повади из торбице што је спремљено. Простре торбицу, па разреди по њој: мало соли, лука, неколико печених кромпира, танку погачицу,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У угловима тавана висиле су ките, торбице, увезано у крпама семење од поврћа. Па чак и скупо семење, као од празилука, дувана.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ДОЂОШЕ И ОЗРИНИЋИ. ВУК ТОМАНОВИЋ Које јаде дангубите, људи? Погибосмо овђе чекајући, нестаде ни арча у торбице, а духана неста у тобоце; врат искривих уз поље гледећи да ако се низ њег' помолите.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Богами, поједоше!“ викну Крцун, те једним скоком стани се украј торбице. „Ха, ко је Озринић... поједоше све!“ викну сад Мишан, једнако лежећи и ценећи се од смијеха.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Тадар калуђер извади из торбице петраиљ и требник, па најприђе рече оној тројици: „Питајте оцу својему проштење,” а оцу: „Сада ти покај се од
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шта то може бити? — Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! — рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести. Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком.
“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама. — Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! — Ма шта може бити то?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад види ага да му ништа ни из рука не дава а камоли да вади из торбице, наљути се те му рече: — Хајде право, рајо! Валај те нећу данас мучити орањем; ма, да нијеси узалуду долазио и да ти
Ћипико, Иво - Приповетке
Часом, па иза наглих облака сунце извири и обасја их. — Нека сунца! — рече момак сам собом и извади из торбице комад круха, нуди и њу, и залаже се. Поред њих марширају војници, а он се не миче с пута, једе свој крух и гледа.
Краков, Станислав - КРИЛА
Брже ствари иду... Иза шатора се појавило знојаво лице пуковскога ордонанса. — Пошта. Сви су поскакали. Из торбице се појавиле новине и акта. Ордонанс је брисао орошено чело. Носио је црвену бразду од шлема. — Потпиши у књигу...