Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Све лепо да буде спремно, дете моје! А у торбу ћеш метнути и нешто мало јабука и крушака... Треба се и господи нечим умилити, а, богме, и младога Милисава треба
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Птицоловац притрчи, закоље га, пак с њим у торбу. Онда они други косови реку му: „Хе, лукава и зла главо, кад је твој град таки, несрећни ће бити они грађани који у
Босна хоће свога краља, Сербија своје деспоте, Херцеговина свог херцега: дође Турчин пак све у торбу. Знати законе и обичаје других на свету народа, то је знати шта је при њима добро и паметно, шта ли је зло, лудо и
Шта би друго подозрео него оно што јест. Како се способна дочепа времена, оде у старчеву башчу злато саспе у торбу, а котао напуни шљунака, затрпа га брже боље, пак испод жита, ником ни речи.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Проведосмо у овом цео век, а нема наде да сазнамо где смо! Да нисмо доспели у нечију торбу? Под нечију капу? У нечији џеп? Ил смо сви стали у иглене уши?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но сад је већ друкчије с наукама. У свакој башти можеш набрати по пуну торбу учени̓ какви̓ хоћеш, само ако можеш распознати који је сладак и полезан, а који ли горак и шкодљив.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Две рубље. Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо. Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита: — А шта ти је брале ово? — Ето торба?
»Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу. Он се опет окрене напред и ошину волове... Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже...
Јело се и пило скоро до заранка. Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...
Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога... Частило се дуго и за много.
— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао. Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.
оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.
Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера... Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!
— Те, деца — моја деца?... Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?
Док ето ти неког Тиосава Негића, упртио пуну торбу воска, па се упутио путем. Кад би поред механе, зовну га ћир Трпко, заносећи се мало по цинцарски.
— рече и куцну се прстом у чело, токорсе да покаже како је он то промућуран, а испод ока погледа на ону торбу воска. Попи и ћир Трпко ракију, па онда упита: — У Београд ћеш носиш то? — и показа руком на восак.
Не продаш ни по петнаест. — Ако не продам, лако је вратити кући — одговори Тиосав, па устаде и маши се за торбу да понесе. — Знаш, Тиосаве, што? — Шта, ћир-Трпко? — А'де, дај мени тај восак. — Море, батали! Нећеш ти да платиш.
Ти платим шеснаест. — Каки шеснаес'? Ни за дваест ти не дам. — А осамнаест? — Аја! — учини Тиосав и подиже торбу да упрти. — Стани, море, станиде! Ти дам дваест 'оћеш? — Не могу, ћир-Трпко; није вајде! — Што не могу, не могу!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јовица!... Дај хлебац и со! Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.
— запита Заврзан. — Ми ћемо на Жураву. Хајде! И кренуше се. 13. ПРВИ МЕГДАН Харамбаша даде Станку своју торбу. Ишли су ћутећи. Сваки је своје мисли премишљао. — На Жураву, дакле — рече Јовица.
Он чу збиља грактање из дубине дубраве. Погледа око себе: све беше на ногама. Скочи, У тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. — Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро.
Ти, Дево, рече да имаш алат? — Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова. Нисам могао више наћи! — Доста!
Иди, сине, иди!... Станко је пољуби у руку и изиде из собе. Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица. Кад је смотри, њега мрави подиђоше. Не рече јој речи него прође мимо њу. То баше знак да га испрати.
Кад је смотри, њега мрави подиђоше. Не рече јој речи него прође мимо њу. То баше знак да га испрати. И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. Ишли су ћутећи. Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.
Збогом, господару! Срећно пошао, а још срећније дошао! И приђе руци Станковој. Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... Станка као да неко гураше напред. Он јој само пружи руку и рече. — Збогом!... Па оде дубравом...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А домаћин је опет видео у странца само његову тешку торбу која је изгледала пуна новца. Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задане путника и узму му торбу.
Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задане путника и узму му торбу. Ни жена није познала свог некадањег мужа. Али је псето познало свог некадањег друга.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— натруков’о, нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу. И онако је велика повика од вас паора на нас »беамтере«!
што је тако јефтино прошао, мислио је у себи да ће за те новце (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу. Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али кад он Нази од лењости не би ни одговорио, тад би она узела његову торбу и метнула по ред своје, ма да би просјаци — поред свега што су се ње бојали — почели онда да се подгуркивају.
Као увек, био је само у кошуљи а огрнут неком дебелом, улепљеном поњавом. Пригрћујући ту поњаву, торбу и кошуљу око себе ишао је као увек немарно, упадајући посред блата својим дугачким, босим ногама и гледајући у страну,
И оно, што не би која жена право у торбу спустила већ на земљу до торбе, она је дизала, чистила и метала у торбу. А од свега што је најбоље, пробирала је и
И оно, што не би која жена право у торбу спустила већ на земљу до торбе, она је дизала, чистила и метала у торбу. А од свега што је најбоље, пробирала је и давала своме „чичи“, Таји, метала му у скут, да он једе. А и варошанка.
комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред себе, нагиње се над њу, шири је, и почне онда на сав глас да призива пролазеће жене: да му уделе...
Чак кад нека њему не пружи, већ до њега коме другоме просјаку, он се издиже, граби јој из руку и меће у своју торбу. А кад напуни торбу, одмах престаје да проси и диже се.
А кад напуни торбу, одмах престаје да проси и диже се. Па оно што му је сувише у торби, нарочито парчад хлеба од непшенична брашна, не
Црњански, Милош - Сеобе 2
Насред собе, на столу, од порфира, угледао је своју абу, своју торбу, и на њој сабљу. Учинили су му се још сиромашнији, него у Грану, и Рабу.
Приближујући се, тако Бечу, Исакович је био метнуо главу у торбу. Био се зато и оделио од својих дотадањих сапутника, јер није хтео да га гледају, ако дође до пуцњаве и отимања око
Тако остадоше још један дан. При повратку, на путу, његова мати носаше неку шарену торбу, упртачу, а у тој торби знао је да носи погачу и чутуру ракије.
Имао је свега једну кожну торбу, коју му је Агагијанијан био набавио, и сабљу. Пошто је стигао непријављен и неочекиван, у тај трактир, рекоше му да у
Људи су губили срећу, као просјаци, кад их пси повијају, торбу. Сетивши се Трифуна, Павле је био сагао главу. Сећао се, како је старог капамаџију, Гроздина, Трифуновог таста,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
а онда сам је видео како седи на клупи крај водоскока, који је радио хонорарно свако вече један сат, држећи неку торбу поред себе. Лице јој је у сумраку личило на светлу мрљу, а руке су јој биле хладне и мирисале на нешто неодређено.
Изгледало је као да је неко потресао кастањете негде у даљини. Понудих се да носим торбу док будемо ходали унаоколо, али то је била идиотска идеја.
- Ја морам да идем, а ти како хоћеш! - рекла је и узела ми торбу с јежом. После сам сазнао да јој је јеж био потребан због мишева и пацова који су се из Мртваје у по бела дана
- Опрости, мама! - узео сам своју школску торбу и пошао према вратима, а онда сам застао оклевајући: мама је нетремице зурила у мене, а очи су јој биле пуне суза.
Тачно је да сам му оставио неколико модрица око њушке и да ме је он отворивши врата избацио напоље, па за мном и моју торбу. - Ти, пропалицо, ти, пропалицо! - викао је.
- О, ти! - рекох отворивши торбу, а Грета извуче бронзану главу испод оклопа и погледа ме својим лудим очима, светлим и покретним као добро углачани
Кад нам, коначно, предадоше сведочанства извукох се и пођох кући да се пресвучем. Стрпавши у спортску торбу пола хлеба, две јабуке, теглицу са џемом и Грету, загалопирах према Тиси. Био сам сигуран да је Рашида већ тамо.
Рашида је, Боже драги, па она је морала да стигне! Она би морала већ да је ту! Отворих торбу и почех да једем нудећи Бароницу да ми се придружи. Није хтела. Она је ручала - рекла ми је.
Бројао сам до хиљаду и седам стотина. Није помогло. - Хајде, Грета! - стрпах корњачу у торбу, мада нисам био сигуран куда бих могао да пођем. Да ли вреди да пођем? Непомичност ме је убијала.
- и добаци ми цигарету. Нисам имао чиме да је запалим, па је нервозно ћушнух у торбу, а Грета се промешкољи. - Мислиш ли да је она већ у Сарајеву, Грета? - нисам могао да замислим Сарајево.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу, црвене чарапе и шарену торбу!“ У Левчу и Темнићу, док сватови на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у себи следећу басму: „Прођо’
³³ Кад се иде на бабине, не ваља торбу завезивати јер ће дете тешко проговорити и целог ће живота бити петљаво, већ је треба одрешити па ће и дете бити
¹⁷) Када се породиљи долази на бабине, торбу у којој су понуде треба носити одрешену, а кад се дође у кућу, „треба све ствари брже боље из торбе извадити, па ће
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Крајње је време. Постоји време за распакивање и време за паковање, али шта ми остаје да стрпам у торбу кад су ми се фармерке излизале, мајице испрале и поцепале, кад су књиге за лето прочитане, сандале покидане, а стари
Матавуљ, Симо - УСКОК
ма колико оштра, не бих ни помишљао да је избјегнем, али ми је она убијала душу и понос, зато сам ставио главу у торбу и затворио за собом за навијек врата своје отаџбине.
И тако Иво уз владику би цијелог рата на Приморју, служећи га усрдно, а и стављајући „главу у торбу“, као војник, без чега не би никад стекао угледа међу Црногорцима! У мађупници се није готовило.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
сиротиња без хлеба би можда и могла, али без поезије, без усхита и слутње, никако: Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разболено пролеће пуно ноћних шумова, завијено цвијећем и пуповима, оживљено стричевом
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разбољено прољеће пуно ноћних шумова, завијено цвијећем и пуповима, оживљено стричевом
Охо, велим ја, ево другова. — Хм, другова? — сумњичаво ће тетак Аћим. А куд си то понио ту торбу, а? Сељачак се обазре иза себе као да торба иде отпозади, а није на његовим леђима, па се као маличак и зачуди: —
— А опет си спреман да дигнеш њихове орахе, а? — Спреман у свако доба. Таман да змија на њима лежи, ја ћу руком у торбу. — Како то? — забезекну се чича, више радознао него љут. — Како, питаш? — уозбиљи се делија.
Ваљда и њих познајеш? — Како нећу знати! Неки дан су нам донијеле пуну торбу шљива. — Па јеси ли их легитимисао, право кажи? — А што да их легитимишем кад нијесу пролазиле иза рампе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Нећу. Иди. — Да ти бајем, ако хоћеш. Знам и црве да вадим из очију. Пружих јој руку. Она остави корпу, велику торбу и штапове што је вукла за собом и клече. Узе ми руку, окрену длан и загледа се у њ.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
рече му: — Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.
Цар му да све и учини како је искао; а он узме торбу о раме и у њу струк босиљка, па невесео легне онде спавати. Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро —
дођу те се опију и попадају, а дунђери им исеку зубе и донесу на оно место где ће се град зидати; он увече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде град готов.
Ама она не престајаше: те оваки је, те онаки је! док ти се човјеку већ једном не досади, те му даде торбу с мало хљеба, изведе на пут и отјера у свијет — нек иде куд га ноге носе и очи воде.
Онда он помисли да пође тражити очи свога доброг господара. Остави овце па узме торбу и метне у њу хљепца, соли и лука, и свиралу, па пође по трагу како је чуо од веселога газде свога, а никоме не казује
Виђе он сада да су га оне осјетиле, па брже боље руком у торбу те извади свиралу и стаде свирати најприје лагахно а онда све јаче и јаче.
Једном јој даде ујутру пуну торбу куђеље па јој рекне: — Ако ово све данас не опредеш и у кокошку не смоташ, не иди ми довече кући, убићу те.
После тога, пошто су се неколико дана прочастили, дигне се онај брат да иде кући својој. Кад дође кући, узме торбу на раме и у њу хлеба, и штап у руке, па пође у свет да тражи своју срећу.
Зађе по свем ономе пољу, кад ниђе стићи. Прекопа просјака и његову торбу, кад нема ништа ни туј. Шта ће ко јадан, ко жалостан, не смије више у оном пољу остати, јер ако ко дође виђеће да је
Дај ти мени моју слободу, торбу 'љеба, буклију ракије и једну свиралу, па ћу ја без бриге свијет обилазити и свирећи добивати како ћу моћи лијепо
Чује за ово наш војник, те рече господару од двора да ће он у њ преноћити и без икаква оружја, само да му напуни торбу 'љебом и буклију ракијом. Господар му даде све што је пит'о, и војник се затвори у двор.
живио пет шест дана, па му се и ту живљење додија, те шести дан замоли свог господара да му напуни буклију ракијом и торбу 'љебом, а он ће — вели — њему поклонити његов дворац, јер му је — вели — додијало тако живљење.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
доста му је, сиромаку, што се Земља на њега дели. ДОКТОР: Није слободно извртати као пијан торбу. Твоје ачеће оштроумије биће узрок, те нећеш ништа чути о Бести, о атмосвери и о Боспорусу.
МАРКО: Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше. Док се сазна да је пајац пајац, донде је овај напунио торбу. Ко боље вара професора, мање добија бој. Што жена лепше уме варати мужа, то је он већма уважава.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После сам отишла до свог чамца. Још кад сам била сасвим мала, матори ме је недељом водио на реку. Ставили бисмо у торбу два велика сендвича са саламом и сиром, и термос пун млека за мене, па бисмо се отиснули чак до горњег шпица Аде, где
—Дакле, шта сам оно хтео да кажем? —О условима ... —Ах, да! Кад сам ја стигао у Београд, имао сам једну торбу, а у торби. .. —...
сам била заборавила на Снежану (тако сам јој дала име по једној својој доброј пријатељици), све док не завукох руку у торбу. Седели смо те вечери, као и обично, у „Три грозда“ и пили кувано вино јер је било хладно.
Даса само спусти чашу на сто па оде до тоалета да попије пилулу за смирење. Ја вратим Снежаницу у торбу и, такође, отфурам до лавабоа да оперем руке, певушећи ону дечју песмицу „После змије са Адице треба увек руке прати,
где сам све била и шта сам све клопала, покушала сам некако да ћорнем оне штапиће за јело, али су били предугачки и за торбу и за џеп.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ветровим пољем замећу мобу: Шести у Седмом xоће да блесне, Четврти Другог купи у торбу, Тпећи о Петог костуром тресне. Први се гласне с травке небића: „Бићемо вечна кòштана бића.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
сам пио, ишао дољом и узбрдицом, с чаробном капом невидљивицом, с лукавим Ћосом водио борбу, донио прича препуну торбу. ПИЈЕТАО И МАЧАК При крају шуме, у доба давно, Мачак и Пијевац живјели славно.
Тренутка истог Мудријаш — пљес! — обори Пијетла ко земљотрес, за тили часак свршио борбу, Пијетлића смота у стару торбу.
Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га Лисац, па с њим у торбу. „Сад сам ти, Пијетле, скувао чорбу!
Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има. Што год је љето богатство дало, у моју торбу сада се збрало. Ех, то ће бити погача славна, У свијету цијелом нема јој равна!
Тамо их страва и данас туче, у некој шпиљи вјечито чуче. Помељар Ћоса узима торбу и брашно сипа, кући се спрема. Диву је Брки скувао чорбу, па више посла у шуми нема.
На концу ево сурога миша, и он би дио, а торба празна. Зацвили мишић: Закасних вај, макар ми торбу на поклон дај!
“ А мачак Тоша такођер прети: „Скуваћу Ждерку чорбу! Нека га само у њиви видим, однеће празну торбу! Кад ли га зграбим у мраку слепом, платиће, богме, главом и репом.
Причали после, уз тиху кишу: — Истукло теле старину Тришу, врућу му, богме, скувао чорбу и још му, кажу, отело торбу, у торби било, још и то зна се, печено прасе. У тој су магли сусрели Жућу, тражио своју штенару — кућу.
У тој су магли сусрели Жућу, тражио своју штенару — кућу. Идући тако, бистар ко овца, уђе у торбу Илије ловца, кад тамо, гледај, тако ми свеца, улови зеца.
А дивља свиња, опасне ћуди, рије и грокће, спремна за борбу: „Овамо ручак, зликовче Саво, поцепаћу те ко масну торбу!
„Мојом планином ко ли то хита, да му запржим чорбу, смотан ће бити ко врућа пита, оде главом у торбу. Овде је закон зверињи, груб: царује само шапа и зуб.
) рушила бране на своме путу; смазала вагон презрелих диња, грожђе са врбе, од росе чорбу, чичину торбу, сунцокрет један са жутом главом и стари мадрац са морском травом. А потом . . . потом . . .
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— и слегну раменима. Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано. Помислих да је то можда обичај у овом крају.
Војници га прихватише и полако спустише на земљу, а испод главе му подметнуше једну торбу. — Плотун здесна!... Војници искочише из заклона. Сад смо гађали шрапнелом неку колону у даљини.
Не потраја дуго, а из земунице изиђе командант потпуно обучен и закопчан. Још пребацио и торбу са секцијама око врата. — Господине потпуковниче... — Прво ти! — прекиде командант Душана, и упре прстом на мене.
— јада се Александар. — Хајде пожури, да се вратимо раније! — говорио је, намештајући торбу са секцијама око врата. РЕЛЕЈ Пред шумом, где је био смештен штаб дивизиона, затекли смо велики број артиљеријских
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и
Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу. Ништа!... Сутрадан полази војска у бој. Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. — А куде остависте, на прилику, куферче? — Код куће — вели учитељ. — А ’оће ли да спремим једно пиле.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Дете које тату не може да заволи Треба да узме торбу и пође својим путем. ДЕДА Деда треба увек да се кочопери.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Спасоје, омален али жив као зрно, човјек у најљепшој снази, прострије празну торбу а на њу постави оно што бјеше из ње извадио — брашњеницу и сирац.
А ђе ће бити она моја торба?“ рече и стаде се обазирати по кући. Стана хитро скочи да му нађе торбу. Затијем диже из угла и исправи ниску, округлу трпезу, на коју постави погачу, соли, ожице; наточи из неке дижвице
што се завршивала ниском и неку кутију, па извади још дугачки усукани стијењ; све остало опет помињиво сложи и стави у торбу. Затијем примаче се к огњу, даде крај од стијења некој од женскијех, па га намаза мелемом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Човек узме траву, те остави у торбу, па се опрости с побратимом, и растанусе. — Послије неколико дана пукне глас, да је болесна царева кћи, ушао ђаво у њу.
Скупе се из цијелога царства љекари, и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини. Онда човек узме торбу с травом, те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане, да меље с ћосом. Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе | своје, онда ћосо рече: „Ајде, синко!
А човек одговори: Брате! ако је твој, ето ти га. Па ми да и челца, и још пуну торбу проје од изора. Онда ја упртим торбу с пројом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а
А човек одговори: Брате! ако је твој, ето ти га. Па ми да и челца, и још пуну торбу проје од изора. Онда ја упртим торбу с пројом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу, да се одмара.
Сакриј ме ђе!” А чоек одговори: „Богме Брко није шала. Али не знам ђе ћу те сакрити; него ходи овђе у моју торбу у сјеме.” И тако га узме у торбу.
Али не знам ђе ћу те сакрити; него ходи овђе у моју торбу у сјеме.” И тако га узме у торбу. Кад Брко по том дође, и запита га за Међедовића, он му каже да је он одавно онуда прошао, и до сад Бог зна куд је
рече му: „Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.
Цар му да све и учини како је искао; а он узме торбу о раме и у њу струк босиљка, па невесео легне онде спавати. Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро —
дођу те се опију и попадају, а дунђери им исеку зубе и донесу на оно место где ће се град зидати; он у вече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде град готов.
После тога пошто су се неколико дана прочастили, дигне се онај брат да иде кући својој. Како дође кући, узме торбу на раме и у њу хлеба, и штап у руке, па пође у свет да тражи своју срећу.
Једном јој даде ујутру пуну торбу куђеље па јој рекне: „Ако ово све данас не опредеш и у кокошку не смоташ, не иди ми довече кући, убићу те.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Дође и она једанпут. Ника узме моју торбу с нашим кошуљама, мојим катихисисом и часловцем и с| хлебом који смо јоште с вечера спремили, пак изиђе из града,
Сутрадан, видећи да нећу нипошто више да закашњавам, метнула ми је у торбу неколико танка беза за пар кошуља, и за јело нешто на пут спремила; плачући и љубећи испратила ме из села.
Попогледа меј мало с вниманијем, пак ми начне говорити: „Нама[х] тај час узми твоју торбу, пак иди куд ти драго. Право је рекао Антоније да ти нећеш код мене ни три дни бити.” Ја сам био изван себе.
Овај узме новце, извезе ме на брег, избаци за мном моју торбу, пак отиде својим путем. Зовем ја! Молим! Он ништа; ваљада је био сасвим глув.
Сожале оне о мени и рече ми старица: „Благодари бога што ниси се на горега намерио који би ти и торбу однео.” На њи[х]ово питање имам ли трошак на тако далеки пут и у туђим странам, одговорим да ја новаца доста имам на
” „Нисам ја овде дошао да штедим, но док имам да трошим”, одговорим. „Кад је тако,” шчепа он моју торбу, „а ти ’ајде са мном.” Прођемо кроз собу попову и кажемо му да ми полазимо.
да му не чинимо те срамоте, да ће пропасти ако то чује стара госпођа; заклиње се да он није о злу мислио; у[х]вати за торбу пак не пушта.
у Корфу који месец док се види што ће бити и, ако се по том не би[х] хотео к њима возвратити, да ће ми послати моју торбу с књигама које су ми онде остале биле.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Отац Лука, перчин и обрве увек му беху бељи од паспаља, тога јутра донесе пуну торбу рибе. „Срећно ти мушко, Аћиме! Женско је добро само ако је стока.
“ Устао је од вечере, отишао у Тор, наслонио главу на вола и није могао да не заплаче. За даћу је Лука донео торбу рибе. Он се наљутио на оца и бацио свињама беуљице, ниједна није била дужа од прста.
Леђима лако дотиче зид, али се не ослања, и нема снаге да се сагне да узме гуњ и торбу. Мислиш: „Невин сам.“ Мислиш: „Нека он остане сам.“ Сасвим сам.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У Београду, љубимац Алипаше Скопљака али и његов талац, кнез Милош Обреновић сасвим је био ставио главу у торбу. Али, опасност није сметала Добрачи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Вероватно да је био човек од науке, јер је под мишком држао велику кожну торбу, напуњену књигама. Други посетилац, слабуњав старији чичица, беше убоги сиромах.
Његово главно дело знам, тако рећи, на изуст и носим га“ - он показа на своју кожну торбу „стално са собом. Учио сам га пуних седам година“. „Не чуди ме ни најмање!“ „Јел’те!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Гледам га још мало, па га остављам да шчепам своју ручну торбу. Спремим се да бежим. Па отварам прозор и зверам по улици. Град замро. Месец нестао.
ни цвет у рупици од капута нисам имао, нити ми је крајичак беле марамице вирио из џепа на прсима, а у руци држао сам торбу препуну поклона жени коју сам не велим обожавао, али међу толиким и после толико времена изабрао и пошао да запросим
“ Ђорђе је неколико пута климнуо главом, затим одгурнуо торбу на леђа (из торбе је вирило перје празилука), онда се почешао за врат.
А она, видећи га како се боји да прими, веома хитро спусти новчаник у његову торбу. Онда, раздрагана што му је тако доскочила, потрча, и бежећи све даље да је старац не би стигао, позиваше и мене: —
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци. Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу! Не смеш га дарнути, кâ у око. — Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема.
Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. — У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо.
Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове
»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе.
»То је оно! Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и
Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу. Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу
— Све за њега. Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће. Зашто бисмо ми то трпели? — Знаш шта је, Ђуро !...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
рече му: — Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.
Цар му да све и учини како је искао; а он узме торбу о раме и у њу струк босиљка па невесео легне онде спавати. Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро —
дођу те се опију и попадају, а дунђери им исеку зубе и донесу на оно место где ће се град зидати; он увече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде град готов.
Једном јој даде ујутру пуну торбу куђеље, па јој рекне: — Ако ово све данас не опредеш и у кокошку не смоташ, не иди ми довече кући, убићу те.
Чоек узме траву те остави у торбу, па се опрости с побратимом и растану се. Послије неколико дана пукне глас да је болесна царева кћи: ушао ђаво у њу.
Скупе се из цијелога царства љекари и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини. Онда чоек узме торбу с травом, те објеси о врат, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
После тога, пошто су се неколико дана прочастили, дигне се онај брат да иде кући својој. Како дође кући, узме торбу на раме и у њу хлеба, и штап у руке, да пође у свет да тражи своју срећу.
Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваљда је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане да меље с ћосом.
“ А чоек одговори: „Брате, ако је твој, ето ти га“. Па ми да челца и још пуну торбу проса од изора. Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а
“ А чоек одговори: „Брате, ако је твој, ето ти га“. Па ми да челца и још пуну торбу проса од изора. Онда ја упртим торбу с просом на леђа, а седло с пијевца пребацим на челца, те челца узјашем, а пијевца поведем у поводу да се одмара.
ЕРА У ЦРКВИ Уђе Ера у цркву са торбом о рамену, па како је научио да у свакој кући, у коју оде, обеси торбу, тако се и овде поче окретати тамо-амо, да би нашао место.
Нигде нема клина, да обесим торбу! ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ Ишло дванаест Ера путем, па дођу на неку воду, и ту угледају криву врбу нагнуту над водом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
по захтеву оних који то желе, служи ручак па се сетих печене гуске коју ми је мајка припремила и ставила у моју шарену торбу. Потегао сам торбу, али авај, гуска је била нестала!
Потегао сам торбу, али авај, гуска је била нестала! Један путник који је седео близу мене испричао ми је да је видео како је један млади
Ћипико, Иво - Приповетке
У сутон су Марку дали да носи у врећи нешто преосталих маслина што гоњач не могаше да напрти. Цвета узе торбу и пођоше. С вечера их господар настани у кућици на крају дворишта.
Млађи брат покупи заостатке и стави их у торбу. Затим се оба дигоше, стресају са себе мрвице, и растежу се у сунцу. Гледају у море, а кад подигну главу, очи им
Арнаут, онако пред водом, клечи. Погледа у земљу и затражи хлеба. —Зар си гладан? —Гладан! Миливој седе. Скиде торбу са леђа, потражи и извади из ње комад хлеба.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тек кад каваз унесе каву и понуди му, једва га нагнасмо да седне. Он лагано спусти на под свој штап и убогу торбу, па скиде и чалму. Ја га тад добро загледах.
себар, кракат и плећат, са дугом сребрном косом низ леђа, клања се још страшљиво насмејану Мурату, држећи у руци пуну торбу косовскога јечма шесторедна за његова хата, а другом показујући на крцате житнице и пуне торове: заповедај, царе, дао
Краков, Станислав - КРИЛА
— Хајдемо, хајдемо. Трубач утури у руке официра новчаник и сат, крваву марамицу и ратну торбу мајорову. — Држите... — А где ћу ја сада. — питао је бесвесно Душко. — Известите команданта пука.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Према потреби гледај, удеси! Кô дервиш, хоџа?... Ил’ ако мислиш Просијак да ће боље пристати, Ти торбу о врат, штаку под паз’о, Па путуј, брале!... Само похитај!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онда сам легао на „кревет“. Драган ми ништа не одговори, већ извуче своју торбу и поче по њој да претура. Нешто је истресао, цепао неке хартије, и онда наново спаковао.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
тенџераст — који је сличан тенџери — дубоком бакарном суду без дршки, котлу теркија — коњаников пртљаг смештен у торбу или завежљај и причвршћен за облучје седла; ремен којим се тај пртљаг везује теслаисати — тесати теслимити —
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. који је проникао кроз главу убијене змије (ЖСС, 196; Караџић, 4, 1903, 195). О Ђурђевдану меће се б. л. у торбу са семењем које се, у апотропајском циљу, сипа око тора (СЕЗ, 19, 51).
МРТВА КОПРИВА Таубнеѕѕел (ламіум). Мртва коприва. При врачањима у корист стоке о Ђурђевдану, чобанин меће у торбу где је била панспермија бели лук, лист м. к., и влакно с леђа најстаријег овна (СЕЗ, 19, 51).
Семе се најпре окади, па се метне у торбу, и за њу завеже парче олова (»да п. буде тешка као олово«) и по који новац (»да п.
била бела, »семе се увек ставља у белу торбу, а у семе обарено јаје«; по завршеној сетви жена баци увис празну торбу — говорећи: »Да Бог дâ да кудеља буде овако
била бела, »семе се увек ставља у белу торбу, а у семе обарено јаје«; по завршеној сетви жена баци увис празну торбу — говорећи: »Да Бог дâ да кудеља буде овако висока!
докле га старојко »брија« дрвеном бритвом, пуница дочекује младожењу дајући му торбу са погачом, у невестиној кући износи се једна погача пред свекра и једна пред њеног оца — обе са сољу и вином и
Ћипико, Иво - Пауци
Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се. Уто бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних
Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп. Претече га, а занесен својим снажним мислима, не
” — слатко се томе насмија. Па погледа на сунце: —'Ајдемо, Машо! Дигоше се. Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој: —Овако ћемо планином! И обгрљени газе цвијетну траву.
знаш... надала сам се ... — Није до мене, — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити... Али де, макни торбу, одмори се! Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани.
Раде се унеке трже, вели Маши: —Касно је! Жена упрти торбу и изиђе. Раде је испрати до пута. —Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га, вели му на одласку.
Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада планинскога сира, да присмочи у путу, прегршт ораха и комад благословене свијеће, да
Пунећи торбу, стара га свјетује, а отац Илија само пуши и слуша ... — Пусти крају, мајко... не брини се... Знам ја шта је град...
—Не мари, сине, мајчин савјет није нигда на одмет... —говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им: — Навратићу се к жени да видим сина прије него пођем...
А такова нема, већ у питомоме приморју... Илија оде. Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица духана и шест јаја, чиме ће
му је отац штогођ из вароши донио; и, намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.
кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке; и, увезано, трпа у торбу, и напрћен иде у варош да њиме умири господара.
— вели му, не обрнувши се к њему. — Де, имај ти свој комод! — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао. — Шта је, дакле? — сјевши упита газда. — Донио сам паре. .
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Никанор Истерао сам их! Димитрије Кроз натечене очне капке гледам Доротеја како спава, наслонивши удобно главу на торбу.
Најпре сам се постарао о храни. Ставио сам у сваку торбу по велику овсену погачу, по комад сланине и по комад тврдог овчјег сира.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И, да тебе заборавим, изабрао сам најлепшу, најбешњу. Главу сам у торбу метао, да дођем до ње. Али, кад је пољубих, ох! одмах осетих како ми њена уста нису слатка као што би твоја можда била.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— пет кућа је назид'о за пет синова, али му жао и мука што ја стојим и не може да шчисти ону килу пшенице у своју торбу. Па ми се бајаги жали: „Тичурија којекаква, госпоја, Бог зна откуд навади се па наше рођене тичице само плаше...
Ако треба нешто понети, Павле носи у руци кожну торбу с много одељака. У лику Павлову је извршио промене и енглески језик.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Преда мном је ишао један пешак. Шињел му сав изгорео, а наместо пешева ландарају само каишеви. Натоварио, грешник, торбу на једно раме, на друго притегнуо пушку, око појаса пуне фишеклије, а на ногама исцепани опанци, да му се прсти виде.
Газимо по неким мочварним пиринчаним пољима, ноге западају у глиб. А онај подметнуо торбу испред себе и седи малаксало у води, са главом клонулом на груди.
А код суседног огњишта један је умирао. Другови су му подметнули торбу испод главе и оставили га тако да умре. Поднаредник Груја рече да је већ у агонији и не зна ништа за себе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву. Кад то виђе Милош Војиновић, узе торбу на лијеву руку, од зобнице једне те до друге, док је своју пуну напунио; па он оде тражит механџију: „Механџија, дај
на једну смислио, — од јада се Вуче преобуче: удри на се туцачке хаљине, а на рамо дренову батину, о батини искрпљену торбу; па он оде од града до града, те он проси шљепачку подјелу.
роб се може ослободити, а мртав не може оживети. Метну главу у јанкесу пасу, тј. метну главу у торбу која је висила о појасу са стране. Не могу вас кроз гору терати, не би вама коњи требовали, тј.