Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Не смеш нос да помолиш... — Навикли смо већ на то. Али бре, брате слатки, замисли: море, пучина, торпедо, ајкуле... А ја пливам као секира. Овде може човек некако и да се заклони... Врдаш лево, десно.
Овде може човек некако и да се заклони... Врдаш лево, десно. А док туче, ти се не помаљаш. Али кад удари торпедо у лађу, ту, брајко, нема врдања... Најзад, добро... смрт... И овде се гине... — На мртву смрт! — добацује Лука.