Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— чвор је Аћимово лице. Вукашин тешко изговори: — Тошићева ћерка. — Тошићева ћерка?! Напредњака Тошића? — Јесте, његова. — Мој син да се ожени ћерком мог највећег непријатеља? Народног крвопије. Мој Вукашин Тошићев зет!
Прилазио им је он и загледао их, али ни у једном детеТу није успевао да препозна Вукашина. Можда су се на мајку и Тошића изметнула, заболело га је јаче.