Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
На трешњином стаблу познавао се отисак оштрих канџи. Значи да је Жућо изненада потјерао неопрезног Тошу, а овај, клиснувши уз дрво, изгуби свој дневник. Дневник је био прилично оштећен.
Тако је заиста. У колима се вози млинар Тришо и низ ријеку тражи вир у који ће бацити свог неваљалог мачка Тошу, али нигдје да пронађе тако добар вир. Његов мачак чини му се ипак бољи од сваког вира.
у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци у ријеку.
— Ехеј, гдје ли си сад, добри мој чича-Тришо? — сјетих се ја. — Дођи да видиш како твог Тошу поткивају попут коња! Бездушни Брко нађе четири повелике љуске од ораха и навуче их на моје шапе, па их још около
— Ја сам чувени Миш пророк — одговори бијели миш. — Имам доброг пријатеља мачка Тошу, и док је год њега, не бојим се ни стотину мачјих киша. — Види, па ти би могао да будеш наш војвода!
— препаде се Шаров. — У срећки број четири каже се: „Не губи наду ни кад си везан.“ Ако некако пронађемо мачка Тошу жива и здрава, наћи ћемо и за те спас — рече Миш пророк. — Тошо је лукав и мудар. Идем да се код мишева за њ пропитам.
— Тошо је лукав и мудар. Идем да се код мишева за њ пропитам. Читав дан и ноћ Миш пророк пропитивао се за мачка Тошу, али му нико ништа не знаде о њему казати.
Најзад, кад је већ посумњао да је чича Брко бацио Тошу у воду, неки му сеоски миши сутрадан дојавише да се у чича-Бркиној кући појавио неки коњ који лови мишеве и читаве
— Не иде овако — рече он сав задуван. — Сад морам покушати да покренем Тошу. Миш пророк примаче се мачку Тоши и тек што га додирну шапицама, кад ли га Тоша омириса и поче да се облизује: —
Он се тамо кочоперио и гласно се хвалио: — Ау-вау, да само знате како сам јурио мачка Тошу! Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз једна врата на граници истјерао сам га сасвим из свијета и залупио
Чича Тришо је видио из млина завршетак те велике борбе, а кад је још препознао и свог Тошу, скочио је од радости као јарац, бацио увис брашнаву капу и повикао: — Овамо, Тошо, стара хајдучино, да те твој чича
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Затворим очи и одмах видим Јапру и шуме, неба језичак, и млин, и Тришу, Тошу и Жућу, у псећем репу повелик чичак. У томе друштву проскитах давно детињство своје незаборавно . . .
“ Од ждрала оста под небом тачка, залуд је очи траже. А Жућа сврну на Тошу очи: „Чујеш ли шта нам каже?“ Прену се Тоша и снизи глас: „да није путник лагао нас?
сав, док пред њим риче гривасти лав: „Ви ли сте Трифун, овдашњи млинар, иначе назван Триша, ви ли то мачка мучите Тошу попут најгорег миша?! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?!
— машице, чибук и брезов прут. ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС Јефтино врло, за цену лошу, продајем мачка, лопова Тошу. Поспанци такви ретко се легу, мишеви са њим терају тегу. Има ли неки трговац глупи који ће мог мачка да купи?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Људи некако тек пред гробом њеним обновише сећања на гос-Тошу Лазарића. — Погледај, молим те — рече неко — шта стоји на споменику.
— Имаш право. И својим очима сам некада гледао чудног младожењу Тошу, и чудну његову „младу”, велику и јаку као добар момак... Чудо је и испало.
Да није било других мука, живела би ваљда сто година. Станојла Перчинова видела је Тошу Лазарића, старог момка, свега једаред пре него што ће се за њега удати.
Мало дана затим, Станојла Перчинова је први и последњи пут у животу обукла кићену свилену хаљину, узела Тошу, или како је она говорила, Тодора, испод руке, и корачала за њу неприродним, ситним кораком до цркве и до олтара.
После једне оснивачке седнице, шаптали су чланови у шали: Тошу смо требали метнути у секцију за ликвидирање друштва и плаћање дугова.
Идеју о запослењу жена преузео је додуше одмах потпредседник, али је остало и за гос-Тошу. Отварао је и затварао седнице све вештије. Научио је речито одобравати добар предлог, и умешно склањати рђав.
Имање је почела да обилази све више и више госпа Нола. Малчице су као узеле ноге да издају гос-Тошу. Очни лекар му баш зато даде одлично стакло, и откад натаче наочари, гос-Тоша не избија из куће и много чита, нарочито