Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' око подне нестаде весеља, Јер свуда наже та запара веља, Дрвеће, цвеће и травица тону, Што беше живо, у залађе клону.
шушка око љупка цвећа, Врело бистро по шљунку жубори, Тице поју по лиснатој гори, Пастир песму уз врулу извија, Да травица стаду боље прија: Све весело, свако тера своје, Срце моје, та де ли је твоје?... Овамо вас, србињске деклице!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Гргољи пољем божур-кланица. Празни се Месец: шупља му здела. Чије сам небо, чија травица? пита се Кyћа изнад пепела.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ој Јело! Гледала га звездица, Па казала месецу, Месец каза облаку, Облак каза кишици, А кишица травици, А травица овцама, Бело стадо чобану. 182.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Изјела је грлица! А камо та грлица? Отишла је путем! А камо тај путак? Зараста’ је травицом! А камо та травица? Покосио дугоња! А камо тај дугоња? Посјекла га сјекира! А камо та сјекира? У ковача за пасом! А камо тај ковач?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је дописао следеће две потпуно нове, сасвим орфелиновске: И пчелице из кошница сада излећу, и падају по травица и раном цвећу. Мед и восак сабирају, дивно саће сочињају. о златоје пролеће!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У тавно зеленом сâду мирише травица мека, И небо над нама шири звездани вео свој Не бој се евнуха, јагње. Ах, тебе загрљај чека, А њега ханџар мој. 1889.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И ко зна откуд и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је
руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми ти саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!“ — речи те никако јој не избијаху из главе. И сада јој је све јасно било.