Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' те сузе, што јад био, У срцу јој узаптио, Макоше се, помолише, Из камена ударише: Читаво се врело створи, Па травицо(м) зажубори, Те крај стене и крај горе Стиже тамо мимо дворе, Де неверни њезин мио Друго чедо огрлио.