Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може. Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Босни, породиље којима не пристиже довољно млека треба да уберу по једну травку са девет међа, затим да од сваке травке помало одсеку, па се томе дода семена од салате, лескове црвоточине и црног
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Могао сам изићи из кола и додирнути неки зид, неку травку, неки камен, неку руку, лице, а нисам — јер да то учиним више не бих могао наставити свој пут, »а тада глас из таме
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Остави је ту ђе је, а ево ја ћу тебе учинити честита што си ме од ње избавио. Па ишчупа из земље једну травку и пружи је чоеку: — На ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Није ти коприва крива што идеш боса! СОФИЈА: Баш гадно пече, проклетиња! ДРОБАЦ: Што вређаш травку? Није она крива што те ожарила. Треба да знадеш да је и коприва лек. Лечи од запаљења дебелога црева.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
За лањску кирију! — одговори јој прва. Шта би, би! Шта би, би! — виче мало гушче кад се откидајући кљунићем травку преврне; а на то му старије гушче одговара: Тако смо и ми! Тако смо и ми! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Остави је ту, ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио (па ишчупа из земље једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства
Остави је ту ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио” па ишчупа из земље једну травку, и пружи је чоеку: „на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Најгрешнији човек који је газио земљу. Нема пакла за мене. Нема божје казне. Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их. Не осећа јесење умирање кукуруза и трава, који ситном циком узалудно дозивају сунце.
Нема пакла за мене. Нема божје казне. Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их. Не осећа јесење умирање кукуруза и трава, који ситном циком узалудно дозивају сунце.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Само што орах грањем замрзнутим У окна бије, и јавља се мени... Но док ми мутни боли срце косе, К'о студêн травку у врх крша гола Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ к'о вилине косе... Гле!
И чини му се да кроз сваки цветак, Кроз травку сваку, духови покојни Буде се с чежњом живота; Док анђ'о, Невидним крилом, у тај час опојни, Диже их тихо у висине
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Остави је ту ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита што си ме од ње избавио. — Па ишчупа из земље једну травку и пружи је чоеку: — На ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
РУМЕНА КАП Румена кап љубици на пропланку, ил’ златокоса враголију доснева. Лагана ноно, миље низ травку, гази сан зајутарјем. Ил’ присојкиња се у котур савија, сунце на уранку.
Зоре јој очи прозиром у руј, драго на сан доходило, румена кап. Лагана ноно, миље низ травку, гази сан зајутарјем. ЗОРА Неј, на белом коњу зори ми зора и девојка. Стани не мини, ороси ову жал.
А нељубљеној сан дарова плав. 2 Што боса твоја нога разбија росу, лепојко? Језа се низ травку слива, заболеће те глава. 3 Јутром шта сана тражиш росноме на пропланку?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Име мишјакиња, за биљку која је лек за очи пар еxцелленце, дошло је можда отуда што мишеви, у приповеткама, знају травку којом се могу исцелити очи, в. СЕЗ, 41, 1927, № 44, 97; упор. и ібідем, стр. 506. — Иначе је в.
Од животиња можемо добити и »земаљски кључ«, који има исту моћ као и расковник; ту травку познаје тица жуња. Када она излети из гнезда, треба затворити излаз и подметнути црвену мараму, па кад жуња види да не
излети из гнезда, треба затворити излаз и подметнути црвену мараму, па кад жуња види да не може ући, донеће ту магичну травку и отворити улаз; али чим то учини, гледаће она да травку уништи, па ће је бацити на црвену мараму, мислећи да је
мараму, па кад жуња види да не може ући, донеће ту магичну травку и отворити улаз; али чим то учини, гледаће она да травку уништи, па ће је бацити на црвену мараму, мислећи да је ватра, и онда је човек може узети.
Ту травку познаје змија, која је ,лукава мимо све звери пољске̓. Ако једну змију убију, лако се може десити да њена другарица дон
Ако једну змију убију, лако се може десити да њена другарица донесе травку живота и оживи је. Има још једна биљка — или, боље рећи, један биљни супстрат — која нам може осигурати вечити живот —
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И у нама оставља, као и у оној груди, сваки моменат нашега живота свој утисак, своју травку, листић, своје зрно шљунка.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— каже бака. — На љуту бољку — љуту травку! — уверава их видар, а дечак равнодушно слеже раменима, у своју чаробну кутију зури, уши му као локвањи расту, а очи
На теби је да зарониш, да их нађеш, да распознаш. Одабереш ли травку живота, нема ти спаса: вечито ћеш земљом лутати — склизну змија иза стене и нестаде, а Лепотица пође у сусрет својој
— Ако је тако, оградите Царевину! Ишчупајте свако стабло и сваку травку која цвета. Спалите корење и семе! Од данас, па до вечности — у своме срећном царсвту не желим ни један једини цвет
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Само што орах грањем замрзнутим У окна бије и јавља се мени... Но док ми мутни боли срце косе, Кô студен травку уврх крша гола, — Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ кô вилине косе. Гле!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ево, и травку ћу ишчупати. Хајде, пожури. Мравко Мравковићу из мјеста Мравињака. Кад би спазила Стрица како наилази друмом, цурица
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нипта не знајем за себе, а све зарад тебе... Ја си идем, па... како онај говедо када се, етет, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне! — Хе!... Мане ућута. Настаде мала пауза. Мане се маши табакере и стаде правити цигару.