Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” И нагло, у ковитлац, Спусти се као хитац На падину травног предела (А змија је, над њим, лебдела.) Скачући по трави, све као Да плеше, он ју је чекао, Док му, насред
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно... и с травног свога пута Туђинац хитам блед. Гле, на том суром стаблу њезино драго име Још време штеди зар?