Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
робе града, Не знаш шта је природа, Не знаш шта је јестество, Тихо величество, Гди фауни оде, Гди се смеју роде, Гди травчица расте, И пролећу ласте, Там је услажденије, Там је восхиштеније. САРА: дакле, да дођемо к девојки.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
живот; с чувствама сладосним На крилу твоме ток блаженства Ваља се љупко по грудма м’ младим, И плодно дрво, лака и травчица На крилу твоме љуби ме весела; И поток мали, вижљав зефир С одзивом стварају стројне песме.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли услед вешања, или од чега другог, или просто што није била већа, Прохорова травчица се једва помаљала из ћубе ретких коврџавих длака. Сумњам да ју је Прохор икад употребио за нешто друго до ли за пишање.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
поток и река, И лахор, и зрак, Све љуби, све мази Свеж мирис и благ; И шева Пева, не спи: Кли, кли, кли! Травчица полегла, Тежак јој цвет, Јатанце шарено Прнуло у лет. И пева Удружен клик: Кли, кли, кли!