Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је песник трагике мисли, највише рефлексивне поезије и лирике духа. То је песник народни у највишем смислу речи, који је дубоко осетио и
духа, он пуно ствари није ни могао ни хтео да види, и задовољавао се малим и смејао онде где је било проблема и трагике. Он је цео сложени људски живот посматрао само са једне стране, неозбиљне и комичне стране.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Клетве могу да буду страшне, варварске и свирепе, с призвуком трагике (Уста ти се на затиљак окренула! Мањи умро, но што си се родио! Мајка те у студене очи целивала!).