Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А у прозоре, пред којим стоје редови црних чемпреса, бије јесења киша. Она бије понекад оним трагичним ритмом и леденим капљама као киша што пада по хладним мраморним плочама на гробљу, а понекад узбуђено, радосно,
Африка
је пут кроз бескрајну катедралу, једини пут који није ружан, прашњав, који не квари предео, већ га оживљава својим трагичним црвенилом!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
природе; тон дечје, као и хумористичке поезије, у антологији би се несрећно сударио са оним другим, дубљим, трагичним тоном; то је осетио и добро образложио Богдан Поповић у вези са Змајевим песмама попут оне Циганин хвали свога коња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А пред нама, одмах иза гребена, људи се бесомучно убијају и многи умиру у ропцу, без помоћи. Пред овим трагичним и смртоносним тренутком уозбиљио се чак и Милан, па ће рећи: — Е, људи, ако мајка проклиње сина, нека само каже:
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
куку! како јадне, Пропале сада, изван моје власти. Оне ми прете, осветнички моле, Наказна лица, и пружају руке Трагичним гестом, остављене, гадне; И понор нуде, и очајно вáпе; У понор света сурвати ме воле, У понор света!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но то га сурва у понор и учини трагичним херојем науке. Јер кад је свој хелиоцентрични систем израдио у својој потпуности и саопштио га својим колегама, они
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Кључна је то реченица која најављује преокрет у сижеу са трагичним последицама по оба лика, Софку и Марка: „Само њему, госту, чинило се да - а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза
Петровић, Растко - АФРИКА
је пут кроз бескрајну катедралу, једини пут који није ружан, прашњав, који не квари предео, већ га оживљава својим трагичним црвенилом!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На крсту од белог емаља, исписаном златним грчким словима, раширила је позлаћена птица феникс трагичним замахом своја крила идући драговољно у смрт.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Није носио мустре, или какав каталог, него је углавном прискакао у помоћ у оним трагичним или трагикомичним моментима кад људи губе главу, кад се деси нешто што људма збуни памет и отвара срце и кесу:
Те Грке „чисти” нису више ни бројали међу своје, иако су водили бригу да помогну у изузетним и трагичним случајевима. Та сиротиња је живела, управо изумирала нестајући у туђој средини, избацујући тек понекад особит,