Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Кад то узмемо у обзир, постаје нам јасно зашто се у традиционалноме стиху понављања концентришу на његовоме почетку и крају. Осим тога, стих не би постојао кад га не бисмо осећали као
У традиционалноме стиху ове су границе биле одређене помоћним, метричкоритмичким средствима; сада тих помоћних средстава нема, па се песн
(две симетричне половине са огледалским обртањем) виши је и сложенији је облик организације од онога који налазимо у традиционалноме стиху, јер се она може појавити само ако подразумевамо и реактивирамо ритмичку структуру овога потоњег, и то у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У два своја пограмска текста - Објашњење „Суматре” (1920) и За слободни стих (1922) - Црњански традиционалноме, метричком стиху, супротставља нови, слободни стих.