Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У традиционалној српској култури (посебно у номадско-сточарским крајевима) број деце био је услов опстанка. Са промењеним начином привре
83. ⁹¹ Вукова грађа, с. 9. ⁹² Бандић, Д., Табу у Традиционалној култури Срба, БИГЗ, Београд 1980, с. 47. ⁹³ Мијатовић, М. С., исто, с. 45. ⁹⁴ Петровић, П. Ж., исто, с. 323.
69. ³ Елијаде, М., Свето и профано, Књижевна заједница, Нови Сад 1986, с. 153. ⁴ Бандић, Д., Табу у традиционалној култури Срба, БИГЗ, Београд 1980, с. 30. ⁵ Грбић, С. М.
53. ⁴¹ Ђорђевић, Т. Р., Из Србије кнеза Милана, Просвета, Београд 1983, с. 52. ⁴² Љубоја, Гордана, Деца у традиционалној култури, ЕМ, Београд 1988, с. 12. ⁴³ Мићовић, Љ., исто, с. 123; Грбић, С. М., исто, с. 305; Јовићевић, А., исто, с.
106—107; Миодраговић, Ј., исто, с. 318. ²⁴ Љубоја, Гордана, Деца у традиционалној култури, Етнографски музеј, Београд 1988, с. 16. ²⁵ Милићевић, М. Ђ., „Задружна кућа на селу“, ГНЧ, 18, 1898, с. 49.
Баларин, Н., „Гатања на Груди“, ЗНЖОЈС, 7, ЈАЗУ, Загреб 1902. Бандић, Д., Табу у традиционалној култури Срба, БИГЗ, Београд 1980. Бандић, Д., „Примена дијалектичке дихотомије у анализи обреда“, ЕС, 1, Београд 1978.
Ковачевић, И. (ур.), О крсном имену (Зборник), Просвета, Београд 1985. Ковачевић, И., „Етнолошка грађа о ’традиционалној култури’ и психолошка истраживања социјализације — поглед етнолога“, Расковник, 53—54 Београд, јесен—зима 1988.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Та питања нису апстрактна, као што на први поглед може изгледати. Јер је, рецимо, познато да се у свакој традиционалној култури у временскоме току предност даје прошлости, за разлику од модерних култура, где све више преотима маха
и „Теку реке“ – а оне нису усамљене – стално враћање и варирање исте синтаксичке јединице преузима улогу коју је у традиционалној песми имало понављање чврсте стиховне и строфичне јединице.
поетске слике као обавезно чулне, у тумачењу особенога гласовног састава стиха као материјалнога корелата емоције, у традиционалној подели језичких јединица на стилски необележене, дакле емотивно необојене, и на стилски обележене, дакле емотивно
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
поредак) у коме затичемо Софку пре удаје, па Ташану, тетка-Злату, газда-Младена или Јовчу припада не само старој (традиционалној балканској) него и високо утанчаној варошкој култури.
Уопште је уметничка авангарда била, у ствари, део ширега критичког односа према затеченој, традиционалној култури као „окошталој” и „вештачкој”.
297 Очигледно је, дакле, да је авангардни књижевни покрет одбијањем, оспоравањем и разарањем канонизованих односа у традиционалној реченици проузроковао извесна синтаксичка померања која су по типу слична на разним језицима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ради се ту дакле о од вајкада раширеној, традиционалној и интернационалној, дугој и респектуозној поетској пракси, из древних времена када је поезија била много приснија и
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он је покушао да у традиционалној форми српске биографије објасни сложену судбину људи којима је пореклом одређено да испуњавају тежак задатак владара,