Дучић, Јован - ПЕСМЕ
се мрак и светлост дели, Замрзнуће мирно суза задњег јада, Јада што се никад, никад нисмо срели — У сунчана јутра тражећ једно друго Крај зелених река; или ноћ кад броди, И док месечина непомично, дуго, Лежи хладна, бела, на заспалој
И смрт и живот у истоме даху: Вечно ван себе тражећ своју мету. СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит
ВРАЋАЊЕ Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не кô жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ меком руком место где га боли.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ХРАСТ КРАЈ ПОТОКА Од ране зоре по води се Храст шуња, тражећ своје обрисе: Покрети су му хитри, крти. А светлост, што се у небу роди, Најпре у крошњи, потом у води, Пресијава се,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гдје ли чудна мета? У непровидним маглама се крије. Брод многи овуд мину с много муке, Истине благо тражећ' у дубини; И не спазише светиљке из луке А гле по води развалина њини'!... Не!
ВРАЋАЊЕ Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не к'о жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ' меком руком место где га боли.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Би несретњи морехоци пређе, - постигнути корабљекрушењем на средину бучна океана, кад окрену сунцу на рађање тражећ у њем себи спасенија - пређе сунце рукам докучили но ви моћним троном завладали.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
и дође ми жао: “Можда је чекала, можда много воле, А ја? — ја сам свиреп, бездушан и зао.” И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, Али речи твоје нисам мог'о наћи; О како је љубав велика и блага, Мада као звезда и она ће заћи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
је Вожд и војводе, Као што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије, Макар у какву брљу бацају, Промене тражећ ћуди несташној... Проклет, бог дао!... (Почивка.) Радаче, слушај!... РАДАК: Чујем, Станоје!
Пасторче тражећ, ту је јурила!... Радаче!... Вуче!... (Узима једну троногу столицу и седа на њу.) Шта ми је сад?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Рашириће гране, осенчиће ’лад, А њему ће прићи путник неки млад. Оставиће терет, с лица отрт зној, У мислима тражећ он завичај свој. Запеваће песму, одјекнуће гај: „Завичају мили, одмора ми дај!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
У мучном лову модрих висина Завишћу гадном срца дивијег Ошинут крила оштрим перетом, Ил’ коњи брзи икад под нама, Тражећ првенства својој брзини, У брзом трку свога беснила Копитама се тврдим побити?... А данас браћа...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да тај на рибљиву камо заблуди пучину морску, многе би људе он нахранио оштриге тражећ, из лађе скачући брзе, иако је немирно море, када се с кола зна да лако по пољу ваља.