Црњански, Милош - Сеобе 2
Браћа, Ђурђе и Петар, Исаковичи, при доласку у Темишвар, у очекивању даљих сеоба, били су се населили у једном трактиру, који се налазио преко пута манастира фратара пијариста.
Па је залупио врата, тако да су се прозори тресли на трактиру. Анин отац, кривоноги, насмејани, сенатор Јаков Богданович, исто је тако био дојурио, из Новог Сада, да види зета и
Јурат и Петар Исакович, са женама, почеше затим да се спремају, да иду из Темишвара, а седели су, увече, у трактиру, као покисле тице. Као кад се чека вест да је неко у породици умро.
Није смео ни помислити да се, као браћа, насели, у трактиру, него се био населио, код својих, развојачених, сератлија, у оближњем селу Махали.
Божич има таста у Будиму, па долази често. Сви га постови, до Беча, знају. Чувен је. А знају га и у сваком трактиру, и контумацу. Широке је руке при фараону, а јак и при пићу. Људи га воле. Он, Трандафил, већ му је говорио о Исаковичу.
пошта, са својим колима (цхаисе де посте), већ возила добро у престоницу царства, сваки се путник радовао да не ноћи у трактиру, или у колима, под ведрим небом. Било је сигурније, и удобније, код неког пријатеља.
вон Изакоwитз) допутовао је из Будима, са именованим мајором – оптуженим за увреду Величества – и одсео у Швехату, у трактиру „Код црвеног петла“ („Зум Ротен Хахн“). Бургвахе је онда добила наређење да тог официра пронађе у Швехату.
као позориште уопште у то доба, и није било прави театар, у данашњем смислу, него неки салтимбанко, комедијант, у трактиру, чији су глумци били Венецијани, који су били повели и по неку лепушкасту Бечлику.
Они су се били скупили у том трактиру, у Бечу, да измоле пасош за одселеније. Премештај росијског амбасадора, грофа Михаила Петровича Бестушева Рјумина –
Био је рај сербских официра који су се селили. Исакович је, у том трактиру, добио једну малу, скромну, собицу, из авлије, изнад капије, која се, сваки пут, кад би путници, колима, у трактир
Павле је имао много брига тих дана. Рубље се, у то време, у трактиру, прало два пута годишње, па није имао чисте пресвлаке.
да се био разболео, да он нема друштва, да не иде у театар, да није видео хансвурста никада и да вечера, сам, у свом трактиру. Волков га упита онда: зар никог нема у Бечу?