Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно? — Можда и не. Изгледа да ће трамонтана. — Довиђења дакле. — Довиђења, довиђења.
— Хтео бих да пређем на Веће. Да ли бисте ме превезли? — Не треба ићи пошто је почела трамонтана. — Али таласи на језеру не изгледају ништа озбиљно. — О, па они су већ доста велики, а ускоро ће бити много већи.
Можда ће сад зажалити што губе зараду. — Они не воле да иду пошто је трамонтана. Дајте им пезету за вино. — Нашли сте нешто за Острво, — каже старац кад се приближио.
Жену сам оставио као луду у кући. Разумем да онај мој пријатељ није хтео оставити своју да би ми пренео цемент. Трамонтана ме је тукла у лице и било је хладније но икада у овим крајевима, али ја сам ишао и ишао.
— Добру ноћ. Изгледа ми шумно на води? — Трамонтана мало, господине. — Значи ништа од риболова? — Ноћас ништа од риболова, господине. — Добру ноћ, пријатељу.