Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је имао обичај да каже: „Није то Футошкиња. Него Футошкиња и по!“ Сваки је у Будиму знао Трандафилку. Трандафил се смејао, слушајући јаде и муке Исаковича, а понављао је да све то није било потребно.
Ђаво је то. Кад би се женио, такву би жену узео. Мрак је у животу – само је веселост што светли. Ђурђе опсова Трандафилку. Ваљда да прекине тај разговор, Ђурђе му је онда причао о несрећи, која је захватила свет, у Темишварском Банату,
Све је то лепо, болан, брајко. Зна и он, лично, госпожу Трандафилку. Он је са њом, као и са госпожом Евдокијом, у неком далеком сродству. Само није сад неки Бркич у питању.