Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је загледан, низ стрму, празну, будимску, улицу. Полако, а после све брже, свитало је. Крај све вештине Трандафилове, да Павла отпреми у Беч, Исакович се, сад при поласку, био као смрзнуо.
Пало му је на памет да кола можда и неће доћи по њега, до Трандафилове куће, како је било договорено. Да се Божич можда предомислио.
Док око њега цела она, рацка, варош, у Будиму, испод Трандафилове баште, игра, пије, пева. Примили су порционе новце за целу годину. Прозори на кућама трепере у мраку. Праште пиштољи.