Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ћир Трпко вели да је све стекао »сос муку, сос зној и сос рачун«. Сваки »ћир«, макар се он звао Трпко, Трајко, Ставре, Дине, или како му драго, тече и уме да тече »сос рачун«, и сваки »ћир« под овом речи »сос рачун« разуме сваки
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Исти заштитни магијски смисао имају и имена: Трајан, Трајко или Постоја. Да би дете било здраво, даје му се име Здравко, Здравац, Здравиша или Дренко.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Шилерово Звоно написао је неколико већих песама, као што су Попара, Кузман, Манити глумац, Столар, Једна ноћ, Бербер Трајко, — песме проткане размишљањима, изрекама, општим мислима популарне филозофије о пролазности свега на земљи, о
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Данас била недеља, а мене једва отргли са свадбе. Комшија Трајко жени сина првенца. Кућа му одмах до наше. Мајка и отац отишли тамо на вечеру, а мене довели, да није сама Нушка,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Командир је заћутао. Војници су стајали непомично. — Реците слободно! — Господине капетане — проговори један. — Трајко је јутрос имао грозницу. — Ето, тако, кажите. Где је Трајко?
— Господине капетане — проговори један. — Трајко је јутрос имао грозницу. — Ето, тако, кажите. Где је Трајко? — Није ми ништа, господине капетане — проговори један омален, готово дечак, коме су тек избиле науснице.
— Немој, немој, Трајко. Изостани ти вечерас — саветовао га је очински командир. — Изиђи, имаћеш ти прилике и други пут.
Изостани ти вечерас — саветовао га је очински командир. — Изиђи, имаћеш ти прилике и други пут. Трајко није излазио, већ је напућио усне и љутито гледао преда се, као дете које су казнили.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
нема смисла да идеш у шињелу и шајкачи. Уосталом, не кошта те ништа. — У сандуку ми је... — Па шта је с тим... Трајко! — викну ревносно Лука посилнога попа Момчила. — Нека, нека, ја ћу ићи сам — и он пође своме шатору.