Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб! Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб.
Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим.
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути
Зар свет од млина па чак до врба?! Охо-хо-хо-хо, пуче ми трба!“ „Та што се чудиш? — повика Тоша, и већ би да га лема — И ја сам стигȏ до старих врба, а даље — ничег нема.
Код млина дотле скамуче Жућа, жалосно мачак фрчи: „Чујеш ли деду како се части, а нама трба крчи. Алај ме срце сланини вуче, само је деда држи под кључем.
СВИЊА: Јесење доба с неба је пало, товиш се, кркаш, прибираш сало, ово је права земаљска срећа, ноге све краће, трба све већа, важна је само препуна врећа. ХРЧАК: Кад јесен дође, брат зна шта ради, команда пада: дружино, кради!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А ја мигнем случајно на Тасу, а Таса одједном занемоћа у трба и понесе у мрак оне две кутије. После смо код други коморџија скували, а тестије смо случајно нашли у једна кућа.