Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
одвајају од самара и лупају, дечаци на коњима се погну, једном руком придржавају се за самар да не падну, лактовима и трбусима стискају бошче што су им у крилу, а другом заустављају коње. Ови се брзо стишају и пођу обичним ситним корацима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и клобуци дима као да је сваки струк кукуруза Турчин што пућка на чибук; срдито фркћући, ђуле тресну у шиљато коле, трбусима черкеских коња намењено, па као у конопчаревом дућану расканураше се црева, бела као да су јагњећа, после их испрљаше
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад их поче миловати, опази им по трбусима да су сити, па ће сам себи: — Богме они су негдје нашли нешто те се најели; чекаћу док огладне, па ћy за њима, не бих
Краков, Станислав - КРИЛА
Често је то био доказ савезничког пријатељства. Било је жена које су дрхтале голим трбусима и тресле дојкама под светлошћу сијалица. Чедне шоферкиње имале су тела мршавих мушкараца.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Промајна, склиска ноћ по којој се тмасти облаци траже и сударају као да су слепи, гњечећи својим дебелим млохавим трбусима као у Црног Стевана танки исцеђени срп месеца.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту је још цео старински намештај, фотеље; са косо заваљеним наслонима, комоде са испупченим трбусима, столови са подвијеним ногама; по зидовима висе још слике мојих родитеља и прародитеља и потамнела Икона Светог Ђорђа
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О! По грохотним трбусима жандара Изниче младо лишће и окруни их цвеће. Када се у срце усели пролеће, Младост се као ћилим пољем продужава, На
То доле играју радници и певају витлови у реци, И певају у трбусима жена месеци: Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет: И ја сам млад, И тебе рад, У ње је цвет!