Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја тако господски обучена човека донде нисам видела. Стас му је био омален, трбух мало испупчен, а лице округло, црномањасто.
али тако крупно, да сиромах парник сав претрне, а на прозорима се залелуја од дима пожутела пенџерлија; дебели трбух, који је чак на прекрштеним негама нашао ослонац, само брекће, и треба му по четврт сата, док се мало поутиша.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Почекај мало, да те научим памети!” одовори му срдити лав, пак онда тресне с њим о земљу и распара му трбух. „Дели ти сад”, рекне лисици.
Јао њој и помагај, што ће цад! Види је друга лисица, и совјетује јој да чека ту док јој спадне трбух. „Да ако дођоше пастири са пси? Јао!” „Ако они дођу, знаш што ће ти бити, што ме питаш!
Нема ти бољег света од онога гди је коме пун трбух! Да ти хоћеш мене упутити гди ја могу тако одебљати као ти, тамо бих ја ишао.
Курјак би хтео да га други храни; његова курјачка памет дотле достиже да је добра ствар пун трбух, али му ланац није по ћуди. О| туђој муки умети живиш, то је врло ласно, нити изискује много памети и науке.
Док је њима само пун трбух, свему се осталом смеју и ругају. 74 Славуј и кукавица и магарац Славуј у пролеће по обичају појаше.
за њега своју кров пролио, а он се истине боји, на њу мрзи и гони ју, за привремену корист лицемерствује и лаже, трбух и сласти своје правди и добродјетељи претпочитава, у глупом сујеверију, у лудом тврдоглавству и самовољном незнању
зноји, нити довољно сна себи даје за дати царем приклад како се царствује, може ли ко тако худо мислити да је само за трбух на ови свет дошао, и да је на какво достојинство возведен само да може већма тело своје упокојити и насладити?
Ни за што ли не мислите него за трбух! Ви мислите да сте сами на свету, но знајте да кад би очи ваше могле видити, ви би се ужаснули колико се милиона
ја мислим (а наће се јошт ко да овако дума): да нејмамо ништа него трбух, хвала ти лепо, боље би било да ни њега није!
по томе што би рад јести и пити; али ево беде кад нема шта, а он онда мора мислити или о превари или о крађи, зашто трбух за шалу не зна, он своје хоће те хоће.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Свињар овчара сустиже у Чачку, и у Чачку му на живот ставља тачку: у распорен му трбух ушива пса и мачку, а о џелатима и да не говорим!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! То начине да те бог сачува и саклони... Начине од здрава и читава човека накараду!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На длан старца оставили су пажљиво камен да не постане вукодлак и да не помори околину. ЗИЗЕМА Зизема има трбух као штит царев о који се разбију сви јуриши непријатеља.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух. Онда се спусти грозна киша.
Попеску удари ватра у лице. — Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу. Макс се ухвати за трбух. Смех је био усиљен, али он није знао како да престане; онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима: —
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— одговара му поп Спира — па где да стоји? Његово место и јесте баш ту где га видите. Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.
Обојица лете право цркви. — Еј, наопако ми звонило — хуче поп Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!
А госпоја-Сиди мило, боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши: — Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.
А ја боме не поведох сад за вашу љубав за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух. — Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше...
Африка
Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух. Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера.
где је тако лако збрисати један живот, боје се, страшно се боје једног јединог човека, свег изломљеног, чији је трбух, да се не би растурио, увезан марамом; који једва креће главом и који чак не носи ни оружја.
Људи, најчешће сасвим голи, секса који једна петља од узице држи уздигнут уз трбух, развијени су херкуловски. Мирних су и необично тамних облика.
испуњују неки завет, јер она нема чак ни накита, чак ни лишћа напред; он ни оружја, нити му је секс привезан узицом уз трбух. Сликам се са целом групом. Ми уопште не можемо замислити шта то значи једна црначка стаза.
Нашли смо га на асури између неких колиба; то је био младић необично снажан али врло ислабео и сав у ватри. Груди и трбух су се дизали бурно од тешког дисања.
На њој је дугачка широка блуза која се за време мога детињства звала: матине. Трбух фатиран и увијен у свилу; атласне материје око ногу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Валдензер се учини, заиста, грдосија, Павлу, изблиза кад је обукао дуг, плави капут у кући. Његов трбух, његови образи, његови кукови, били су округли као неки бурићи.
Животиња је, тешко, дахтала, својим, грдним, ребрима, а трбух јој се надимао као неки мех ковача. Неколико пута, пастув је покушавао да се придигне, својим предњим ногама – варнице
Ветеринар се, међутим, био као променио. Био је збацио свој свилени, францески фрак, засукао рукаве, па је гњечио трбух животиње, као да хоће, рукама, да дигне пастува. Али је одустао од тога.
Они су били пресељени у дом стараца и сиротиње, у Рабу. Валдензер се био спласнуо. Све је на њему висило. И његов трбух, и његови образи, чизме и одело. Висили су му и очни капци, кад се заплакао.
А тешко оном ко их буди нехатно. Може да, у трбух, добије брису! Пси, у такве дане, лутају по Темишвару, а језик им виси, и дахћу, као да су прогутали слану рибу на
Јоан Божич је ударио жену ногом у трбух. Избацио је, затим, на улицу, па се госпожа вратила оцу. А повела је са собом и ћерку.
А ето сад, њен отмени мајор, сав у сребру, удара је, ногом. У трбух. Као кобилу. То јутро, кад саоне, из штапсквартере бригадира Витковича, дођоше по Исаковиче, Павле се беше, мислећи на
Срећом, огледала су, тада, била врло ретка, у тим сиромашним, сербским, кућама, па је ретко која могла да види свој трбух крмаче и своју стражњицу, као у мечке. За њихове мужеве, међутим, било је све горе.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чух само како нешто бућну у воду. Вјероватно су оба скочила у ријеку. Смијао сам се и смијао док ме трбух није заболио, а тек онда се нешто досјетих и почех сам себе да грдим: — Тошо, псето једно глупо, зашто мишеве ниси
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од смеха не пукне Кад тамо трбуха нема Једна се рука једва подигне Да хладан зној с чела обрише Ни чела
буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од смеха не пукне Кад тамо трбуха нема Једна се рука једва подигне Да хладан зној с чела обрише Ни чела нема Друга
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СВИ: Ни за нас. (Заузимају разнолике ставове. Спасоје прекрсти руке на трбух и загледа се у таваницу; Рина се сакрије иза леђа Новаковићевих; Протић сео у једну дубоку фотељу, утонуо у њу и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух. И напољу се чује пуцњава и вика.
Црњански, Милош - Сеобе 1
прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробио зној.
Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.
Грчевито се држећи за трбух, клатио се подигнут, као у несвести. Кад слуге раскрилише врата трпезарије и показаше седишта за богатим столом,
Баш га се ништа није тицао тај брат. Ни његов нос, ни његов трбух са којим је побољевао, ни његови послови са калуђерима, о којима му је сваки час говорио.
Вриснувши најпосле пригушено, она пред завесом спази и трбух, огроман трбух свога мужа, његова уста и очи и нос, цео његов лик на белом чаршаву, крвав, са прекланим гркљаном, и
Вриснувши најпосле пригушено, она пред завесом спази и трбух, огроман трбух свога мужа, његова уста и очи и нос, цео његов лик на белом чаршаву, крвав, са прекланим гркљаном, и црни клобук, што
Не би је можда више ни оставио. Положио би јој широку своју руку на трбух. Болови би уминули. Сузећи, међутим, госпожа Дафина, крај свега тога, слутила је да јој је више стало да осети овог
Тако је, уобразивши да је изнемогао, задржавао кола и полегивао крај пута, међу старе пањеве, сунчајући свој оболео трбух, посматрајући сатима, са клобуком набијеним на очи, мраве што су крај његове главе врвели.
Ноге му се поднадуше, цеванице очворугавише, колено, где га, пред полазак, беше ударио коњ, сасвим му отврдну. Трбух му се беше опустио, као и образи испод увета, а очи му се беху закрвавиле.
Држао се рукама најчешће за болан трбух, стојећи, као узет, иза својих кола. Опуштених руку, опуштене главе, чинио се изнемогао, смртно оронуо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Из истог разлога, млада не сме да се ухвати за трбух за време венчања.³ Забрана која се односи на обоје младенаца је та да када полазе на венчање, не смеју „носити
Ако је трудници трбух обао, онда ће родити женско; а ако је трбух испупчен и на средини шиљаст, онда ће родити мушко дете, верују у
Ако је трудници трбух обао, онда ће родити женско; а ако је трбух испупчен и на средини шиљаст, онда ће родити мушко дете, верују у бољевачком срезу.
²⁴ Кад жену пред порођај боле крста, сматра се да ће родити мушко, а кад је боли трбух —женско. Ако трудници ноге отичу и обрве и трепавице опадају, онда ће родити женско.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да је само сишао доле у партер, добио би такав ђон у трбух да би ме памтио док је жив! Али није сишао. Шта ми је друго преостало него да грицкам семенке и чекам сутрашњу
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ђакон их подбоде: — Овај, богме, на двојицу одједном, а све њекако у његову шалу улази трбух! — Ама, зар не знаш да Цуце о другом чему и не мисле! — прихвати Цеклињанин.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХУСО: Знаш ли ти шта је божја милост за сиромаха човека? Телећа чорба! Греје трбух, смирује живце, припитомљава! Приставити два литра ладне воде, ставити везу зелени, парадајз, једну бабуру,
Него ти, Суљо, седи на пањ, пред ватру, спреда гориш, с леђа ти ладно, кеса празна, трбух празан, и, што је најгоре, кревет празан! МУСА: Не бих ја дао моје благо за његово! СУЉО: Које, бре, твоје благо?
ХАСАНАГИНИЦА: Мислиш од Хасанаге? Не знаш ти његовог бога. Његов бог има његову браду, његов трбух, његове жуљеве... Ми смо и у Алаху многобошци. Колико ага и бегова, толико богова.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
алфа то је ум, почетак свега, душин неимар, што y њој зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара умног вечни рушитруд — то омега је свему, свему крај. НА ПАРАСТОСУ ЈЕЛЕНЕ БОЗДИНЕ рођ.
да се ум притаја кад се лудост пред њим печи, у жестини окршаја ветрењача многа звечи, кад је глави друго место а трбух се за све брине: сећам те се врло често, будалине Саведрине.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је Милош отишао, дође она Дивоњи, па кад му хтједе одврнути рог, мане Дивоња главом, те јој рогом раскроји трбух тако да је једва жива остала. Сад она рече човјеку нека одмах закоље Дивоњу, али човјек не хтеде на то пристати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Праскозорје са Борање црвенилом сноп оджање и облије трбух змији у светлосној утопији. Сипи полен, сипи лирски, чудотворно, алхемијски, а ништица шишти, шкљоца, гута
Шта сунча више Ужарена тачка? У слепој шуми јаловога воћа не буја трбух него нетрудноћа. (Куд ваља слати голуба и гачка?
Не трезни крик ми, уставе разглоби, у румен трбух пун ми Месец здроби. У загрљај ми, Косиоче, крени. За плаву несвест залазе ми чула док слушам цику косовог славуја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од јуче трбух боли ме јако, животу моме долази конац, а синоћ, зло и наопако, лептир ми неки разбио лонац. И најзад, јутрос
“ „Ако ти лажем — Лисац му вели — печен ми батак на главу пао, ваздан ми зуби јестиво мљели, читав ми ћуран у трбух стао. Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат!
Ниже се ручак четворосатни, затегнут трбух ко бубањ ратни. НОЋ Ево и ноћи над шумом целом надви се сутон са модрим велом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и Крста возар, сав црвен у лицу, бије коња ногом у трбух и кроз стиснуте зубе псује: „Ах, кинезо, и ко те створи!
А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи... Живуљу отпао зврчак од мамуза, и може коњу трбух да пробије...
Војници су их посматрали са пуно саучешћа... један рањеник се грчевито ухватио за трбух, јечи, а самртно бледило му се расуло по лицу. Други је са увијеним лицем, а около очију види се усирена крв.
-Е, добро — проговори најзад Александар, бришући зној — знам шта ти је... Него, боли ли те трбух? — Не боли — промуца Јела и журно навуче блузу на голо тело. — Знаш... немам сада лекова, али вечерас ћу ти пратити.
— Уколико више терају, све чвршће газим... — Чекај док се вратимо кући... море нога... море рука... море трбух. А сад, као за инат све исправно као упаљач. Целе ноћи смо ишли.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па онда једно уво, па друго, па гледај га онако чуљава како се превија, а крв шикља... Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...« »Не, не... то не ваља. Друго... Стоји он онако...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Глумци су дизали десну руку увис, а левом стискали трбух, и мислили, то је грчки поздрав. Хиполит је нервозно гладио чело, сасвим модерно, и мислио да је потпуно у Хеласу, ако
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш. Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини
човека с пушком судници, паде на ледину, нит' пусти од себе гласа, нит' мрдну руком ил' ногом, само се груди и трбух дизаху и спуштаху тако јако и брзо, те мишљасмо да ће крепати до зоре. Пре сванућа бесмо под великим растом.
сиромах сам човек... Него да се вратимо. Он одједном покупи дизгине и стаде да мува коња ногама у трбух. А ја, тек онако одједном, као из какве заседе, скочих пред коња и дохватих за дизгине. Коњ стаде. — Доле с коња!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо! Ох ох! Црк’о да бог дâ, ћато! О ко те заћатио!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Пигмент, који се појави на кожи јегуљице, учини да јој леђа добију затворено зелену боју, док је трбух отворено жуте боје. Тело се издужује, кретања животињице постану живља; пераја се јако развију.
Леђа, до тада затворено зелене боје, постају мрка, каткад црно-сјајна; бокови и трбух постају сребрнасто бели са металним сјајем. Кожа постаје чвршћа и дебља, бочне линије се јаче истичу.
За време краће од пет минута два су коња већ била подављена. Јегуље, дугачке пет стопа, подишавши под трбух коња, зададу му електрични удар који их у тренутку онеспособи за сваки покрет и непокретне их обори под површину воде.
А ако се јегуља подвуче под трбух или под прса, може наступити тренутна смрт«. »Нема ни једне слатководне рибе, које би било на једноме месту у толикој
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике.
Ни кукови, ни колена му се не виде. Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.
Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао. И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама.
не може више да издржи, већ почне да шапуће у себи: — Слатка децо моја — и још ако тада примети како је Софкин трбух мало већи, како ће можда до године и унук доћи, њу од среће ухвати грч.
Изува му чизме. Ако се у изувању збуни, застане, он је гурне ногама и мамузама у прса или у трбух. Не гледа куд. Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока. Опет се она враћа, опет га изува.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује. — Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани.
Онда он извади свој мач, па оно ђе се држи руком набије на некакав трн, а оштрице опре себи у трбух, те се тако прободе и убије, и од тога се назове Вучитрн.
(Књига) 330 — Коме је памет у репу? (Кантару) 331 — Ко на купање иде, а трбух код куће оставља? (Јастук, јер остави навлаку) 332 — Ко пролази онуда куда нико никад није прошао?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...
Фра-Брне бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Брне. — Бижмо у кућу, е помете! — рече духовник, па дода с прага: — Ваљен Исус!
Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух. Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по
Кожна му пашњача сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију. Беневреци му папули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроз промахе види му се глибаво месо.
— вели гвардијан... — Ајде у вигањ, па донеси шта триба да разврнемо мала врата. Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им: — Ја, браћо, не могу више! Једва сам и довле допра!
Сви изгубише свијест. Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше. Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше.
Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух. Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ледене мотике пргаво ми налећу на главу и руке, а она ме за ноге вуче у свој оковани трбух. Е, нећеш ме сад, кажем гласно и опсујем, јер тако је било кад је у мој шанац на Шуматовцу пало топовско ђуле, и није
Дуго је лежала непомична, уживајући у себи, безименом мушкарцу нудила груди, трбух, удолицу бутина, нудила себе невину са јарким жељама, нудила снажним рукама, мишићавим и длакавим, нудила се некоме
Запалила је дванаест свећа, пољубила крст хладнији од зимског јутра, ставила дукат на истегнут и посребрен Христов трбух, гадљиво испила бајату и миришљаву водицу, коју јој је калуђер пружио у земљаној ћаси.
забрана, из кога се лепо види дуго кривудање пута, посматра, седећи у седлу, како Мијат шиба коње, коњи бацају пут под трбух, санке, лака црна љуска, заносе се и лете, ударају о обале пртине, а у њихово брзо пролажење уткивају се багремови,
Израчунала је дан. Смалакса од његове тежине међу тиквиним врежама, ноге су јој голе, и трбух, и он је го, страшан, она ће се распрснуТи Од слатког стида, жели га, мора, и кукурузи, и дрвеће, нек све буде у њој,
Није Симка крива. Он не може. Истог јутра отпутовао је кући. Гађење на уста као посекотина, на мокри трбух и велика колена гаси сећања, а крцкање кревета траје у ушима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- алфа, то је ум, Почетак свега, душин неимар, Што у њој зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота, трбух, лакомост, и блуд, Зидара умног вечни рушитруд То омега је свему, свему крај. Л.
Попа, Васко - КОРА
легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици плочника На крају света Жуто око самоће Слепа стопала Сабијају му врат У камени трбух Подземни лактови Терају му корење У црницу неба Дигнута псећа нога Руга му се Прекуваним пљуском Обрадује га
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
јаој Боже, јаој мој господине, па вели мени: „Изиђи, бабо, напоље, морам ја њу сву прегледати... и трбух... ту јој фали. — Да је није упропастио? — Па није да видиш, али 'нако осрамотио. — Како то може бити?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
посебни тип херојичког, генералско-државничког трбуха, особито чест у народима који обилују државничким талентима. Трбух као створен за командантску ешарпу или за прелатски појас.
Својствено му је то што није замјетљиво одијељен од прсног коша: линија груди не ломи се, већ се благо прелијева у трбух, сугерирајући нам једну малу коректуру познатој Платоновој трихотомији душе: негдје између тхyмоеидéс-а и
или постављењем на виши положај сљедује се, уз повратак старог, одговарајући нови ерарски или војно-ерарски трбух вишег степена.
А послије смрти такав се службени трбух у својој љубичастим баршуном постављеној трбушници, заједно с одликовањима, враћа у државну ризницу.
Идеалан завршетак, какав се само пожељети може!... Устаде навлачећи руком наниже бијели прслук фрака на трбух који је већ био почео да се заокружава.
кљештима сељачку кљову, одизао дежмекастог човјека са стоца и теглио га по читавој позорници; одупирао му се ногом о трбух, поваљивао га на под, сједао му на главу. Он је цичао као кезме, запомагао као сељак, бугарио као удовица. — Јој...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
МЕДВЈЕД И ЛИСИЦА Нека лисица пође из свог брлога да штогод улови за свој трбух. Путем сусретне медвједа, којега упита: — Докле ћеш ти то, стриче?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Кад бих хтео да пуцаљка окине, клип бих упро у трбух а потом цев снажно повлачио уназад обема рукама. Ваздух између два запушача је бивао сабијен и јако загрејан и предњи
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробијао зној”.
прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробио зној.
Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух. Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера.
где је тако лако збрисати један живот, боје се, страшно се боје једног јединог човека, свег изломљеног, чији је трбух, да се не би растурио, увезан марамом; који једва креће главом и који чак не носи ни оружја.
Људи, најчешће сасвим голи, секса који једна петља од узице држи уздигнут уз трбух, развијени су херкуловски. Мирних су и необично тамних облика.
испуњују неки завет, јер она нема чак ни накита, чак ни лишћа напред; он ни оружја, нити му је секс привезан узицом уз трбух. Сликам се са целом групом. Ми уопште не можемо замислити шта то значи једна црначка стаза.
Нашли смо га на асури између неких колиба; то је био младић необично снажан али врло ислабео и сав у ватри. Груди и трбух су се дизали бурно од тешког дисања.
На њој је дугачка широка блуза која се за време мога детињства звала: матине. Трбух фатиран и увијен у свилу; атласне материје око ногу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Многи, рањени у трбух, котрљали су се од бола и од муке низ брдо, ударајући о пањеве и камене и остављајући за собом крваве трагове.
Затим почнем наилазити поједине трупове. Овде лежи један полунаг, изврнут на трбух, сав упрскан крвљу, лице му не видиш, али грчевито стиснуте песнице казују последње самртне муке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пера „Ђеврек“ води коло, размахује марамом, подврисне, и онда завуче главу у рамена, залети се и одбије о трбух „Фикуса“. Потом забаци главу уназад и с ноге на ногу... — Купамо се у зно-ју лица свог! — дува „Фикус“.
Онако у мраку и мен’ ме дохвати један од наших за грло, те га гурнем у трбух, и викнем: немо’, бре, ја сам. Отму они Бугарима оружје, и: „изнесемо их као стварке!“ Бугари су били преплашени.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сјајних соба, Ложу и батар, И што гардероба Захтева к’о чар; Од књига је кохбух Најзнатнији лист, Кад постане трбух Обер-моралист.
Издрт лакат, трбух празан, — моје невоље! Гуњац стари и фес продрт, коса пропала! Отац стари, мајка пита: „Шта си радио?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бадњиданска д. лек је од водене болести (СЕЗ, 40, 228). Стученим семеном од д., и помешаним са сирћетом, маже се трбух кад боли (ЖСС, 287). У бостан натиче се на штап, као апотропајон, овча или кравља лобања (СЕЗ, 40, 332 ид).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нисам ни ја излапео. Нећу ја допустити мангупима да ме тоциљају. Он то сад у вези са оном мојом срамотом кад ме је трбух издао. Сад сам сигурнији него икад да ми је тада сасуо у јело неку слузаву поган која ме је прогнала.
Сад сам сигурнији него икад да ми је тада сасуо у јело неку слузаву поган која ме је прогнала. Познајем ваљда свој трбух, издржао би он, али та рђа ми је нешто гурнула у чорбу оне вечери кад сам пошао да испуним свој завет.
Да ли ће од прве остати трудна? Кад се Лауш врати, а она трбух до зуба? Хоће ли њу отерати а Дадари (Дандари) отфикарити муда? Хоће ли макар бити мушко?
Разуме се, нисам био толико луд да се с њим инатим јер би та сирова војничина исукала мач и гурнула ми га у трбух. Кад неко има мач о бедру, готов да за трен искочи из канија, таквом је најмудрије сместа направити пролаз.
би једва дочекали да виде Богдана како се копрца у самртном ропцу, поготово ако би му смрт била тако ружна — распорени трбух из којег куља крв и нечист. Нарочито би се наслађивале оне мршаве мрцине из штала. Зато сам се повукао.
Расте ли јој трбух! Дадара је требало на томе да поради, зар не? После је до његових ушију допрла препирка међу војницима о томе ко је
Трпим, нећу да покажем да ме то боли, али кад бол прерасте, окренем је на трбух и почнем да деветам шаком по њеном згодном округластом дупенцету.
Никакви путељци до ње не воде, изгубљена у овом зеленом вртлогу чекала је на нас тројицу као девица на чији трбух још није пала мушка шапа.
деветнаест година, био сам млад и зелен и када сам убио оног Угра, такође младог и зеленог, распоривши му бодежом трбух, када сам угледао како му у локви крви леже просута црева, пао сам у несвест. Те ноћи ме је посетио Црни Стеван.
Предње ноге би ми најпре ставио на кључњаче, средњим би ми стегао слабине, а задњим би обухватио колена. Некад би му трбух био набрекао од попијене крви, некад млохав као полупразна мешина, али свеједно, увек ми је изгледао несносно тежак.
имали бисмо шта да приговоримо, могли бисмо рећи: глава му је пре псећа него коњска, зубало је овчије, ноге јареће, а трбух му је опуштен као у спрасне крмаче.
Мало му је било што се и сам закликтао (шта је ког врага било толико смешно), него је и легао на леђа држећи се за трбух и отирући сузе надланицом леве руке (шта је ког врага било толико смешно).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Силвије, чувени лекар, ученик мисирских мага, Увеза пробијен трбух и насу мелема блага. И свест се Катону врати и крвца преста да тече, Он поглед обрати сину и сталним му гласом
Јаросно узвикну ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал' пијан на земљу паде.
Подобан смушеној мачки, сад ћата понова слета, И упре колена своја о трбух беднога кмета. Но кмет у овом часу већ беше у занос пао, Те ћата устаде с њега, јер ипак дође му жао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
собе, оне над радњом у приземљу, собе с балконом; ноге на дивану, на коленима књига с много слика; смакне књигу на трбух, разреди ребра и протегне се да домаши дечка да га ћуши, не дижући се. Жмури и сањари.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Зашто жене немају бркове? — Учи ли магарац школе? — Ко је натакао волу рогове? — Зашто госпа Станка има надут трбух?
Оно последње питање: зашто госпа Станка има надут трбух већ је питање ужега, породичнога значаја, које ми је уз одговор донело и батине.
Једнога дана, када сам запазио на њој извесну прошену, поставио сам матери питање: — Зашто госпа Станка има надут трбух? Мајка, да би избегла прави одговор, јер је питање довело у забуну, одговорила ми је: — Тако, казнио је бога.
Већ када је пред подне дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја сам јој рекао: — Пази да не будеш несташна, јер ће да
подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја сам јој рекао: — Пази да не будеш несташна, јер ће да ти се надује трбух! Разуме се да ми је на то одговорила мати, и папучом изјурила из собе, што мени није било никако јасно.
Имао је кратке и танке ноге а изнад ових трбух, груди и глава, сливени једно у друго, изгледали су као буре које је својом тежином претегло уна пред.
Тако исто директор банке са госпођом личио нам је на број 50, по томе што је он тако некако изгледао као да му је трбух од натраг, те је потпуно личио на петицу.
На годишњем је испиту, разуме се, било грдне смејурије. Председавајући професор хватао се рукама за трбух и узвикивао: „Иди, дете, до ђавола, нисам се овако слатко насмејао већ толико година!
Ено га и доброчинство, истурио му се сити трбух као у породиље, дигло главу увис осврћући се лево и десно у очекивању да му свет скида капу и клања му се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
ПРАГУ ОТАЏБИНЕ 45 КОД ГРАНИЧНОГ КАМЕНА 50 КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА 54 ГОЛГОТА 65 У ПЛАНИНАМА 71 УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА 79 БЕСПУЋЕ... 84 АЕРОПЛАНИ ТУКУ 90 НА ДОМАКУ МОРА 95 УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ...
Онај пас залаја. Ах, да сам у могућности, побио бих све псе овога света. Нехотично зарих мамузе коњу у трбух и он поче да потрчава. Командир се наже према мени.
Кажу да у Светом писму пише: ко те удари по једном образу, окрени му и други. А ми смо изложили и образ, и трбух, и леђа И душу, па и живот... Командир стеже вилице, да му одскочише мускули, и с дрхтајима уздахну.
И тако, сваки додаје понешто, као израз својих снова, међу овим пустим планинама црногорским. УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА Командант нас је увек утишавао и саветовао да избегавамо сваки сукоб са становништвом.
— Ама, то јест, али... — Молим те, извини, зави ме стомак. Запамти где си стао — и Душан оде журно, држећи се за трбух. Опет поче благајник. — Знаш, Момчило, требало је ипак... због војника. — А после, ни гробље није далеко...
Окретох се. Ишао је лагано, погнуте главе, вукући ноге. Очни капци му отекли, трбух се прилепио за леђа, те иде погурен. Уосталом, сви гладни имају сличан изглед. „Да ли има мајку?
Јављају да је рањен вођа одељења у главу... Послуга трећега топа изгинула... Водник Јевтић рањен у трбух. Командир тражи хитно попуну људства.
Ево већ десет дана нити могу да лежим на леђима, а још мање да седим. — А, а, а, шта би... а, као... а, у трбух? — љути се опет нешто Коста. — Јаој, да хоће. Коко, Кокане, а, око нељубљено, а, књиго нечитана, а, цвете немирисан!
Гледао сам доцније како на гомили леже мртви наши и њихови војници са забоденим баојнетима у груди и трбух. Непојамно...
Мртви људи лежали су као оборене кладе. Гледао сам како је Бугарин ударио нашег војника бајонетом у трбух. Овај обема рукама држи бајонет, а на лицу му се још види израз ужаса.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Птица запева на грани, Девојка запева у башти. Доктор трбух просече, Извади бубрег болесни: О колико је велики! И би му мило у души што ће и таквог имати у збирци.
из љубави, већ из беса; са тобом почиње животињство и канибалство, због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети, мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса. Место врба, удове и црева простирати на Цвети.
се прикрадају са другога света; уста ми ево пуна крви, а усна напета, распињу ме ужасни болови и срам, груди побледе а трбух зажари; а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам, болничким колима одводе ме на гилотину стазом блатавом из
И трбух гле, затегнут као на бубњу кожа, А у желудцу је једна арија, Њу слушајући успављује се велможа У аероплану. Ко пева о х
Она: О не! о, не! то није од глади; То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија! О, па дивна је та Скадарлија!
А колико супом појих заносних својих снова, Колико врућих небеса кусах то из тањира: Трбух још памти тежину и грч богова, Остатке чије протера са мучног трбушног пира!
Материце, ја бих да здерем са тебе ту патњу! Париз, 1922. ЗВЕРСТВА Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке, Твој трбух намагнетисани, твоје груди, На животворјашче начине са гроктањем ритмова! Смећу - ха, неукротљивче!
срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у видике ко у саруке, А надму трбух Трулом рибом по острвљу, Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања, Не ублаже опору пљувачку дубина Но још натопе све
кроз тело, Човека, који је толико пио и дисао Док сварити је није успео: И то дивно преображење хране, И тај заносни трбух што је машина: Дочекаће у дрхтању Откровења дане, Када ће му сваки уд зазвучати као виолина А он сам бити почетак свих
Кад осећам да ми се нешто фатално мора догодити, добијам неку празнину у стомаку, трбух ми се сваки час упија ка кичми, и нужно ми је да дубље дишем; при том су лучења јача, а сексуална надражења савршено
Али са толико појачанијим осећањем живота, трајања, места, бацам се у појаве које ми носе велике радости. Трбух се без престанка напиње, дисање кратко, ширење ноздрва, подрхтавање бутина, потреба да се подскакује и потрчава,
и снијега, и кртола, па доста, А јање које чувам, дижући га до овце, Колу ко и ође, А онда је сведно за чији нож и за трбух чији. ”Да, нежењен! Чиме бих то чељаде преранио; У којој постељи да ме чека, И пошље чије, моју главу да загрли?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Хах-ах, јесте ли чули? Ах—хах! — тресао се трбух Морског Цара, тресао се и Цар и Царева брада, а свита је, као одјек, понављала: — Хах—ах, ах-хах!
— развалила је суседа уста. — Зар не видиш да јој је душа у носу? — Ах-хах! — тресао се трбух главном чистачу. — Ту где ми челичним метлама не успевамо да добијемо битку — он улеће у рат с чуперком од метле..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера; но како би коју кобилу опасао, он би је ударио ногама у трбух, те се изјалови (да не би ождријебила крилата коња).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако ли где има за трбух гњила софра, — скоро и весело се тамо хити да би на први јеџек стигли и други не би им засели места.
И свој трбух себе обожисмо по апостола Павла приводу указаноме, те меште Бога њега за веће држећи почитујемо, са свом снагом угађају
Оде невиђено од ње ангел и после тога како она ходи с Јосифом почујте, кад виде је а трбух јој расте, јер но старац са својим дунђерлуком се живеше, те и понадалеко хођаше за послом по много дана бавећи се
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И сада се лепо виде не њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене као бакар боје.
Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник. Зона у соби до њихове.