Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Звони.) МИЛАДИН: Нећу, господин-Жико! ЖИКА: Дедер говори, зашто си дошао? МИЛАДИН: Па ево шта је: неки Јосиф из Трбушнице... ЖИКА: Знам Јосифа. (Опет звони.) МИЛАДИН: Па тај Јосиф тако чешће увраћао до мене у дућан, па...
В МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (доноси уквашену крпу): Ево, господин-Жико! (Да му је, па наствља.) Па тај Јосиф из Трбушнице увраћа чешће код мене у дућан — као човек, дабоме... ЖИКА: Бре, баш си ти нека стока, газда-Миладине.
Дај овамо! (Узима крпу и обавија је себи око главе.) МИЛАДИН (наставља казивање): Па тај Јосиф, из села Трбушнице, увраћа тако чешће код мене у дућан...
ЖИКА: Знам да је отишао, па шта? МИЛАДИН: Па то, знаш, господин-Жико, како ти рекох, тај Јосиф из Трбушнице, увраћао је тако као човек у мој дућан, па... ЖИКА: Е, јеси чуо, баш си ти некакав неучтив човек!
ЖИКА: Е, јеси чуо, баш си ти некакав неучтив човек! Видиш да се два чиновника разговарају, а ти твога Јосифа из Трбушнице.
Дете једно од киле меса па га чекаш девет месеци, а ти би хтео да ти твога грмаља из Трбушнице дам за три дана. Ти мислиш правда – то је тако, узбере се као зрела крушка.
XВ ПРЕЂАШЊИ, МИЛАДИН, затим СПАСА МИЛАДИН (улази, прилази господин-Жики и (почиње своје казивање): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћа тако чешће као човек у мој дућан...
ЖИКА (шчепа дивит): Чујеш, ако ми још једанпут поменеш тога Јосифа из Трбушнице, ја ћу те дивитом у главу! МИЛАДИН: Па ја као мислим... ЖИКА: Ама, шта имаш да мислиш?
(извири иза рафа, па кад види да је господин Жика сам, прилази обазриво и стаје пред његов сто): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћао је тако код мене у дућан као човек...