Краков, Станислав - КРИЛА
— Ала је закувало, ох, ох, — сладио је други. Па ипак је било очију замишљених, тужних. Било је овде још трезних глава од тог чудног пијанства рушења и смрти. Кроз те очи замишљене пролажаху сенке успомена. Главе су мислиле.