Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.
Ћипико, Иво - Пауци
— бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га. Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим