Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин се не може маћи. Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. Станко се умешао међу Турке па руши... За тренут ока друм поста касапница... Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше... Јаук је проламао дубраву...
Сви пренуше и запрепасташе се... На врата посукљаше грлићи од пушака. Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко. Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама.
— Купите децу, па напоље! Склоните се где знате!... Брзо!... И то слушаше без поговора... За тренут ока оста празна кућа. Станко се окрете Ивану: — Ето, ја сам душевнији од тебе!
Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше. Они испливаше на обалу. Пред њима се појави Зека.
А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске... За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: — Тако, Клемпо!...
Послушајте ме, па се нећете кајати! Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ! Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!... И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. ЧЕКАЊЕ Доћи ће и тренут последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом: већ је време мрети, Као што се каже: већ је
Лагано као што и цвет вене, Умиру јесени хладне, зле. А када у тренут неки касни Све ствари зажеле задњег сна — Пред ким ће поћи да негде заспи Ледена звезда са речног дна?
Усамљен вечно, страшна грмен, У први сунчев тренут сјања, Низ озарену баци стрмен Црни сен свога очајања. А ноћу небу завихори, Кад зна да болно све занемље — И
НОСТАЛГИЈА Јесење поподне мре у завесама, Тужно цвили ветар из далеког грања. Мир. То је свечани тренут кад се сања. И кад душа хоће да остане сама.
Очи су јој мутне, челичне, студене, А усне замрзле и образи бледи. Не чује се никад да помути дахом Ни тренут тишине за то цело доба. Дан умире мирно: а моја је соба Испуњена чудним слутњама и страхом.
преспим сваке ноћи, Са срцем што није ни срећно, ни плачно, За све што је прошло и све што ће проћи: Јер сваки је тренут нешто бесконачно.
Твој бол беше извор све твоје чистоте; Он је твоја младост, лепота, и тајна; Не прокуни тренут који ти све оте: Само си у патњи постала бескрајна.
Своју веру нађох у свом сну о вери... Твој нож не убија него блиста блистом... Јер ти беше тренут у мојој химери, Мој сан о доброти и вера о чистом.
Смех, клицање, жагор од хиљаде маска. И затим, наједном, једна тренут тиха: То домино (песник) госпођама ласка С две-три љупке строфе и фриволна стиха. Жагор.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет. Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. Понудили смо их да седну.
Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада. — Госпођице, овај је прст мој болесник (нега је била опарила кључалом водом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И све ће те красне слике домало, за тренут један, нестати и ишчезнути! Нестаће их као дима и пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим се, колико га глас доноси, на немачком, продера: „На моју команду, све, у став мирно!“ За тренут, заиста, све се било умирило и стајало као укопано.
Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана. За тренут, стојећи непомично са рескриптом Кригсрата у руци, Гарсули је имао утисак да је на његову команду и та бескрајна,
“ Ђурђе, који беше застао, опет само махну руком, одлазећи. Петар их погледа, за тренут отвореним очима, затим опет завали главу и настави да се смешка, затворених очију.
Није му било, ту, до двобоја. Павле га, за то време, увераваше да ће са фамилијом да се види само за тренут, два, па да ће после наставити пут.
Па ипак, иако га не погледа, сад при растанку, била се сажалила на тог поружњалог, запуштеног, човека. Мислила је, за тренут, два, на њега окренувши од њега главу, са оном љубављу, коју је пре осећала, кад би им се намештала, увече, постеља.
Али то је трајало само тренут, два. Хтеде да му каже нешто топло, при растанку, баш кад и он окрете према њој, жалостивно, главу.
Ракосавлевич је примио Исаковича, одмах, у своју кућу. Исакович, иначе тврд на јаду, и без суза, био је, за тренут, изгубио присуство духа. Ћутао је и викао, наизменце. А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио.
Она је била, тренут, два, заостала. Затим и она потрча за њим и поче да виче да је он крмак, који о љубави девојачкој ништа не зна.
Кад су, за тренут, остали сами, крај кола, госпожица Божич рече, смејући се, Исаковичу, да јој је та бабускера покварила најлепшу ноћ,
Смејали су му се обојица Божич му довикну: „Алал оном, кога је ова мала, ноћаске, у кревету имала!“ За тренут се чинило као да Исакович хоће да скочи из кревета, али је после остао тако, полуподигнут, загледан у Божича.
Он би онда додао, увек, понова: „Нека јој Бог плати што је тако добра.“ Посматрајући, после тога, тренут, два, ћер, с неисказаном тугом.
Павле онда погледа, за тренут, Копшу, ћутке, виде његово лице остарелог јарца, жуто, као у човека чија црева нису у реду, а виде и непријатан израз
Црњански, Милош - Сеобе 1
Киша ситна падала је и, за тренут, у свитању, видео је псе што појурише према њему, коње и слуге под дудовима, а на другом крају утрине, код обора,
Слуга је био обучен да, чим старији изиђе из куће и ускочи у кола, ошине коње И, тако, све се зби за тренут. Док је она намештала, полумртва, хаљину, да би изишла пред свет са мужем, он се, прекрстивши се тајно, отрже кроз
Добошари почеше да лупају. За тренут широм отворених очију, стаде, у том га други ошину посред лица, тако да усне препукоше и да крв шикну.
Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље. За тренут, вода што му је пљуснула у лице, на главу и груди, врати му вид и снагу и он као безуман, гурнут, поново потрча.
Виде како сви гледају у њега и не могаше да изусти ни речи. Срећом Принцеза Мати прекинула је свој говор само за тренут, да одмах затим настави, загледана, тронуто, у Србе: „Овај дан рачунам међу најсретније дане свог живота, јер ми се
Губећи при коцки, опкољени дамама, охоли јер им се указује свака пажња, они заборавише за тренут сав свој пут и све своје тегобе.
То је тај једини тренут, који му беше, и пре, увек, најмилији. Тренут када му се чињаше да згрчене прсте не би могао да одвоји, ни силом, са
То је тај једини тренут, који му беше, и пре, увек, најмилији. Тренут када му се чињаше да згрчене прсте не би могао да одвоји, ни силом, са балчака, толико би га стегнуо.
Кад се сасвим почеше губити из његових мисли, јавише се крвава, за тренут, округла и нејасна, у црвеним лубеницама, којима су се тих дана он и војници хранили, расеченим на пола.
бол костију и зглавака, и удишући траву, росу, топлоту хата, удар копита и тупи укус гвожђа на себи, за један једини тренут стресе са себе ноћашњу врућину, запару од вина, очаја, мисли тужних, па повика колико га грло доноси војницима,
За тренут само, осврте се и он око себе и виде дрвеће, друм који се пео из долине за њим, топове које су привлачили ближе, и гоми
Освестив се, она за тренут познаде своју избу, која беше сва застрта чаршавима натопљеним сирћетом, и две бабе, које су непрестано обилазиле око
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Овај заслужни јавни радник био је »последњи бард дубровачки«, за тренут је васкрсавао из прошлости стару дубровачку књижевност и везивао је са новом српском књижевношћу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
још даље се ниже, све жешћа клетва, све страшнија мисô, онај тек зна је што је написô; јер чудан је поглед, чудан је тренут, самртно око мора засенут, само се види ватра све жешћа, страшан је плам, ал' страшниј' навешћа.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
из Микене, Која је Други облик праха, Угледао сам на дну мене Тај осмех задржаног даха, Што успео је да се згусне За тренут на дну огледала; Оком без боје и без зене Будућност ме је погледала, Немушто, мудро и без страсти, Ко кућна змија под
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Вилењак биљни јасне се са дуда. ИИИ Затруби злокоб с руба памтивека. Кад ум се смрачи, једно зрно зоби у тренут може кућу и човèка да слисти, спржи; може и да згроби Висину горду, кад се звезде зграше у крик „из црне рогози и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Искрено реци, прикане мој, мислиш ли мене у лонац свој ?“ Лукави лисац преврну очи и лажан говор за тренут срочи: „Покојне бабе кунем се главом, одавна држим жестоки пост, водицу пијем, храним се травом, просто не могу
Само за тренут! ... Вјетар је мео и све се зави у снијежни вео. МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА У шуми старој огањ гори, блиста у
Два љута борца под истим кровом седе здесна и слева, фркћу и реже, хрбате јеже, а око муњом сева. Још тренут само, па урнебес, почеше дивљи ратнички плес!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се временом вара све је у распону нашег јединог часа и нови часовник и древни оквир на рубу видика и песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... — Каквој њиви ?!... узвикну он зачуђено, али му глас дрхташе од љутине.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад тек отпоче мутљава и тумарање. Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање. Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир,
нека личност са стране освојити њихова срца и тиме добити право, да уђе у светињу њихова уређеног кутића, који се за тренут може претворити у гомилу нереда, хаоса... Други су много конзервативнији.
Хиљадама мисли појури у главу, а у ушима звони и ври... Све то би само за тренут ока. Како поскакаше, зликовци разгледаше узверено на све стране.
Висок, стасит човек, у црним сукненим чакширама, џемадану и фермену, трчи преко чисте пољане... За тренут ока дотрча до ограде, па, видећи да је опасно прескакати, леже за један чатал и пружи пушку...
том благом и ведром погледу вешту оку није се могла измаћи по нека муња, која безузрочно, само за један миг, за један тренут сијне и нестане је у оном топлом и милом погледу.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Чекам. Нигде никог. Светлост дана гасне. Ноћ просипа таму и часове касне, Ни звезде на небу да за тренут блисне. — Чекам. Нигде никог. Уз вапаје гласне Непрегледна хрпа рањеника кисне...
На окнима светлим забљештаће боје У тај свежи тренут првога сазнања... Све ће бити лепше, све драже и више, Ноћ која се спушта, свет што мирно спава, Дуго мртво поље на
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И блешти младост и живота бај; А ветар с пута дигне трошни прах, Да нам допуни пролеће. У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И
И сада је драг Тај спомен, тако оживео, сетан; Изгледа да је тренут истоветан. Јер цвећу и сад тепа ветрић благ, И мирис спомена по земљи се креће К’о најлепши сјај. И сад пада цвеће.
Зато дође тренут када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести
У мени је душа Осамнаестог века И племићи горди у свили и чипки; Ја живим, за тренут, сред раскошна јека Времена Ватоа, менуета гипки’.
САВРЕМЕНИК (Мај, 1918) Хајде, срце моје! Језиви тренут долази све ближе; Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се диже, Ври, мумла, бруји, распиње се,
Како сам болно и суморно пренут! Јер јуче, у мутан и променљив дан Пролећа хладног, одједном, за тренут, То срце што се дуго борило, То срце, пуно бола и шимера, Сурово је, ето, с праском разорило Челично зрно из малог
— Поезија, то је велико искуство И сазнање што се немило испашта. — Добар стих за мене то је тренут сјајан! – За песника, Госпо, увек бол потајан. — И мислите?...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне. За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. — Ха, ђидо, зар с леђа!
Рачун је био добар. Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. — Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...
За тренут ока нестаде га... — Вујо! — зачу се глас испред куће. Ђурица познаде глас Вујове жене. — Зови га јаче, не чује!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Осмехом душу и ране заклони. Запали чула. Нека срце тако Пређе у усне к'о ветар у звуке. Нек тренут овај и бол што нас гони Расклопи небо и утули пак'о: Пољубац, к'о смрт, не види јауке.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Кад се сасвим почеше губити из његових мисли, јавише се крвава, за тренут, округла и нејасна, у црвеним лубеницама, којима су се тих дана он и његови војници хранили, расеченим напола.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
месец заплео се у наломљене црне тмине изнад Жлебова као опсађени јунак, па се готово не миче, но само с тренутка на тренут показује своју тужну белину, да би се боле видела раскаљана дреница, њени разривени коловози и, покрај њих, стравични
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На развали сам света Мисли одмарао, И светове сам нове За тренут стварао. И врагу сам се ругô, У пакô слазио, И дуго сам га дуго Ногама газио; И док сам ногом тако Врагове
УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ Подземни беси, којим нисмо вични, — Зар бурним, морем поста земља ова? За један тренут више јада створи Нег’ што би могле стотине громова. Има л’ се куда? — Ако имаш крила Жено, што бледиш?
И глас један српски превари се, кличе: „Тâ хрватска борба Срба се не тиче“. (Глас је овај само тренут бола кренô — Ал’ то не би било српски ни поштено).
Три је цара тâ довела Да с’ поклоне „сунцу правде“. Топло ј’ души песниковој Пред ти јасли кад поклечи, И тај тренут — Нема речи. — А то песник само тренô: Сном отишô с овог света — Пробуди се, а пред њиме Ова песма, тек почета.
Краков, Станислав - КРИЛА
Огромни пламени зуби раскидали су га страховито... још један тренут осетио је сем бола да пада у бездан... потом је бол као ужас згрчио цело тело које је цврчало у пламену.
Њихове су стопе остајале девички читаве по прашини. Нико није улазио у њих. За тренут би се под њима кроз какав пролом расуо цео Солун, и они су гледали како гмижу прљаве кућице, лудују високи минари, и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
старим гледа очима Порода бедног главу клонулу Како је над њом џелат свирепи Са чврстом руком пȁлу издигô; Још тренут само... и мудра глава Крвљу ће својом бедем мастити! — Ти за то велиш да је несрећа!...
Везир нас чека, море, Сулејман! Па тешко теби, ако дочује Да си нам пута тренут једини У овој гори силом пречио! Дете ми пуштај!
РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад!
хуји, кô харамија Што се прикрада двору нечијем, Застајкујући дахом дивијим, Призива тајно таму поноћну И чека тренут свога напада...
(Вук и Радак одлазе.) А ти си, Исаче, На страшној муци каљен челиче, Са мном ћеш овде тренут чекати Да кужну таму крвљу разведриш По тамницама што си дисао, Са нестрпљења умљем болесним Ишчекујући поноћ
Да л’ ти је пушка добро спремљена?... ИСАК (показује на ваљу): Све је у реду. Ни тренут бољи, ни место боље, Ако је да се мора гинути На прагу ове тесне колибе Што је у трошан оквир сместила Слободе
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пушке су гроктале као са неком злобом и пакошћу. Кад човек зажмури, и ако може само за тренут да заборави да је ово борба, пушчани пукот учини му се као лавеж хиљадама злих паса који с неописаном пакошћу лају
Ја обратим пажњу Комарова на те симетрично растављене предмете. Он погледа само за тренут и рече ми зачуђено: — Шта је вама?! Зар не видите да су оно дрва? — затим продужи писање. Дрва?
Не верујте му ко вам друкчије каже. Час је био крајње критичан. Зло, да су наши војници само за тренут изгубили присуство духа; само за тренут и непријатељ би скакао у наш шанац.
Час је био крајње критичан. Зло, да су наши војници само за тренут изгубили присуство духа; само за тренут и непријатељ би скакао у наш шанац. Но стара српска срећа поможе, наша посада остаде хладна и мирна.
плотуном, скора ватра....« и ова се команда вршила ванредном тачношћу и брзином. За један тренут и наш мали шанчић огрезе у диму и пламену и претвори се у расклокотано вулканско ждрело које је са чудном жестином и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада, Моја ј’ срећа шарна дуга, Сваки тренут златна нада. А ја друга блага немам, Нит’ би друга блага требô; Ти си злато моје наде, Шарној дузи ти си небо.
ЛXXИ Питаћеш ме, моје чедô, Кад сам ове песме писô, — Просуо их један часак, Један тренут, једна мисô. Срце ми је лисно дрво, А песме га цветом ресе; Један поглед, један осмеј Увек који цветак стресе.
Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, — Да јој платиш тренут среће. XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље, — А мене је очарало Моје — ново миље.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
те ми се не шће огријешит о вашу крв... БОШКО (прободе га): Опрости! Али освета Ни тренут више нема времена... КАП. ЂУРАШКО (стане пред врата): Довде, а даље не! Ви извршници воље паклене — Пакô је ваш!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И алге се ноћас љубе сред оргија И окреци поје своје мадригале, Само за нас тренут славља не избија И ноћ нам не поји љубавне кимвале.
Но то ће бити за тренут, а потом У наше очи леш ће маја лећи И тај тренутни осмех ће изрећи Суд над некада вољеним животом: Оно што тада
Искушења је зацарио тренут, Плавио ме је дах лепоте страсне, Љубави једне крваве, а касне. Што мене за свог кумира је хтела.