Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ох, Милисаве!... драги мој!... И они се наново пољубише. Беше то свечан тренутак какав се у животу више не враћа... Нико га двапут није уживао...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— И воде... воде... — шаптао је Алекса. — Добро, добро... И врата се затворише. Алекса је очекивао. Сваки тренутак беше му вечност... Врата се опет отворише.
Шта је теби вајде сад од свега твога господства. Ништа!... Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два... А ми се на то научили, па свеједно... И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим.
Хајдуци су газили по локвама усирене крви... И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. И Турцима дође свест, али доцкан... Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...
— рече он, а глас му одјекну као грмљавина. Иван се диже на ноге, па се укочи. Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. И све се ућута...
— Умукни! Зар си мислио да сам се смилостивио?... Зар си мислио да се ја дам преварити?... Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...
Тако је некако било и код Алексе. Од неколико дана он више не беше госа своје памети... Сваки тренутак отварао му је по један извор среће... Он није знао шта се с њим ради... Његов Станко!
За њега је Јелица била сва срећа земаљска!... Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!...
За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... — Станко, рано моја!... Станко очи моје!... — запевала је Петра падај
Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... Плотун му не даде ни издушити... Проломи се турска војска, али само за тренутак...
На сваком лицу беше извајан страх... Оштро око КараЂорђево смотри то. Он је очекивао тај тренутак. Скочи на бедем, трже нож па викну: — За ножеве!... И упадоше у Турке као љути рисови.
Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.
— Дајте свећу!... — рече и нехотице. Све се ужурба. Наста запевка. Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси... Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
нашим поникнути неће Ни прекор, ни хвала; нити туга нова Што не оста више од негдашњих снова Ни капља горчине, ни тренутак среће. Али старом страшћу погледам ли у те: То нове љубави јавља се глас смео!
ПЕСМА ЖЕНИ Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна Моја реч у шуму; мој корак, и блудња; Само си лепота колико си тајна; И само истина колико си
Знаде ли да испреда замку? Ко зна. Али је немоћан да се уздржи имало, да малакше и за тренутак. Тако тај мали артиста испреда жудно из својих груди, из срца, из болног и магловитог сна и воље за стварањем.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” И врата се затворише. Мама се врати. Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. Још један тренутак и — све је изгубљено! — Мамо! — Шта, брате? — Мамо!... Ја.. ти... Још мало па је — доцне!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ох, како је слатка била та крв. Ох, зашто си ме додирнуо? Нека је проклет онај тренутак кад си ми први пут прса притиснуо, кад ме је први пут твоја рука обухватила. Зашто си ме додирнуо?
Африка
Црнац ипак срећом чује нашу препирку. Сумња да се тако што може и догодити, размишља један тренутак, и као да продужава да прети, виче кондуктеру: „Добро, терај на брод, терај на брод!
Једино је урођеник у стању да својим чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.
! О боже, како свет не схвата шта значи један тренутак а шта значи цео живот!“ У ствари, при повратку са шетње, тражио је да му се закунем на пријатељство до смрти и на
Оне показују само за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела.
И одмах ме је зато, за тренутак, Африка унела у себе и показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као
Н–ове чакшире нису биле сасвим беле, и он за тренутак пређе у спаваћу собу Швајцарца да обуче неке позајмљене. Тада искористих прилику да отворено упитам домаћина Мисли ли
Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак. Велики ефекти светлости и сенки. Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у
У овом селу се нећемо задржавати, али ја ипак идем ма само за тренутак између станишта у правцу дворова. Она су усред села, затрпана колибама. Куле, зидови, дворишта, од печене земље.
На ставио је као да ничег није било, али се већ тренутак–два, чим смо оставили краља, видело колико је бесан што се то догодило.
Пебењани великодушно отклања неспоразум. Његов покрет руке је величанствен и класичан; значи: „Између нас, за тренутак, никаквих етикета, ни празноверја; ми знамо шта то вреди и да је то за масу само измишљено!
(Боље је још чекати, али ми ћемо и да идемо.) Н. тада греши. И, место да искористи одмах овај тренутак послушности па да пођемо, желећи да им покаже колико је добро бити послушан, даје им још пола сата одмора.
Та тела беху глатка и чврста, и мирисаху опоро на исушена тропска воћа. Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа од себе; заклањајући собом целу једну страну звезданог неба.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренутак, Гарсули је застао и подигао наочали, да их боље види. Исаковичи су ћутали. Први, пред Гарсулијем, био је мајор Јурат
Нашао се у облацима мириса од лоја, зноја, лука, коже, и барута. За тренутак му се учинило као да се та гомила, над њим, склапа. И он се беспомоћно осврну, да види, где је оставио Енгелсхофена.
За тренутак, Гарсули прелете погледом и слику иза својих леђа, као да се прашта, и виде, у позадини утврђења, форове, топове, торње
Срби су то разумели као знак да је вољно, за тренутак, изићи из редова, као кад се, пред улазак у битку, врши нужда, па су урликали од задовољства. „Виват!“ „Виват!“ „Виват!
Он је, за тренутак, имао осећај да су га аудитори и профози Темишвара лагали, кад су му шапутали о бури која му се спрема.
За тренутак, Грк је високо дигао рескрипт, замотан, и сав испреплетан црним шепутима, са којих су висили велики, црни, воштани печа
За тренутак, осетив како га Сунце пали по образима, он је био подигао главу и покушао да погледа у Сунце, широм раширеним зеницама.
Павле је дакле могао да запази њене лепе, праве цеванице, чак и лепо колено за тренутак, а јасно је било да су јој и груди лепе и здраве. Он се усиљено смешио.
Дошао је био, ето, и тај тренутак, да се растану, на дуже време, што им се пре није дешавало, сем у рату. А Трифун је слутио да није сигурно да ће се
Имао је папир, као доказ да је отпуштен из војске, пун печата, али је тај папир хтео да покаже само кад буде дошао тренутак, живота, или смрти.
Био је један од Славонаца, у том крају. А кад би се и њему десило да застане, међу баруштинама, па да изгуби пут, за тренутак, Исакович би слушао како кука, на коњу: „Ајме мене – крижопуће!“ Одмах затим присетио би се и потерао.
Тај смрад га је пратио целог живота.. Иако је напољу био дан, сунчан, топао, светао – унутра је владала, за тренутак, помрчина, која се затим, кад се очи навикну на њу, претварала у плаветнило као неког дима.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
корака, страшна тишина леже на њиву с кукурузом и на остављени џак, чинило се да се све утишало само да би се за који тренутак могло што боље чути како у планини пуцкетају суве гранчице под корацима великог мрког медвједа.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Не треба ми ништа. Идите, зваћу вас! МАРИЈА (одлази). XВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (један тренутак размишља, затим извади из џепа сва покрадена писма, згужва их и баци са одвратношћу на под).
Ствар „Илирије” се овога часа налази пред седницом министарског савета; сваки тренутак, може нам донети концесију, а концесија представља милионе... милионе!... СПАСОЈЕ (заносно): Милионе!
(Обраћа се Марићу.) Ваша екселенција? (Општи тајац са извесним узбуђењем.) МАРИЋ (Један тренутак мучне борбе и савлађивања): Кога ви у ствари тражите? ИИ АГЕНТ: Ја тражим бившег инжењера Павла Марића.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
говорећи да смо лудаци, да је ово један сасвим шашав дан, али да би било идиотски изгубити ма и један једини тренутак од њега. Могао сам да се сложим с њом, али нисам рекао ништа.
- Да то ниси био ти који је мене зауставио? - рекла је и била у праву, као обично. За тренутак се осетих као да ме је неко лупио шаком у ребра, затим се направих да посматрам шта Атаман доле на хиподрому ради.
Иза ограде скеле клокотала је вода и за тренутак ми се причини као да путујемо. Изнад нас, у тамноплавом небу какво се виђа на сликама Ван Гога у последњој, већ
Осетих како ми се нешто топло и сурово подиже са дна утробе и насмеших се, јер сам знао да је то тренутак превазилажења: сада сам био спреман да све почнем и победим и све је било преда мном.
Упитах Неду шта мисли да постане кад заврши ово чудо од гимназије, а она сањиво одмахну главом. Тренутак или два чинило ми се да ме није ни чула, но она рече да није сасвим сигурна, али да ће, ако буде имала услове да
Слушао ме је тренутак или два, па опет почео до говори о себи босом и изгладнелом у рату на онај исти начин на који је већ говорио, тако да
Мислиш ли тиме да сам то ја, то мислиш? - једном руком подиже моју браду, а другом ме пљесну преко лица. За тренутак видех јаку црвену светлост, а онда сам већ био на њему.
- Зар сам баш толико дете? - рече окренувши ми леђа. У том питању било је толико усамљености да за тренутак осетих како губим дах. - Ти, мала лудо! - приђох јој и загрлих је с леђа.
Тома Црни је говорио да су цуре зреле, зна се већ за шта, кад дишу брзо и кратко, да је потребно искористити тренутак. Ја нисам желео да га искористим нити да је повредим, јер то је било као повредити самога себе.
излазе из мора само да би снеле јаја у песку, о малим корњачама излеженим из тих јаја, затим о птицама које вребају тренутак излажења корњачица из јаја да би их прогутале, и безнадежној трци малих корњача према мору. - Једном ћемо отићи тамо.
пришао сам и чучнуо нешто даље од ње. Тргла се преплашено као што се трзају животиње кад им приђете одвише близу. За тренутак сам се укочио и причинио се јако заузет удицама. То ју је охрабрило. - Мислите да су навикле? - Сасвим сигурно.
Онда сам је ухватио како зури преко ограде у играчице на платоу као да жели да буде једна од њих. Само за тренутак. Девојке су се пренемагале, а момци, готово сви, говорили исте речи о месечини и љубави итд. Блесава ствар, комплетно!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је, на земљаној пећи, крај њене постеље, осетио као да се узноси на небо. Ни за тренутак није се сетио брата, ни за тренутак не изиђоше му пред очи њена деца. Био је сам, у некој пријатној, високој хладовини.
Ни за тренутак није се сетио брата, ни за тренутак не изиђоше му пред очи њена деца. Био је сам, у некој пријатној, високој хладовини.
Пробудила се, кад јој је девер тихо одшкринуо врата. За један тренутак она га виде, као да је био закорачио у вис, у вратима, која постадоше видна.
Заборавив за тренутак и где је и куд иду, загледан у високе зидове стена, над којима се сјало небо сасвим бистро и сасвим бледоплаво, Вук
млеком опране, позлаћене; таваницу, пуну белих анђела и пастира, са задигнутим и приденутим сукњама, тако да им је за тренутак видео ружичаста колена; бакарне светњаке, са искованим лишћем и малим анђелчићима, пуне безбројних свећа, Исакович,
За тренутак беше изгубио свест, и није знао где је. Погледавши је затим запањен и са лица, виде да се сва обукла у ружичасте и беле
Језа, ледена језа пређе му по плећима. То беше тај тренутак безмерног миља који је толико волео. Зачас, насред реке што је протицала под балванима, тако близу, осети своју
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁵ За предвиђање пола детета веома је важно и то када, како и где дете први пут промрда у стомаку, односно тренутак када се трудница „осети“.
Она, затим, има свој ток са утврђеним секвенцама и, коначно, свој крај, тренутак када престаје игра и почиње збиља. Игра је, дакле, слободна, добровољна аутотелична делатност која се изводи у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
раног устајања, јер је припадао свету који се буди у подне, па је са нестрпљењем ишчекивао вожњу аутобусом — онај тренутак када започне спуштање низа стрму цесту изнад Светог Јакова и када се изненада и без опомене појави Град.
– На овој врућини... — промуца. – Исто као и нама, а? — пита Бел Ами. Тренутак филозофије: – Зашто су девојке тако глупе? – Зашто су глупе? – Зашто не приђу једноставно и кажу: »Хајдемо негде!
сјаја, испуњеној димом првих цигарета у животу и првим познанством са заносним мирисима младих женских вратова, тренутак који малим блудницама отвара капије страха изазваног близином мушког даха; та четири такта љубави и смрти – четири
« Бел Ами је правио план: потребно је бити довољно брз и изабрати тачно онај тренутак у коме се завршава куцави знак, а почињу први тактови игре, али не толико хитар да се на време не препозна замка.
Не знајући да искористе предност својих година, опонашали су манире старијих, чекајући стрпљиво свој тренутак у коме ће се године поклопити са њиховом сопственом представом о њима самима.
За тренутак потпуно га напусти лажна ветеранска сигурност — и сасвим изгуби главу осећајући како се враћа у своју школску клупу, пр
Засташе за тренутак наслоњени на канте за ђубре, обмотани мирисима првога снега и просутог пепела охлађених пећи, па Бел Ами рече: — Е,
— викао је. — Халооо? Ко је то, бога му? Међуградска? Окачила си слушалицу о клин и изишла да платиш тај тренутак слабости. — Шта, већ сте готови? — упитала је велеградска жена за пултом, својим недостижним акцентом.
Видећи га неодлучног, како стоји са кофером у руци, нудиле су му гракћући преноћиште. Један тренутак се одлучивао да ли да прихвати или не, али поглед на та подбула лица професионалних подводачица, њихове брадавице из
За тренутак, нађе се поново у свом старом свету и у глави брзо израчуна да ли би се, по протоколу, налазио у двадесет и четвртим ил
Окрсне се и има шта да види: гледала га је запањено његова рођена кћи — студенткиња, да би тренутак касније збуњено ишчезла у реци пролазника. Тачно је осетио да она зна.
преко простора за игру, а онда елегантан окрет, добро је, овај пут држи браду горе, сада је пред столовима, то је онај тренутак када им се треба забити у троми мозак, у срце, у очи — тренутак истине у кркљавом гласу водитеља умноженог звучницима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кратке раставке тијех разговора испуњаваше Милобруковић нудећи ракијом, а кад видје да се примако главни тренутак, узвикну: — Хвала богу, господару и господо, чуда једнога!
— Хоћемо — одазва се глухо кнез Ивановић. — Опростите се са својим братом и идите у миру божијем. Наста тренутак нијеме тишине; сви изгледаху као скамењени: Владици се тресијаху бројанице у рукама; ђакон бјеше ставио руку на срце;
Баш кад Јанко хтједе да пође, бахну поп. Поп канда занијеми за тренутак од чуда, па махну главом и прекрсти се. И рече: — Е ово јест чудо!... Муштулук, Јанко! Одмах муштулук!
— Откуд ја знам, тајко!? Зар се Јанко мени исповиједа!? Зашто не питаш њега? Кнез се зачуди њеној мирноћи. За тренутак посумља да је ишта истинито у Станину причању, да су то била њена празна нагађања, али се ипак примаче кћери, поднесе
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Учини нам се, за тренутак, да неки поразни закључци до којих смо се винули можда и нису тачни, јер постоји, још, тај ниво певања и мишљења на
Дечја песма је песма која је решила да не порасте.15 Тренутак у којем песма свесно одустане од врховне, дакле неоствариве пуноће, кад се повуче из поднебља у коме су, чини се,
напори, кад јој се непосредно поетско осмишљавање учини привлачније од свих висина до којих би могла допрети — тренутак је настанка дечје песме.
Појединости су препознатљиве: то је, рецимо, тренутак кад се лажигаће замењују дугим панталонама (Прве хлаче); потпуна преданост каквој игри (Мала Фема); тврдоглаво чување
Смисао живота увек се изнова осваја, и у томе је лепота бивствовања. Најлепши тренутак поеме је сусрет са кочоперним старцем, у градском парку, дат са пуном мером познатог Вучовог хумора, као весела
Земља је пуна чудеса: свако годишње доба, сваки тренутак дана и ноћи, имају своју меру простирања у вечности и у души. Речица, поток, воћњак, шикара, двориште, пропланак - све
Вреди се, стога, пажљиво позабавити његовим невеликим, али занимљивим делом. Тренутак Душан Радовић присутан је у дечјим публикацијама од првих послератних дана; песничку збирку Поштована децо објављује
снази, и то са ваљаним разлозима; само је једанпут тај захтев, у игри, могао бити изигран; Ршумовић је искористио тај тренутак. Прејаке риме најчешће су и носиоци значења: музички и смисаони нагласак код Ршумовића се поклапају.
У предаху игре, замишљен као и сваки за тренутак клонули играч, песник изговара своју сету, којом се, донекле, разјашњава и његов однос према поезији уопште, и разлози
И само читање Дефоовог дела може, бар за тренутак, да замени авантуру: књига нас зграби, до зоре нас будне задржи, а душа, још јуче мирна и покорна, разигра се,
И онда кад воз стоји циглих пет минута, она се искраде од маме, да би, на тренутак, обновила познанство, учврстила љубав. Слушајући исповест, осетите узвишени занос, оданост доведену до сујеверја.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У јесен исте године већ је био у Бечу. Долазак у Беч био је одсудан тренутак у његовом животу. Ту је дошао у додир са образованим српским псцима који су се скупљали око тек покренутих Новина
Милићевић, Вук - Беспуће
И он, за један тренутак, нађе у себи само страшну мржњу за њих и низак презир за себе. Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
дјечачка простодушност да је одмах, „на лицу мјеста“, попут враџбине, сјенила будне очи чувара реда, па им се, за тренутак, чинило да пред собом имају све сȃмо божје цвијеће у прољеће, а не згољне препредењаке и мацане, који само ждракају
Онај који остане, жали онога који је отишао, а овај, опет, жали њега, па ипак: сељаку се, бар за један свијетли тренутак, учини да би једном некуд вриједело отићи кад је већ ту пут и шупље испод неба, а Циго, опет, зажали што нема свога
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кад видим да му годи приповест употребим тренутак угодан: Па кад смо се већ тако састали, позајми ми од знања свога што! позајми ми од — гост ме прекине. „Опет позајми!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Допустите стога да на тренутак прекинем свој трактат о Београђанкама, и да правећи једну невиђену литерарну кристијанију, упознам читаоце са скицом
(Замислите, рођени смо сви у знаку Овна!). — Извини за тренутак! — рече матори и отфура у кухињу да се консултује са маман. После ће казати: „Ми те нећемо задржавати. Ради шта хоћеш!
Где мислиш да совишеш? — Питајте ме нешто лакше ... Снуждих се изненада. Момак ишчезну на тренутак и врати се са два сока од парадајза у која поче да сипа као шашав со и бибер: — Моје је име Миодраг.
се грејао на мангалама, из киоска је куљао густ бели дим, тако да је читава ствар лишила помало на Баба Јагину кућу, тренутак пре него што узлети. Лети се хладио малим електричним вентилатором. Јео је не напуштајући свој зачарани киоск.
То нек одмах избије себи из главе! — Па добро, а како ти уопште замишљаш њеног мужа? Матори за тренутак тоне у дубоко размишљање: — Стварно не знам! — Хоћеш ли да ти га ја опишем? — Мислиш да можеш?
Зашто не? Мени допада. Доктор Манџука се на тренутак задубио у текст. Што је уфуравао дубље унутра, оно мало добро распоређене косе на глави све је више подсећало на
“ — А где се гребете? — нагну се према мени попут јавне тужибабе (тако ми у улици зовемо јавне тужиоце), тренутак пре него што ће добити признање од окривљеног. — У кревету? У мрачним подрумима? У капелама? На гробљу? Где?
Дактилографкиња М. Б. искористила је тај тренутак његове слабости и написала главу под насловом: „Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира!
глувонеми, цело наше музикално село нагрнуло у град и сад логорују у Македонској улици испред Радио-Београда, чекајући тренутак да се портиру придрема па да шчепају микрофон у радију и отпевају своје! Клопају сланину и хлеб и смишљају нову плочу.
И замислите, то вам је коштало само ... Могли бисмо да једно вече изађемо заједно?“ Прва вештица осећа да долази њен тренутак, па се убацује у конверзацију: „И, што је најважније, човек тамо може лепо да се паркира!
породица мора да се стално ослобађа непотребних ствари и да је Велико спремање заиста права прилика за тако нешто. Тренутак касније зачу се одушевљено кликтање из суседне собе.
Ту им смислим опаку ствар! Седам часова, јутро, птичице цвркућу. Звоно: — Дајмивасу! — Тренутак! одговарам с беспрекорном интонацијом најразмаженије београдске секретарице. — Ко га тражи? Директор?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
За обед седам Тучу и Олују. Тренутак снолик: гледам се из гроба, а гозба тече - сјаје света оба. Уз трмке трајем, молитвен у брују.
је ветар супротних струја, смутљива напаст, страствени смутак, живичаст понор с гујом расула, пламене чашке смућен тренутак; свирала то је, крта - без писка, паклена плима, шкољка од вриска. Мирисно пуцка жаруља рупа.
Мирише кафа - дељен топли оброк. Октóбар пали брегове Баната. Лековит жамор, који поглед питом: тренутак лета узрелог над ритом.
и жаби, и биљу сваком; свачему је време да нагон троши, некамо да граби, да дужи буде циклус, руј у зрењу, тренутак Срца који нема цену.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Београд 28-И-1931. И — Острво Веће или Мање, — упита огарављени човек, насмешен само за тренутак. — Има ли рибарских насеобина на оба? — О, Мање је само ловиште господина маркиза. На Већем има једно двадесет кућа.
Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече. Престају да раде један тренутак. Дижу главе са веза. Један старац, између неколико сасвим старих жена, посматра свој повређени палац на нози.
Човек је ћутао и мислио шта би још рекао; ја сам ћутао такође један тренутак, па упитах: — Имате ли жижица? Хтео бих да видим колико је сати. — Не, ја не пушим, па и не носим.
Тамо ћемо их чекати да дођу. — Сасвим величанствено („Кањош Мацедоновић!“ мислим у себи). Само, за тренутак ја ту видим масу батина.
Истовремено осећам нелагодност што ћу врло брзо стићи, а овако погодан тренутак за сањање нећу имати све до сутра, или чак ни сутра. А после ћу морати на посао и све ће бити само стварност.
А нико га никад није видео. — Што је са вашим братом? — О, тај је преживео гадан тренутак. Сви смо мислили да му нема живота. — Био је болестан? — Данас се први пут мало дигао из постеље.
— Слабо. Он сад само седи уз чашу и прича чуда. Цело село се забавља његовим причама. Ћутали смо један тренутак. — Да, то је он; чудо, како ми је изгледао много дебљи, толико је снажан И црвен.
— Добро вече! Пошто нисте саме, допустићете ми можда да останем који тренутак са вама. — Разуме се да можете остати. — Сагрера, помакни се, и ти Херера; ево има места да седнете.
— Чекаћу те ако хоћеш. — Могу ли још остати који тренутак или је боље да идем? — Зашто би било боље да идете? Можете и остати ако вам је пријатно. Сагрера ће се одмах вратити.
— Зашто бих дошла? — Мислим да бих имао нешто да вам кажем, ако дођете макар само за тренутак. — Боље је да кажете онда сада. Говорио сам јој лагано: — Не могу вам казати сада, јер немам шта да вам кажем.
— Не могу доћи. — Немате појма колико ћете бити дивни ако дођете. Дођите само један тренутак. Нећу чак ни говорити. Само дођите па отидите. Дајем вам реч да нећу ништа зло покушати.
Да ли ми верујете? — Сигурно, верујем вам. — Дакле, могу вас чекати? — Ако могу ја ћу доћи само за један тренутак и одмах отићи. — Је ли то врло опасно за вас? — Ако ме ко види, можда ће бити врло опасно.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
да играте карте еј Срби коцоши до крајње тачке дигните мало главе обришите зној баците даму жандара и остале коцке тренутак је обрачуна можда прилика за најжешћу свађу ваш је случај на реду ваша се срећа пита реците пословицу неку док
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Е... — Шта? — и мајка ме са страхом погледала. — Је ли време? — додаде отац, па се диже, као да жели да убрза тренутак растанка. — Сине, зар идеш? — Мати ми паде око врата. Осећао сам како дрхти и све ме јаче стеже.
Под оваквим утисцима сваки види свој живот као далеку прошлост и цело биће је усредсређено на овај тренутак, када треба спасавати голи живот. Наређено је да се појаше.
— Хиљаду четири стотине. Зрна запараше ваздух, онда зашумеше, затим из ваздуха допре као неки шапатљиви шум, за тренутак све занеме... И свитну. — Хиљаду пет стотина.
Заборавио сам да ме и у том положају може куршум погодити, јер сам већ преживео тренутак када сам био на погледу њиховом.
И где се ко затекао тада, ту је и данас. Време је споро одмицало. Чучимо у земуници, очекујући тренутак када ће нам одлетети у ваздух оне греде над главом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет. »Што ми не дâ Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом ?
И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из вена детињства. Јест, сећа се тако живо... довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.
Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи... Први тренутак беше страховит...
Па сад ти разумеј женско срце! И шта је она могла досад мислити?... Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно. А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу... Чекај, зна он шта ће радити...
« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке: — Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми
Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.
Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти пред децом.
Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једнимоком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дрхће због својих недела...
узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега. Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор... — Видели сте... јецаше она, не дижући главе. Али сад...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Тим сударом су обоје изненађени и збуњени. Дробац, за тренутак, гледа у Софију са запрепашћењем. Његов одлазак са сцене личи, на крају, на бекство.
ГИНА: Нашла сам ово! (Пружи Симки писмо. Симка га погледа, пребледи, седне на праг, покрије лице рукама. За који тренутак, са реке ће дошетати Филип, који ће пажљиво пратити њихов разговор.) ГИНА: Ви сте то почели...
сад може и да лети, ако оће! (Одмакну се од Софије. Она, ошишана до главе, клечи на средини сцене. Свије, за тренутак, посматрају без речи.) ГИНА: Шта смо ово учинили? ДАРА: Треба да упамти како народ суди! ГИНА: Који народ?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад сам ушао код њега, у ратној опреми аустријског официра, за тренутак ућутао је. Вели, то што пишем неке „родољубиве“ песме у униформи аустријског официра, то ми још не даје право да
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа. Цео се двор уплаши, јер је цар почео
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Јест, то су муке које не може сваки поднети. Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних
Јест, То су муке које не може сваки поднети. Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
О, часни га убио!...« — ово је била његова омиљена реченица, којом је за тренутак прекидао нагомилане мисли. Утом осети неку лакост у души; као да му је с том реченицом, која је случајно сишла с
Осети се за тренутак лак и ведар. Хтеде да се врати у кафану, беше већ устао, ал' се предомисли и седе. Повуче дим и пусти га на прозор.
нестати: и мојих вечерњих снова, и моје слободе, и мојих навика, — и ја морам постати роб другога лица, које ће, за тренутак уживања што ми пружи, имати право да ми одузме све, чиме сам се до сад осећао задовољан...
веругамо се преко крша и гудура, преко рудине и трња, час на брдо, час у јаругу, и све више и више зебемо, очекујући тренутак да наиђемо на траг, или да нас изненади плотун из заседе.
И Љубиша тако исто, само очекиваше згодан тренутак да опали. Пружише се пушке и — тренуци се претворише у векове... Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и
Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и стаде. Глава зликовчева клону... За тренутак претрчасмо сви до врљика.
Поп се намршти. Овај истинити, али незгодан листак из капетанове прошлости не беше подесан за овај тренутак, стога попа стаде да заговара. — »Јà, јà, брате, ко то не зна. Него шта ћемо, људи са овом незгодом?...
— Ха—а—а!... Гле!... — оте се из свију грла. За тренутак сви ућутасмо. Сваки узе да представља себи како ће се писати и како ће изгледати та званична исправка.
— Дошле новине! — Ево исправке! — повика неколико гласова. Свет јурну гомилом и све се згрува око једног стола. За тренутак наређасмо се и упресмо очи на капетана, гледајући како намешта наочаре и превија новине на ону страну, где се види,
И тај један тренутак био је кадар да изазове у човеку читав рој мисли; али она топлина, што за њим наступи, растура ти сваку сумњу, и ти
Ваздух је непокретан, тих, као опчињен. И град се необично ућутао. Наступио је онај редак тренутак, кад не пројуре његовим улицама ни једна кола, не пројаше бесна парипа гиздави поручник, не пронесе воће или бозу
проломи онај громовити глас великог звона, од кога се ваздух затресе, а људи, макар били у највећем послу, застану за тренутак и ослушну, као да први пут чују овај дубоки потмули звук.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ (испраћајући га): Е, па хајде, не губи времена. Немамо кад више, последњи је тренутак. Ако сад малакшемо, испустићемо победу. (Испраћа га и Јовица одлази.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ 291 УЛИЦА БАБА-ВИШЊИНА 292 ОГРАДА НА КРАЈУ БЕОГРАДА 293 СТАРИНСКА ПЕСМА 295 ВИСОРАВАН 297 ТРЕНУТАК ИСТОРИЈЕ 299 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 302 ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ 303 ШТА ЈЕ ЖИВОТ 304 ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ 305 ЖАГУБИЦА 307 МОЈ
ВУКЕ МАЖДРУКЕ 360 ТУЖБАЛИЦА БАБА-ЈОШЕ 363 НЕГОДОВАЊЕ ПРАВЕДНОГ ЛАЗАРА 365 БАБА-ЈОША ОТПОВРЋЕ ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ 368 ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ 371 ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА 373 И О ЧЕМУ ЈОШ РАЗМИШЉА ДЕДА 375 КОЛЕБАЊЕ ВУКЕ МАЖДРУКЕ 377 ЈОША ИЗ ХОРГОША
Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак. Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава...
Престрашена, стара машина појури низ шине ноћи, Брзо, као да листа досадне неке странице! Будно сања тренутак кад ће доћи До прве железничке станице.
горњим селима, у Старом Влаху, Лево или десно од зиме, Под небом скоро — тамо су наше Ливаде и испаше. ТРЕНУТАК ИСТОРИЈЕ Сањи Бошковић Године 1634, у среду, трећег јуна Један човек, који се ни у каквој не води картотеци, Касно
У међувремену (а време је вечни проток!) Пресушила је река и ишчезао поток... Замишљам тај тренутак: негде се чује рог, Сунце, на заласку, прикупља прље пламтеће, И видим човека — није ми ни род, ни помозбог, А опет
” ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ О чему мисли деда, док бабе Муштерије за леђа грабе? Доле, на излазу из Звечана, Има једна
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Да нису хитно пришли у помоћ други гњурци који су стајали спремни на броду, испала би за који тренутак подморска трагедија; зароњени гњурац потонуо би преко главе у живи песак и у њему би остао за навек, а спасилац би се
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља. Ал̓ не волим те, не волим те, драга!
ПОНОСНА ПЕСМА Безбројне су очи по твом стасу пале Ко уморна јата на поморску лађу, И, све очаране, за тренутак стале Да на теби одмор и лепоту нађу.
И тада, у мрачној, влажној ноћи тој, За тренутак један, изненада, као Свитац када сине, на мене је пао Кроз спуштени вео благи поглед твој.
ОБИЧНО ПЕСМА Наша је љубав била кратког века, Тренутак један — тек годину дана, И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја опет живим својим давним добом, Где сија живот безазлен и чедан, Победа нада за тренутак један, И тријумф духа над смрћу и гробом! ИИИ Помирићу се.
КРОНИЧНА СТАРОСТ Дође тренутак када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Није вајде, триба најприје шта измислити. Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија да га ни за тренутак не могу оставити, па онда молим Јелицу да мало-помало... — Цакле, мислиш да раскрстиш с малом?
и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети њене меке и топле у својима, он их провуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста... Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ево ме где лебдим у ваздуху сад Тренутак један ван земаљске теже. Мој повратак нови биће опет пад. ТИ ОДЕ ПРЕ СВИХ У спомен Бојане Раичковић рођене
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нагледајте се. Ја Ти никад нисам ваљао. Ето, ето ти га твој Вукашин! Аћим се наже над свећом, постаја тренутак па дуну. Све потону. И он. — Ти ме издаде, Вукашине. И гроб ми опогани! — грмну у помрачину.
из џепа као да му одговара на неизречено питање, па опет брзо гурну хартију на дно џепа, смирујући се; чека он овај тренутак откад памћење носи у себи. Среће очев поглед и не скреће свој. Дуго се гледају.
Није њему толико зла нарав. Како је сада за све пита и разговара тихо, као некад. Аћим се ни тренутак није колебао коме ће имање оставити. Не растура више на изборе, не троши на политику.
Звона луде и за тренутак ломе сећања. Ово је моја буна. Биће жешћа од Тимочке. Лепо, слатко да погине, онако како су гинули стари радикали.
Гледа трошке, угриске, разбацане мокре кашике, прљаве и празне чиније. Они ће причати... Уживљава се у онај тренутак. Само је грануло из ње. Одломило се. Нема воле да послује, па изиђе напоље.
Чик сад нешто да кажеш! Да те чујем! — И рамена му се тресу. Тренутак је, може је сада... Ту, на кревету, крв нек се цеди, женска, погана, смрдљива, пуна туђег меса. — Ти ниси био крив.
Снага коју је за тренутак Ђорђе пресекао поново је шикнула, и он је већ држао у наручју жилавијем од брестовине, па је сломио на земљу.
Дуго је потрајало док је, као из њене главе, поново забрундао Ђорђе „секиром ћу главу да ти смрскам“, За тренутак се згрчила, па се страсније понудила томе што је ломи И сатире, и све му је мало, и све хоће више, и још више, све
Питао је и зато што се, кријући наду од себе самог, наду са дна свести, тренутак-два, ипак, понадао да ће неко дете изговорити његово име.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Стражари су будно мотрили на сваки његов корак. Некако је, ипак, успео да увреба тренутак њихове непажње, и побегне. Затим је данима путовао не марећи ни за глад ни за жеђ, све док није стигао до куле у којој
— Па, Татагина кућа је пуна деце! — потрча девојчица ка Татагиним вратима. Била су отворена. Је ли један тренутак или је читава вечност прошла док јој се очи нису навикле на промену светла? Девојчица крикну од чуда!
— Кад се пробудим, ничега неће бити! — уздахну старац. — Али како знам да сањам? Је ли тренутак или читаву вечност сањао? Ко зна!
Јесу ли то у песку шкољке певале или је ветар са висина донео глас птица? За тренутак му се учини да све око њега шумори, шушти, певуши, поздрављајући га. Једино је стена ћутала. »Можда ме није чула?
Будућа мајка стрпљиво леже на њих, мада јој није било лако. Околне грабљивице неумољиво су вребале тренутак непажње. Ни за часак није смела да се одвоји од гнезда, а глад је у њој расла.
— насмеја се јаје насав глас. — Нећу га вратити ако се ти не вратиш осим ако у пустари нађеш воду... Лепотица се на тренутак замисли. Ако се врати јајету, биће мирна, биће вечна, заборавиће сјајнооког. Али шта Же јој онда вечност?
Узалуд је покушавао да га задржи, а онда поче да тоне. Ко зна колико је тонуо: тренутак, два, читаву вечност? А када га је вода избацила, узалуд је тражио тело свога сина.
Свуда око њега биле су само крхотине, а надохват руке стене родног острва. За тренутак му се учини да из таласа чује јауке. — Бар да и ја потонем! — јекну, опусти руке, али га море у се не прими.
»Како ли је овамо стигла? Сиротица!« Из коцке леда нетремице га је гледала црвена жаба. За тренутак му се учини да јој у оку види сузу, узе ледену коцку у руку и својим дахом поче скидати наслаге леда са заробљене
Испред тунела је скретничар начињен од шареног лима. Тренутак пре но што воз улети у тунел, он диже црвену заставицу. Сада се и он тресе од смеха. — Мали воз прича којешта!
Невоља је само што се вилини лептири ретко јављају. Зато је тренутак кад се јаве — тренутак општег славља. С узвицима радости поздрављају рибари долазак лептира, деца пружају руке, а
Невоља је само што се вилини лептири ретко јављају. Зато је тренутак кад се јаве — тренутак општег славља. С узвицима радости поздрављају рибари долазак лептира, деца пружају руке, а лептири лепршају као
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Био је то баш рђав тренутак у животу великог, препреденог кнеза. Присмотру је, у ствари, наредио не Тома Вучић Перишић него Господар Јеврем
предвиђао је Господар Јеврем, свакако уверавати како сад није час ни за расправе ни за инат са Вучићем; политички је тренутак био необично сложен и захтевао је личне жртве.
Одавно је слутио да ће доћи. На путу из Крагујевца у Београд, који је прешао пешице, ни за тренутак није осетио огорчење, само бојазан која га је морила: шта ако је и Милош поверовао Вучићу па посумњао у њега?
Са стидом мисли о томе како се тада није, ки за тренутак, двоумио: био је спреман и да жртвује туђе животе и да на себе прими тежак грех, само да Милош остане.
Не мари. На угао Васине Добрача се, ниоткуда, спушта у саму зору кад су улице пусте и још замрле од ноћи и чека онај тренутак кад јутарња измаглица пређе и преко облака и преко асфалта па склизне ко зна где.
Карађорђе је, одједном, живнуо а Добрача се, у себи, расветлио: добар је тренутак изабрао за тај разговор. Дуго га је чекао.
Али када је Добрача, нешто касније, сасвим охрабрен што су његовој жељи подједнако наклоњени и овај тренутак и тај Вожд, узгред додао како, можда, и не би било сасвим рђаво ако би школа понела његово, Добрачино, име, тренутак
тренутак и тај Вожд, узгред додао како, можда, и не би било сасвим рђаво ако би школа понела његово, Добрачино, име, тренутак се заковитлао, Вожд се љутнуо а наклоност се разбила на парампарчад.
неко расветљење у смрачене људске унутарњости: зато се трудио, све преданије, да у певању готово увек достигне онај тренутак кад слушаоци замиру јер ход сопствене судбине почињу да препознају у опеваним судбинама.
Слутио је да га ипак не би умели да чују, или, као онда са Карађорђем, не би био тренутак, и шта би он? Једног је дана, био је још у Хоћајy, код Змаја, дуго слушао о томе како су битке све теже а неповерење
Кнез и његов секретар бивали су много заједно и рекло би се да су бивали и блиски. Рига је ипак био опрезан: чекао је тренутак у којем ће се јавити блискост што подноси сваку истину.
Рига је ипак био опрезан: чекао је тренутак у којем ће се јавити блискост што подноси сваку истину. Тај тренутак могао је да се догоди и да се не догоди; могао је да промакне, непримећен.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Душевна свест јој сва је његова; А несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест, Употребим тренутак угодан: „Па кад смо се већ тако састали, Позајми ми од знања свога што! Позајми ми од“...
- Никад! Моја сузо, када ћеш ми стати? - Никад! А. Шантић ЛXИВ ОБИЧНА ПЕСМА Наша је љубав била кратког века, Тренутак један - тек годину дана. И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана.
За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља! Ал' не волим те, не волим те, драга!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато ми није било тешко да се уживим у онај тренутак када се млади Аристотелес нашао пред Партеноном и Ерехтејом; имао сам само да опишем своје утиске пред она два храма,
- Размисли мало па реци да ли је већи број паран или непаран“. Сатирос размисли један тренутак па рече: „Квадрат већег броја је паран, јер је једнак двоструком квадрату мањег броја, а свако двоструко једног целог
„Премеравање тог угла мучан је посао, јер треба ухватити баш онај тренутак када се месец налази у дихотомији, тј. када је тачно напола осветљен.
Разрогачи очи, зину, застаде који тренутак, па појури, не размишљајући више, уђе у радионицу и купи ту призму за новац што га је добио за своју робу на пијаци.
Онда зграби машицама једно зрно тога угља и баци га, пошто је за један тренутак скинуо са ње ону стаклену плочицу, у ону, на изглед празну посуду.
„То је Лагранж врло лепо изразио. Дан иза погубљења мога мужа рекао је Деламбру: „Један једини тренутак био је довољан да се та глава скине, а можда неће бити довољно ни стотина година да се таква створи“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тада (и тај тренутак немогуће је заборавити док траје овај варљиви живот) сељанка се саже, и док сам ја, предосећајући да ће ми се догодити
Тада га је први дим што је повукао намах освестио. Добро! То је други тренутак. И прва мисао била је: „Жив сам; дакле, добро је.“ Онда се осмехнуо. Онда се, ваљда, осмехнуо, и то су приметили.
Али то је било за тренутак. Јер после тога н од тога дана, као да сам дотле био сав у ланцима, па ослобођен одједном, ја осетих јасно сву лаж о
У погруженом ставу њеном видео се јад преживелога догађаја. Као да се угасила светлост што се за тренутак засијала, очи су јој мутне.
Осетио је тада Митар да је то врло важан тренутак и таква прилика кад је ред да се са женом поздрави и опрости и да јој бар две-три речи потребнога охрабрења каже и
У нашим устима, очима и образима и загрљени осећамо да је ово тренутак кад један другом треба да праштамо. Ми добро знамо шта нас чека и дрхтимо, зуби нам цвокућу.
За високим и оштрим камењем главе непријатељских војника појављују се, нестаје их. И кад се за тренутак ућуткају приморани ватром наше артиљерије што успешно гађа преко наших глава, ми се охрабрени овим подижемо и брзом
па сам разбијао огледала и флаше, махао сабљом као махнит, и беснео свакојако као изван себе, не сећајући се ни за тренутак драге успомене коју сам још тога истога дана онако био оплакао. Ето, брате, тако ти је то!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сваки тренутак што је одмицао бивао је силно драгоцјен, ненадокнадив; све што се ма гдје одигравало као да је у неку руку мени прикраћ
је пресјекло даље могућности „управ у часу кад су се с највише изгледа преда мном отварале”, мене самога то није ни за тренутак успјело завести у заблуду и пољуљати у оцјећајy да је несрећа дошла баш у прави час, у час кад сам био допро до
А бог је, о томе нема сумње, у најбољем случају настао бар тренутак послије човјека. Човјек је постао човјек оним часом кад је у њему никао први трачак свијести о себи и, заједно с тим,
Задржат ћу га дан-два; треба пружити себи малу одгоду, док наиђе тренутак одлучности, који касније обвезује; даље иде само од себе, као низбрдо.
се мичу, не знам колико је дуг био тај часак који је протекао између оног склапања и поновног подизања вјеђа: један тренутак или неколико дана? * Јасније се сјећам једино кад су и опет (— о, по који то пут? — већ сам изгубио рачун!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг. Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: — Можете сад говорити
— викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. За један тренутак узбуни се цела среска кућа.
Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти. Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.
Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. Наступио је последњи тренутак. Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху
Шта ћеш ту, бре? Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности. Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје
његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.
— проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак.
Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
посуда од бакра тефтедар — главни прегледач рачуна тилисум —— мађија тињи — тили товар — 100 ока трем — трен, тренутак трс — лоза, чокот тука, тукац — ћурка, ћуран туче — ћуре тучар — онај који чува ћурке ћа — далеко, дуго, чак
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја видим правду и свачији тренутак позни. Видим и натпис: Немачка и Виљем Грозни. ИИИ Ал' пропаст туђа није мој сан А ни освете душа ми неће.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Али, ови рани импулси, мада не одмах креативни, представљају значајан тренутак и могу да одреде наше судбине. Заиста, како сада то осећам, да сам их онда разумео и неговао уместо што сам их гушио,
Био је то тренутак који сам жељно очекивао и почео сам своје студије под добрим покровитељством и чврсто решен да успем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нисам хтео да пропустим ни један тренутак па сам одмах кренуо за Кембриџ. Ни призор Фирт од Клајда, са дивним зеленим падинама, ни Гринок, ни Гласгов, па чак ни
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ви ћете се, за тренутак, свакако сетити како је руски песник Осип Мандељштам опевао пчеле, и сетићете се да једна његова песма почиње првом и
Док у поговору описује Вуково неуморно прикупљање песама, он између осталог каже: „Да ниједан тренутак није пропуштао, показује нарочито сачувана карта за дилижансу од Беча до Земуна, из 1820.
Поток тад више не тече, већ пузи као црв, и то с ниже тачке навише, а и ја макар за тренутак губим свест над бескрајном дубином плавила која је испод мене.
Под авангардом разумемо онај развојни тренутак кад се књижевно стваралаштво окреће према самој институцији књижевности, ка преиспитивању књижевнога изражајног
Кад се леђа споје, лица су нужно у супротне стране окренута. Ето због тога читалац две половине Матићевог стиха за тренутак види као супротно усмерене, мада уопште не мора бити свестан да је све ове радње доиста обавио.
„основни тон“, односно „композиција“ поеме, отелотворен у језичким компонентама и слојевима које је особен историјски тренутак истакао у први план.
Био је то јединствен, непоновљив тренутак. Касније се много шта померало, али је позиција Зорана Мишића на томе покретном фону остала у суштини иста.
Довољно је да се за тренутак сетимо како су они у језичком градиву секли двочлане једанаестерце и дванаестерце, као и како су их онда уклапали у
Имамо богату књижевност, прву међу јужнословенским. Упоредите само, за тренутак, који су све писци ХХ века имали стварног успеха на страни: од Андрића и Црњанског до Попе и Киша.
јер кад ми пође за руком да телефонски разговарам с братом буквално заточеним у Гуштерици, непријатно осећање за тренутак нестаје. Губљење Косова за мене је лична колико и национална катастрофа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
предускршњег дана када је отац послао гласника као најаву јунакињине удаје, писац у приповедној садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу
даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад једном већ помереној приповедној садашњости - бира тренутак кад јунакињина мајка Тодора и слушкиња Магда одлазе на гробље да ритуално одуже дуг према тим истим Софкиним прецима.
Осим тога, као почетни тренутак узима се предускршњи дан, и онда приповедање изједно тече проспективно. Занимљиво је да је и у другој верзији остао
А када даје лику непосредно да говори, он се онда служи заградом као сигналом да ће се ту за тренутак укључити потпуно други - ауторов говор.
оца и ћерке, када драматични преокрет у роману достиже највишу тачку, ефенди Мита - изван себе од срџбе и немоћи, тренутак пре но што ће разгрнути минтан и згранутој Софки посведочити страшно сиромаштво - једнако понавља: „- [. . .
Улога мајке за тренутак се преноси на трљачицу баба-Симку: „Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило. У њена спарушкана недра, плакала је,
Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку”. Тренутак затим види га како гледа у кућу, што се такође одражава у метаболи: „Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа
и изједно увећаваног очекивања, и зато изузетно јаког изненађења (превареног очекивања), Станковић је искористио да тренутак кад се јунакињи саопштава истина прикаже као њену тако дубоку психичку потресеност да прелази у доживљај
Ужурбана, нестрпљива Магда добила је тиме малчице смешан изглед. Тренутак затим јунакиња је већ доле, у кухињи, лицем у лице с мајком, дотерује је при облачењу („Софка је, међутим, сишла и
јаког душевног немира и телесне мучнине, тако и јунак Вечитог пољупца - чак у сну - запада у тегобно стање, у ауру, тренутак пре но што ће се „она” појавити: „А њему овамо све теже. колије којима је огрнут све га јаче и загушљивије притискују.
Дошло је, очигледно, до једног парадоксалног преокрета, који завређује да се на њему још који тренутак задржимо. У метрички везаноме стиху синтаксичка су се померања налазила у другом плану - као помоћна, другоразредна,
За један тренутак она га виде, као да је био закорачио у вис, у вратима, која постадоше видна. Плав кафтан, жут лик, са пљоснатим
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Удри! — викнух му и подигох своју пушку; подиже и он. — Удри, бре, јуначе! — викнух јаче, почеках тренутак, погледах га још једном, па опалих, он се окрену и паде наузнак без душе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
свађи Воде ће мирно протицати РУДАРИ Сиђоше у пакао по неправду На којој се може огрејати МОРЕ БЕЗ ПЕСНИКА Ти чекаш тренутак да се прилагодиш речима Ал нема таквог песника Ни имена потпуно слободног О горко о слепо море Заљубљено у
Краков, Станислав - КРИЛА
— Пи... ала мирише на рибу... Трбушасти пуковник, официр Почасне легије, стисну за тренутак дебеле, длакаве ноздрве. — Сергије, Сергије... Мала Ноелија долетела је пијана радошћу.
— Бугари... одсечени смо... Паника зацари. А четврти јуриш са фронта отпоче. Гребен за тренутак би освојен. Низа стране поваљаше се сумануте бујице бегунаца.
У очима се појави мртав котур. Поглед се укочи. Потом им, за тренутак, лице ишчезне у пламену невидљивих воштаница. Веровало се много у пророке, и помињао нарочито ”онај из Кремана”.
Одједном је нешто закрчало страшно. Терет се скинуо са њега, и за тренутак је настала тишина. Чекао је. Као да је неко главом ударио о зид. Ништа се више није чуло.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црнац ипак срећом чује нашу препирку. Сумња да се тако што може и догодити, размишља један тренутак, и као да продужава да прети, виче кондуктеру: „Добро, терај на брод, терај на брод!
Једино је урођеник у стању да својим чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.
! О боже, како свет не схвата шта значи један тренутак а шта значи цео живот!“ У ствари, при повратку са шетње, тражио је да му се закунем на пријатељство до смрти и на
Оне показују само за тренутак своје зубе беле, своје очи црно–плава; све своје тело превијено и запето као лук са кога као да одлази стрела.
И одмах ме је зато, за тренутак, Африка унела у себе и показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као
Н–ове чакшире нису биле сасвим беле, и он за тренутак пређе у спаваћу собу Швајцарца да обуче неке позајмљене. Тада искористих прилику да отворено упитам домаћина Мисли ли
Кад парови прођу сасвим близу, свеће се скоро угасе и настаје за тренутак мрак. Велики ефекти светлости и сенки. Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у
У овом селу се нећемо задржавати, али ја ипак идем ма само за тренутак између станишта у правцу дворова. Она су усред села, затрпана колибама. Куле, зидови, дворишта, од печене земље.
На ставио је као да ничег није било, али се већ тренутак–два, чим смо оставили краља, видело колико је бесан што се то догодило.
Пебењани великодушно отклања неспоразум. Његов покрет руке је величанствен и класичан; значи: „Између нас, за тренутак, никаквих етикета, ни празноверја; ми знамо шта то вреди и да је то за масу само измишљено!
(Боље је још чекати, али ми ћемо и да идемо.) Н. тада греши. И, место да искористи одмах овај тренутак послушности па да пођемо, желећи да им покаже колико је добро бити послушан, даје им још пола сата одмора.
Та тела беху глатка и чврста, и мирисаху опоро на исушена тропска воћа. Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа од себе; заклањајући собом целу једну страну звезданог неба.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
је такође заповеђено да се што ближе примакне Зајечару, да мотри на држање Османа у Зајечару, па ако буде згодан тренутак и да га нападне и, ако је могуће, заузме Зајечар.
— Ескадрони одоше, а ђенерал је још дуго и дуго праскао и љутио се. Чим уграбим слободан тренутак у штабу, опет истрчим на вис више Алексинца да видим шта се ради код Тешице.
Али сад наста тренутак неописане забуне. Одједном у шуми на коси припуцаше пушке. Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав плотун.
турски већ су потресали ваздух а ова грдна маса непријатеља ваљала се на наш мали шанчић као неуздржљива бујица. Тренутак је био крајње опасан и ванредно страшан.
успораваш кораке: смрт је близу, она је ту, неминовна, ти то знаш, али ти би рад спорошћу корачања да уграбиш још који тренутак живота, да поживиш још мало, макар још мало...
Таку би улогу отприлике Грчка сад играла спрам нас. Она би вребала згодан тренутак да се користи тиме што би Турска била с нама у рату, да што од Турске мирним начином изнуди.
Револуције напротив увек долазе да оно што је насилно отето поврате ономе коме припада по праву, и да казне отимача. Тренутак у коме плане револуција то је увек тренутак где се у масе народа наједанпут пробуди дуго гњечени и дављени оцећај
Тренутак у коме плане револуција то је увек тренутак где се у масе народа наједанпут пробуди дуго гњечени и дављени оцећај правичности, који као да не може никад бити
бабицу која би у деветом месецу вештачки пречила рођење младенца, па било да то чини стога што је то за њу незгодан тренутак да се бави порођајем, или из »убеђења« да ће и за породиљу и за младенца бити боље ако дете још који месец остане у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бојовић их не жури да се врате што пре. Изгледа ми као да је и њему стало до тога да се који тренутак дуже задржимо. Војници се враћају... Место ме не држи. Људи упрли очи у Бојовића, као да од њега очекују спас.
Тај камењар видећемо одмах... Сад, немам више шта да вам кажем. Остало знате. — Бојовић заћута један тренутак и погледа преко људских глава. — јесу ли сви овде? — Сви су, сви — повикаше. — Добро... Онда напред!...
Трештало је, праштало... Бугари окретоше леђа. Ватра поче да малаксава и за тренутак се утиша. — Хајде! — довикнуо сам војницима свога вода. Нечујно, као мачке, вукли су се војници преко оног камењара.
У питању је само један мали француски кадет... — Како се звао? Она се колебала један тренутак, па ће рећи: — Гастон... Он је мене волео, а не ја њега. У кући су ме дирали, али ја сам се љутила. — Лепо име...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иако споменик прохујалог живота, оне, „златније од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев, и пуни живот и зрела лепота ако им само приђемо онако како се песмама једино прилази: припремљени да их
за одређену личност везану врсту химне, и још неизбежно уско пригодне јер замишљене у оквиру школске драме за нарочит тренутак школскога живота, вешто окренуо и уздигао до много значајније јадиковке над тешким положајем Срба у тек досељеној
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у прозрачном јутарњем сумраку. Један тренутак — па се све обли у бјеличастој свјетлости! Све трепти, прелива се.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Морам бити овде. Него, господине Жико, кад би ти могао некако да се раздремаш? Ово је тренутак кад држава тражи од нас да сви будемо будни. ЖИКА: Па ја бих могао... само...
А време пролази и сваки је тренутак изгубљен за отаџбину. XИВ АЛЕКСА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА, МИЛИСАВ (једновремено кад Алекса уђе): Шта је?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
историје, прелаз из епохе постојања слободних и самосталних српских држава у епоху робовања под Турцима, преломни тренутак од кога почиње и другачије рачунање времена - на оно пре и после битке.
Тананом инсценацијом, певач тај тренутак повезује с појавом црних гавранова који мајци у крило бацају јунакову десницу. Певач прво пушта младу жену да одмах у
Стихом прегнантним асоцијацијама објаснио је тренутак одлуке ("Јер је крвца из земље проврела"). И остале песме које с овим својеврсним епом чине целину обликују хронику
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
РАНЕ 38 ОСАМА НА ТРГУ 40 ПРЕДВЕЧЕРЈЕ 42 ТРАГ 43 ЈЕДИНОЈ 45 МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА 47 СИВИ ТРЕНУТАК 49 ГРОБНОЈ 50 БРАТУ 52 РОДИТЕЉУ 54 ГЛУХОТЕ 55 И 56 ИИ 57 ИИИ 58 ИВ 59 В 60 ВИ 61 ВИИ 62 ВИИИ 63 ИX 64 X 65 РЕЧИ У
То мукотрпан, друзи, за вас неме, шапатом висинама казујем благу реч. СИВИ ТРЕНУТАК И наједном засиви, као прегорело је све, а све живи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледам га онако збрчканог, исцеђеног и оронулог, а преко његове слике ми кроз сећање, на тренутак пре уласка у ову одају, лебди Јеленин лик, пут њезина, сва у треперењу.
Да ли бих поново морао да те држим у глави из дана у дан, из тренутка у тренутак, кроз бескрајно време које ми стављаш у изглед? Зар не бих полудео од досаде, Господе?
Гледам ове људе како се престрављено и панично с њом суочавају. Видим њихов страх како расте из тренутка у тренутак, чак и кад им у смртном часу израз на лицу покаже нешто од оне детиње молећивост, ону тужну смушену слабашност као
то престало, светло је утрнуло у његовим зеницама, престао је мрмор његових неразумљивих речи, усне које су се неки тренутак раније мицале, постале су модре попут иловаче, укочене у задњем очајничком покушају да нешто изговоре, ухвате још који
као и сви остали како је било, али видело се да у њега нема веселости, да му се насмејано лице изненада згрчи, за тренутак додуше, толико да то и најглупљи међу нама примети како Кирча све ово чини с напором, како се претвара и нешто дубоко
Заиграју на тренутак као одблесак светлости на прљавој води. Боже, како ли им је тада било лепо! Јелена им се чинила као дивна шумска вила
Не знам шта би жена, иначе, могла друго да учини. Кад се за тренутак, у сумрак, помолила на врата чувши да се Доротеј вратио са пуном корпом трава, очи су јој биле црвене, од плача
загонетан, одједном однекуд рупи халабука попут камена кад падне у мирну воду, устумара и изломи слику, остане само за тренутак нејасна мрља преломљена круговима, затим и она ишчезне, болна оштрица, зрак што реже као бријач, блесне ми пред очима,
Дошао ми је Алексије Јевтић, псар, и рекао шапатом, да нико не чује, како је у шумарку према Белој коси смотрио за тренутак монаха Доротеја. Каже, у једном даху, псар Алексије да Доротеј лечи од рана задобијених у боју против нас. Опоравља.
Дешавао се један од пакла откинути тренутак лепоте, после несносне спарине. Чак је и смрад некуд ишчезао, односио га је ветар, што је лако пиркао, према густишу
размишљању, радије се крећем него што седим са главом уроњеном међу шаке, али осећам да би ми ваљало кад бих за тренутак одахнуо, отро зној са чела и потражио међу својим мислима истину о себи. Да ли сам нешто хтео? Не знам.
За припрости свет ће се већ пронаћи некаква згодна прича, рецимо, о злим демонима што су се за један тренутак увукли у зидове манастира, али који су отуд били хитно избачени, а само то очишћење наши ће приказати као велику
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тихо се опет замислио и подупро обема рукама своју отежалу главу. „Кажи ми,“ говори он као испред себе, „тренутак свог рођења, па ћу ти рећи када ће ти куцнути твој последњи час.“ Сви упреше своје очи у Тиха.
“ Сви упреше своје очи у Тиха. Он разумеде те упитне погледе, па даде ово тумачење. „Кад знам тренутак рођења човековог, ја могу, мојим астрономским рачунима, тачно одредити положај покретних небеских тела на звезданом
Јер, да се Земља креће, у то није сумњао Кеплер ниједан тренутак. „Морам“, рече он самом себи, „па ма ме то мојих очију стало, из тог привидног кретања одредити стварно кретање
Сама опозиција Марсова траје само један тренутак. Ниједно од посматрања Тихових на његовом меридијанском квадранту није се поклопило тачно са једном таквом опозицијом,
таквом опозицијом и иза ње могао се интерполацијом тачно одредити положај Марса у тренутку те опозиције, па и сам тај тренутак.
Каква год била његова путања, Марс се после тог времена враћа у свој стари положај. Кеплер прибележи тренутак ове прве опозиције Марсове, додаде му време обилажења Марса око Сунца и доби један нови тренутак.
Кеплер прибележи тренутак ове прве опозиције Марсове, додаде му време обилажења Марса око Сунца и доби један нови тренутак. Додаде овом опет оно време обилажења, па доби један даљи тренутак.
Додаде овом опет оно време обилажења, па доби један даљи тренутак. Тако је радио све даље догод није исцрпео временски интервал Тихових посматрања.
Летимо без предаха даље. Не силазимо ли, до сто ђавола, у сам пакао? Причекајмо још који тренутак! Изглед кроз наше прозорче мења се нагло и бива све лепши.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ова прва напуклина, „рана“ у инфантилној свести представља и тренутак сазревања, прву „лекцију“ о неумитности живота. Песма „Рибарчета сан“ („Циц“) такође пева о суочавању инфантилне
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— љутну се те вечери гос-Тоша. — То ми је одмор — одговорила је искрено госпа Нола. Био је то ипак непријатан тренутак. Гос-Тоша нарочито у предвечерја није добро разумевао своју младу жену.
И с канабета у мојој соби наједаред нема десет круна... хтела сам да платим вешерку. — Доста, Јулице! — Па тренутак затим: — То не може бити! Тражи, наћи ћеш новац. Ти си крива што остављаш новац којегде!...
Настала је сад сцена дирљива и топла. Са својим Швапчетом госпа Нола је прошла кроз један тренутак какав се у њеном животу више поновити неће. Сирота госпа Нола!
Бранко је просто заборавио! Нико у паланци, наравно, није слутио да је то био најбољи тренутак „величине” Бранкове. Сем, можда, господин Јоксим.
Жар је модра, и у њу сипи влага. Циганин дохвата из чанчића ситну рибу и баца је живу на жар. За тренутак, рибице су мирне. А кад заболи, почну скакати увис. Циганин разапне шаке и не да им утећи.
— Намучен стари чиновничић погледа сина некако љутито, скоро са завишћу. Настаде страшан породични тренутак: замор онога који је давао и бринуо, и стид онога којије примао.
Љубав се тад почне трагично борити с нагонима у обе генерације. Тај тренутак је настао између Бранка и његова оца. Гурди се надимају. Стари сат удара очајно.
Али тај тренутак! До тог тренутка је однос између човека који новац зове, и новца, доиста мистичан. Човек мора мислити на новац са
— То је уједно био тренутак да Мимић пређе границу свога очинског проблема, покуша бар да окрене леђа личном свом животу.
Заплаче се горко. И чисто се прену цело гробље. Само за тренутак. У паланци нема гробљанске меланхолије, сем понекад, пред вече, кад у току дана није било погреба.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
занимљив (љубопитна историја) ЉУБОРЕВНИВ — љубоморан МАГНОВЕНИЈЕ — миг, знак руком, чаробна интервенција; трен, тренутак; у исто магновеније »у истоме трену«, у овом магновенију »у овоме трену«, за неколико магновенија »за неколико
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
или не би ли се, субвениран од разних држава, крвавио по планинама као шеф албанских бандита, очекујући згодан тренутак да од своје хајдучке чете образујем министарски савет. Код мога рођења није само датум био споран, већ и само место.
има и ресторација, те се путник може и поткрепити, то вам је тачка и запета, а постаје, где се воз заустави само за тренутак, то су вам запете.
Он се још једном затресе целим телом од гнева, и пред уметниковим очима заиграше крвави колути. За часак само, за тренутак, промишљаше како да одмазди увреду.
— Свршено! И ја сам отрован! — рекох свечано, као што у таквоме тренутку треба рећи. Настаде затим један тренутак мукле тишине, при коме сам ја размишљао колико је четири пута седам и никако нисам могао да се сетим, а она, не знам
Изгледало ми је да и она мене радо гледа, јер, кад год бисмо остали тренутак два сами, она је бивала много љубазнија према мени но кад је муж био присутан.
Па како се другаче зове? — упита она смешећи се више очима но уснама. Ја се за један тренутак домишљах, најзад преломих и одважих се: — Тај осећај се зове љубав! — Тако дакле! — рече она мирно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Помоз бог, јунаци! — Бог ти помогао! Краљ се замисли један тренутак, онда се усправи, погледа около себе, па проговори: — Јунаци, браћо... Тешка времена су настала за нашу земљу.
И то одлучну битку у којој може и живот изгубити. И шљапка по овоме снегу бос, убоги пешак, очекујући тренутак када ће погинути. ЛИХВАРИ САХРАЊУЈУ ДРЖАВУ Пролазили смо кроз Приштину, када приђе Исајло, посилни поручника Луке.
Сабише се као овце у гомилу. Стрепео сам да их тако не пронађе артиљерија. Али они се за тренутак растурише, и, као мачке, пођоше трчећим кораком уз брег.
Је ли тако, Стајићу? — обрати се командир једном резервном нареднику. — Тако је, господине капетане! — Сад је тренутак да се одлучите: хоћете ли бити слободни војници или робови?
Обузе ме неки немир, и учини ми се као да је и та смрт нешто видљиво, што лебди над главама свих нас и само чека тренутак... Нешто ме је гушило. Онај завика: — Не дам... не дам се!
Онда запева промуклим гласом, али тихо, да га не чује командант. Мила мајко подигни ме малко... Заћута за тренутак, и опусти главу. Затим наједном диже руке увис и поче из свег гласа: Да ја видим Јовине сватове... — А до врага!
Можда су веровали да је она паљба маскирана, а у ствари туче их нека друга батерија. Притајили су се за тренутак. Онда су пренели ватру на другу батерију. Само њу никако нису могли да пронађу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
све више измеђ борја, са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди; брише песма моја: то облак чешља косу горја. Тренутак макар само - далеко од ове земље, јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари што као да се прикрадају са
Расту све више што су ми ближе, и најзад сам органски детаљ само у њима: али колико? Један тренутак! Мање: један милијардити део од тренутка; чим сам се нашао у њима, већ сам изашао испред њих, у сусрет новим.
У први тренутак учини ми се да је тај лик тамо изразит и јасан, али, напрежући се, да се удубим у његове линије, ишчиле неповратно.
Када бих дошао к себи, пред самим Божијим ликом осетио бих свој Тренутак би нам се мешао дах и разроко бих посматрао му вид.
на граници апсолутног негде где је дан што и ноћ безнадежно сам у тој оштрој светлости Безнадежно ван човечанства први тренутак када мораш живети сам од своје крви и дисања пре првог крика и зрака апсолутно пре прве жеље да не живиш.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли прошао тренутак? Или је читаву вечност путовала? Није могла да одреди, кад се, наједном, размаче вода и Седефна ружа затвори очи од
Нека крене! 3ар је друго малишан и желео? Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као крилат полете увис! Виде ли га ко? Чу ли?
А када је дошао и тај тренутак, жена сопственим очима није могла да поверује. Зар је могуће? Је ли тај осмехнути момак заиста оно исто слабашно и
Ни корак срне, ни лет лептира, ни лелујање трава нису могли да привуку њену пажњу ни на један једини тренутак. Узалуд су се довикивали младићи да на себе скрену њен поглед.
— Зар не знаш да мачем убоге браним, да је мач само у мојој руци чаробан? Девојка тренутак поћута, строго га погледа и рече: — Знам. И знам да више никоме неће добра донети, али то је моја жеља..
Као златни барјак вијорила је њена коса. — Вратићу ти свиралу, вратићу ти мач! — молила је младића да застане ма за тренутак. — Не одговарај на љубав мржњом — плакала је али младић је одмахивао руком и продужавао свој бег.
Зачуди се и Смрт толикој снази, за тренутак изгуби дах, па с гневом рече: — Мораћеш ми га дати, луда мајко! За њега нема лека, јер нема човека који би с извора
Зато су котлић припремиле. С травама ћу им срчику-дремницу помешати. Од ње се ти не би ни пробудио. Оне ће заспати на тренутак. Тај часак ти улови, тргни им мараме с глава и бежи. Отму ли их — готов си.
Гомила се, наједном утиша и читав један дуги тренутак људи су ослушкивали тишину, не усуђујући се да отворе уста, као да су се плашили да би својим гласовима могли
Што је напусти свет лептира и пчела, поче заобилазити брбљиви птичји народ? Коначно, дође и тренутак у коме је сликар могао да почне са сликањем Царичиног пресветлог лика.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али највећу вредност имају она понављања — увек истих или нешто измењених речи — која служе томе да истакну један тренутак, одлику, ситуацију. Примера за то има у читавом низу песама.
У Женидби Милића барјактара понављају се невестине речи о томе како јој је омрзнуло сунце, а то је тренутак кад почиње трагедија.
или краћег низа једноличних стихова избије као каква варница из судара истоветних звукова и обасја и издвоји један тренутак, једну ситуацију, било коју појединост.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— У-ух, умакох жив! — одахнуо би само за тренутак, а већ му је онај страшни Неко пристизао иза леђа и спремао се да га пошкакља иза врата.
и каквој шашавој птичици, а камоли неће бити овим бистрим стођаволима — гунђао је он срећан што ће се већ кроз који тренутак ови весели бјесови разлетјети селом као чворци. — Зар и ти, Лијане, на страни бунтовника? — ожалошћено зацвили кнез.