Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пожели му посилни. — Дај Боже! — и командир одлучно пође. Једна за другом, ракетле су блештале. Треперава светлост засењивала је очи. Звезде су тамнеле. Све што је живо прилегло је на земљу. Пушке су праштале.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зинуо је, у угловима уста му се отегла пљувачка. То видим при месечини чија је трака, треперава и нежна као вео од свиле, пала по његовом пепељастом лицу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Попео се до на сами врх, све док му глава није изронила поврх треперава мора од лишћа. — Ехеј, народе читавога глобуса, погледајте мој шешир!